Жути прслуци

Све је почело када је тридесетрогодишњи тракториста Ерик Дру из департмана Сена-Марна преко Фејсбука позвао на протест због увођења еко-таксе на гориво. Па нек неко после потцењује "друштвене мреже", узгред ко још беше имао 33 године!? Био је то почетак још једне револуције, оне коју воде "жути прслуци" (gilets jounes). Французима су револуције у крви, а насилни протести због повећања пореза почели су још у Средњем веку. Занимљива коинциденција је да се ова револуција одиграва тачно пола века након револуције '68, коју је онај фићфирић Макрон намеравао да прослави уз учешће инТЕЛЕктуалаца познатих по томе што су нас бомбардовали...

Нећемо овде улазити у дубокоумне анализе, само ћемо објавити захтеве ових револуционара. Ту је ствар мало компликована, јер правог вођства нема. Неки лидери протеста постоје, али су покушаји преговора са њима пропадали јер нису хтели да разговарају без камера (да не буде како се договарају иза леђа народа), а неки су "смењени" од стране "базе". На интернету, а где би друго, може се наћи шта траже, листа има чак 42 захтева. Пре него пређемо на листу, сетимо се да предстоје "европски избори", а они "либерални" (политички коректан естаблишмент) су обезглављени. Требало је баш Макрон да преузме "лидерску позицију" од посустале избегличке маме Меркеле, али...

Да нико не буде бескућник; да се укину камате на нелегитимне дугове; да се не опорезују сиромашни и да се нађе 85 милијарди евра фискалних превара; да минимална зарада буде 1500 евра месечно; да се у пензију иде са 60 година, а да пензиони систем буде базиран на солидарности; да се укину привилегије града на рачун села; да се престане са изградњом огромних тржних центара; да се прогресивно опорезују велике компаније као што су Мекдоналдс, Гугл, Амазон и Карефур; да се заустави изградња великих комерцијалних квартова у градовима; да народни представници имају просечну плату; да се забрани исељавање француске индустрије; да свако ко ради у Француској мора имати француско држављанство; да буде више трајних уговора о запошљавању; да се ограниче закупнине кућа, нарочито за студенте и раднике који су несигурни; да се забрани продаја имовине у власништву Француске, брана и аеродрома; да референдум о важним питањима буде обавезан; да се распусти Народна скупштина и, на крају, заправо прво - Macron demission!

Могу ли нас ови захтеви инспирисати? А овде беше оно "жути" најгора увреда...