Projekat

 Solidan hajp se digao oko filma Project Hail Mary, tako da je to bilo 'must see'. Film je istican kao primer hard sci-fi ne samo u smislu žanrovskog određenja, nego i dokle ovaj (pod)žanr može da dogura, pa je recimo bolji od Dine koja je scinece fantasy. Žanrovskom pitanju ćemo se uskoro vratiti, dok čekamo da Dina uzvrati udarac, i nećemo još dugo čekati...

Moje znanje engleskog jezika je ipak ograničeno, što se videlo iz komentara kako je prevod naslova filma glup - Projekat očajnički pokušaj. Još jedan opisan naslov, zašto se ne bi film zvao prosto prema nazivu projekta (toliko sam znao o radnji filma)? Prijateljica reče da bi to bilo glupo, asociralo bi na versko značenje (za mene ostaje pitanje da li je to glupo), pa me upita šta uopšte znači... Ja nisam znao za preneseno značenje reči, da je to valjda kao ono kad se prekrstiš jer ti ništa drugo nije ostalo. Tako da je Projekat očajnički pokušaj sasvim dobar opisni prevod, a ima smisla jer bi se bukvalnim prevodom ostalo bez prenesenog značenja.

Moja prva razmišljanja o filmu, dok sam gledao, bila su usmerena na protagonistu Rajana Goslinga koji je igrao u Barbi, a prethodno možda u još nekom filmu fantastike (mrzi me da proveravam). Pa... trenutno čitam Ognjanovićev Dolazak horora u kojem se (istorijska perspektiva) raspreda o ranijim beskrajnim raspravama na temu jeri horor žanr. Nekako se u fandomu raširila podela na naučnu (sci-fi) fantastiku, fantasy (obično se kaže epska fantastika) i horor. Pa lepo - zapitajmo se da li je Barbi fantastika? Naravno da jeste, odnosno to nije film o tzv. realnom svetu. Pa u koju onda od one tri grupe spada?! Zaboravlja se da je pre ovih fanovskih (geekovskih?) podela postojala izvesna na pet vrsta što je uključivalo naučnu, natprirodnu, oniričnu... Ovde imamo veoma popularnu (komercijalnu) alegoriju, pa đe ćemo je?! A beše nekad lik koji je pravio razliku između naučne fantastike i sci-fi, pa kamo bismo ugurali ovaj film?! Dobro de, nećemo o tome...

Red je da uđemo u spojlere, mada je ovaj pasus još "siva zona". Film je opisivan kao nešto između Marsovca i Interstelara, pri čemu bih rekao da je mnogo bliži Marsovcu, barem svojom atmosferom. Na Interstelar podseća pre svega svojom temom spasa sveta, pri čemu je taj spas u drugom solarnom sistemu (u svemirskim razmerama ne baš toliko dalekom). Malo će podsetiti svojom naučnom potkovanošću koja ovde postoji, ali je mnogo manje "ozbiljna" nego u tom filmu. Uopšte Project Hail Mary nema pretenzije da buide "veliki film", deluje zbog toga opuštenije, ali ga na to mesto postavljaju. Zašto? Pa eto, recimo da nemam pretenzije da ulazim u teorije, ali možda nešto bude jasnije iz teksta koji sledi.

Rajan Gosling igra Grejsa, jedinog protagonistu i što se tiče glumaca jedinog u pola filma, pri čemu se ta polovina prepliće sa sećanjima (flashback). Naravno, tu je svemirski pauk (kako je meni izgledao), ali u koju kategoriju Oskara spada to metalizirano stvorenje? Izgleda da je bitno što je Grejs profa, nastavnik u osnovnoj školi, kako bi kod nas rekli prosvetni radnik. Pogledajmo to iz ugla aktuelnog trenutka u kojem u Srbiji imamo ministarstvo osvete (prosvetarima koji su se pobunili i podržali one kojima predaju); dok će se u Americi biznismen u politici hvaliti svojom neškolovanošću, podilaziti predrasudama plebsa. Iako više nemamo toliko raširene teorije zavere, izgleda da je anti-intelektualna klima doživela svoj klimaks, pa teoretičari (kao takvi) više nisu neophodni. 

Film Interstelar se direktno dotakao teorija da se na Mesec nije sletelo, a ovde (film se podudara sa misijom Artemis) nema uopšte takve direktnosti. Jedini direktan sukob koji se pominje je što je Grejs ismejan na naučnoj konvenciji (dakle od strane akademskog konsenzusa), pa se posle nije bavio naukom nego decom. No to je samo rečeno, pre svega u funkciji opisa lika protagoniste, pa onda opisa cele misije, ne nekog "javnog mnjenja". Tu stupa na scenu Marsovac - lik će nam kroz svoj pozitivan primer pokazati kako ima nešto osim cinizma. Stvari postaju ubedljivije jer za razliku od Marsovca, Grejs nije hteo da bude astronaut, nije uopšte voljni heroj, a spasiće ne jedan nego dva sveta!

Kad je glavno rečeno, možemo se malo baviti zakeranjima. Rečeno je da dobar film ima stotinu mana, a loš samo jednu - ne valja. Nećemo ovde brojiti do sto, daćemo samo jednu možda-zamerku: Veoma bitna misija spasa čovečanstva u kojoj učestvuju "sve vlade" (citat duhovitosti iz filma) se u dobroj meri odvija metodom štapa i kanapa! To je naivno i film je u velikoj meri naivan, što postaje pre prednost nego mana. Ali koliko je realno? Pa, nije nemoguće! Fizički je moguće, a dešavale su se i ranije neozbiljnosti u sasvim ozbiljnim projektima. Zapravo je ono što se dešava na Zemlji dramaturški dobra priprema za situacije u svemiru u kojem će Grejs (čak i bukvalno) biti osuđen na štap i kanap. Ili ako ćemo iz stvarnih događaja, misija Artemis je imala problem sa WC-om u svemirskom brodu. Ne shvatite me pogrešno, Grejsovi problemi su mnogo veći...

Jedan od njih je što on kada je izabran za misiju (a ulazi sa mesta rezerve) nije ni planiran da se vrati. I on nije hteo! Bukvalno je prinuđen (malo sad da filozofiramo - kad se raspravljalo sa antivakserima razlikovana je obavezna, ako nećeš plaćaš kaznu, imaš sankcije, od prinudne vakcinacije po kojoj će neko da te drži a drugi te bode). Pa naš junak je stavljen u indukovanu komu, postavljen u brod u kojem će se samo on probuditi. Njegovo odbijanje nije praćeno nekim preteranim objašnjenjima, opravdanjima, to je prosto posledica straha i možda više nesigurnosti u sebe "nisam ja od tog materijala". Pokazalo se da jeste, i više od toga!

Poslat je u sistem Tau Ceti gde se pojavljuje isti mikro-tuđinski oblik života koji je zarazio naše i okolna sunca, a da tamo ga jedino ne "jede", kako bi rekli Grejsovi učenici. Objašnjenje zašto je to tako je krajnje jednostavan i moglo se teoretski (kao pretpostavka) postaviti i na Zemlji, što je još jedna naivnost filma. Život ograničava ove mikroorganizme, odnosno predator koji se hrani njima. Inače, ovi "jedači sunca" mogu biti i korisni - oni su pogon Grejsovog i eridančevog broda. 

Ako sam se zeznuo zamerajući prevod naslova filma, mislim da sam u pravu ako se bunim zbog titlovanog Tau Kita. Tau Seti, kako se kod nas izgovara, je već poznata bliska zvezda, a ne vidim nikakvu logiku po kojoj je "nastala" Tau Kita. Ako želite, evo vam Tau KITA. Pa dobro, tako kažu Rusi, možda je pod tim uticajem, možda bi se tako kod nas zvalo da su pobedili u svemirskoj trci...

I najzad dolazimo do Grejsovog cimera. Nije ovaj film samo podsećanje na Interstelar i Marsovca. Podseća i na jedan stari film - E.T.* Stvarno, od tog filma, mislim da nisam bio toliko dirnut sudbinom vanzemaljca! Takođe je (i naučno) naivno da se tako lako stupa u kontakt sa sasvim stranom vrstom, čija biologija nije čak ugljenična, a kisenik je za nju otrovan. Realnije deluje film Arrival, ako ćemo već pričati o prijateljskom kontaktu u kojem se međusobno pomažemo. Ili ako ćemo o ratu, serija Space Above And Beyond. Ko insistira na tome da je ovaj film baš hard sci-fi, mogao bi razmisliti. 

Ipak ovaj susret pruža jedan duboki osećaj prijateljstva (kada ljudi međusobno znaju izgleda samo za ratove) koje može biti samo "kao takvo"; jer osim saradnje na spasu svoje dve planete ovi cimeri fizički nemaju šta jedan drugom da ponude. A spasiće jedan drugom živote, vanzemaljac izlažući se otrovnom vazduhu, da bi naš nevoljni heroj na kraju otišao korak dalje - kada je već svako krenuo svojim putem, moraće da ipak presretne svog druga što ga vodi na njegovu a ne svoju planetu. Upitna je generičnost muškog roda, kada sa druge strane imamo biće za koje isprva ne znamo da ima pol (kao način razmnožavanja). No, može se razumeti ako je protagonista muškarac, a kad počnu da pričaju o partnerkama, postaje razumljivo, makar bi se njegov prijatelj mogao označiti jednako kao "žena"... Ili možda stvarno imati tu ulogu, jer mi ne znamo da li je on(a) od onih koji snesu jaje ili kako se već ti alieni razmnožavaju. No znaćemo da imaju decu jer će Grejs i njima biti učitelj.

Za kraj komentar - nekoliko Oskara u najavi, ili bar nominacija. Pa tu će se dosta pitati pomenuta Dina, makar kod vizuelnih stvari. Što se zvuka i muzike tiče, ovaj film će stajati sasvim dobro. Rajan Gosling je već bio prežaljen kada mu je izmakla nominacija za Barbi, tako su bar rekle Margot i Greta. Možda za to nije zaslužio, ali za ovo jeste, makar nominaciju. Najzad, moglo bi se razmisliti o diskriminaciji - ako postoji pseća nagrada, nekad stvarno zaslužena, zašto ne bi bilo za druge životinje (gledajući jedan film pomislih da vrana zaslužuje nagradu), pa i vanzemaljce ili animaciju koja ih predstavlja.

Ivan Vukadinović

* uskoro novi Spilbergov film, povratak na SF teren.

p.s. Grejs je ismejan kada je rekao da voda nije neophodna za život. Za ovaj naš jeste, ali za neki drugi... Kako rekoh, ta njegova teorija nije dalje "razvijana", niti je poslužila kao uvod u nešto sociološko. Ali je ilustrovala njegov karakter čoveka koji se zadovoljava time da bude nastavnik, pa i karakter misije, njenu nekonvencionalnost. Tih par rečenica postaje kasnije u filmu dobra ilustracija show don't tell pristupa, jer izgleda da je Grejs našao oblik života kome voda ne treba (mada je izgleda ima na svojoj planeti). Kako sci-fi obično ide uz teorije, ne sumnjam da ih i ovde ima i još će ih biti.