Хвала Џозефу Смиту за све што је учинио за србски народ

Добио сам похвалу. "Не знам ко је аутор ове бриљантне сатире. Ко год да је, треба му упутити све честитке. Одавно нисам причитао тако духовиту пародију." Онда је ред да се та сатира подели са јавношћу која је није видела на припадајућој страници. Пре тога ћу истаћи да сам се већ мало озбиљније (читај: мало) бавио Мормоновом књигом, и оним што је Иза Мормонове књиге (како је настала, и јачим списима Џозефа Смита). 


За нас, децу овог века и овог конкретног места, Џозеф Смит има велики значај. Он је први каналисао енергије, тако што је Мормонову књигу читао из шешира. То је, дакле, урадио пре мадам Блавацке, пре Алистера (коме је србски народ такође захвалан), пре Гурђиева, Швалера де Љубића, Рериха и осталих џедаја. Мормонова књига одише старозаветном протестантском строгошћу, али када је једном дух из боце пуштен, игранка је могла да почне. Или како рече Витман – о какав благослов беше у тој Зори бити жив, а бити тек млад то беше прави рај!
Даље, Џозефа Смита су убили Амери, па макар и он био Амер, ето разлога да га цени свако ко је Србин и србскога рода. И не само то, него кад су га линчовали доказао се као неко у рангу Христових апостола који на мукама нису одбацили своје учење. Тако се и данас доказује да је Христос разапет и васкрсао, јер пред смрт се не лаже. У Мормоновој књизи лепо пише – пошто је Бог непромењив нема силе да је променио своје понашање – ерго, ако се јављао Мојсију из горећег жбуна, што се онда не би јавио и Џозефу Смиту!? Ако су Духом надахнути људи могли да проричу, што онда Џозеф не би могао да чита Мормонову књигу гледајући унутрашње светло које долази од камена у његовом шеширу; ако се у Излазак верује без икаквог доказа и контра логичким закључцима до којих би нас довели тамо наведени бројеви – зашто се онда не би веровало да су златне плочице стварно постојале иако их нико није својим очима видео, само девет сведока у својој визији.
Својим визијама Џозеф Смит је доиста био пророк новог звезданог доба, и надолазеће галаксизације. Јер он је видео да ко живи праведним животом (рецимо избегава кафу), после смрти ће добити планету пуну девица. Не тричавих 40 хурија, у које верују муслимани, него целу планету само за свој сексуални нагон! А свиме управља Елохим. отац Џизуза и Луа, са далеке планете Колоб.
Допринос Џозефа Смита историјској науци је непроцењив! И ту је он био пророк новог доба, ослобођеног академских кочница и рационалних стега. Врага би академик Деретић и пирамидолог Петко Видуша дошли до сазнања да су Срби или Србо-Скити пловили све до далеке Америке, да Џозеф Смит то није одавно тврдио за Јевреје. А како наша два народа имају везе од Римске републике, па и пре (лепо рече њихов премијер Нетенијаху), закључак се сам наметао. Уосталом, ако су Индијанци (Ламанци) потомци Јевреја, зашто то не би били и Срби, како каже др. Мирољуб Петровић.
Визија Џозефа Смита види се и у његовом антиципативном отпору политичкој коректности. Јер Мормонова књига је сасвим јасна – неки људи су поцрнели зато што је клетва Елохимовог проклетства на њима. То не спречава данас било ког црнца, пардон Афроамериканца, да буде припадник Цркве Исуса Христа Пророка Последњих Дана, као што нико не спречава Бена Карсона да поштује заставу Конфедерације. А ко зна, можда им се једног дана и кожа избели…
Коначно, али не и најмање важно, својим оружаним отпором централној власти у Вашингтону, Џозеф Смит је био претеча херојског покушаја Конфедерације, и онога што ће се у Сједињеним Државама тек догодити, јер како су се побунили против краља Џорџа, истим правом може било која држава или заједница људи да се поново отцепи. Чак Норис, једини који сме да гледа у лице Џозефа Смита, биће Прометеј тог новог покушаја. 
И због свега тога – Хвала Џозефу Смиту за све што је учинио за србски народ.
Иван Вукадиновић
п.с. Ред је и да вас позовем да посетити страницу на друштвеној мрежи, и онда, што би рекли они модерни, лајкујете & шерујете. Тамо можете наћи још занимљивих сликица, као например



Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину