Мормонова књига

Пре годину-две гледао сам једну од бројних расправа око различитих религија и атеизма на јутјубу. Ту неко рече, с примесом ироније - ето вам мормонизам, религија без контрадикција која се убрзано шири. Ово друго је изгледа спорно, или се изменило, јер видех клипове како их милиони напуштају. Но, што се тиче првога нисам наишао на директне контрадикције у Мормоновој књизи, осим једне - прво се каже да су Ламанци бријали главе, па онда како је неко скалпирао Ламанца и скалп ухватио за косу. Но, добро... Нема тамо оних прича како је Господ (иначе свемоћан) "био уз Јуду, па су изагнали становнике брда, али не и долина, они су имали гвоздена кола" (Судије, Библија).

Остаје питање колико је мормонизам сама Мормонова књига, односно виђење самог Џозефа Смита. У поднаслову књиге стоји Још један извештај о Исусу Христу, Стари завет се на више места референцира, па ће бити да мормони признају Библију (и све њене контрадикције). Најзад, да завршимо с тим, то што нема контрадикција има свој разлог - све је писао један човек (односно диктирао), па ваљда је њему јасно шта је сам говорио. Ваљда...

Прича почиње двадесетих година претпрошлог века у Сједињеним Државама, Охајо. Млади Џозеф Смит је видео два духа (или ти анђела) који би требало да буду Отац и Син (односно Џизус). Касније га је виша пута походио анђео који му се представио као Морони, последњи писац фамозне књиге. Ове појаве му говоре где да ископа златне таблице писане на "реформисаном египатском" (не постоји језик с таквим именом) и касније како да их преводи. Имајмо у виду да према догми коју је успоставила католичка црква, а после година схоластичких расправа, што је нека спиритуална појава јаснија - то ће пре бити да она долази не од Бога, него оног другог. Званичне хришћанске цркве су иначе увек пазиле на некромансију и сличне облике окултизма. Због тога је Јованка Орлеанка спаљена на ломачи (мада је сада светица исте цркве која ју је спалила). Џозеф Смит није спаљен, него је линчован, док је скакао кроз прозор зграде суда узвикно је "Help me God" док га је неколико куршума погађало. Да ли ће постати светац, видећемо кад дођу последњи дани, јер оно што је основао се званично зове: Црква Исуса Христа - светаца последњих дана.

Но, вратимо се књизи, коју Џозеф Смит наравно није могао да "директно" чита, нити га је ико икада видео са том књигом од златних плочица у рукама. Да би читао он је добио некакво камење (из неког разлога ме асоцирало на Палантире) од којих је пар ставио на нешто као духовне наочари, а један камен је знао да стави у шешир па да тако "чита", видевши ваљда inner light. Књигу је касније вратио анђелу Моронију, тако да физичког доказа нема. Нико је, осим њега наравно, није физички видео, мада је девет сведока потврдило да је имало визију те књиге.

 

 

Радња овог романа... упс књиге, веома је једноставна, у својој суштини. Лехи у Јерусалиму 600 година пре Христа има визију како ће град бити уништен, и поред свог његовог тадашњег спољашњег сјаја. Прво завршава са својим синовима неке локалне послове, што укључује убиство једног силника, а онда крећу кроз дивљину. У једном моменту граде лађу која ће их одвести до Новог света, а.к.а. Обећане земље, а.к.а. Америке. Све време је млађи син Нефи апсолутно послушан, док старија браћа, од којих је један Ламан стално нешто "гунђају" (цитат), буне се па се после кају када им Нефи демонстрира моћ Божију. На лађи рецимо га вежу, али само он зна да чита компас, па мало лутају по олуји, док га не ослободе. У новој земљи иду до краја у својој побуни, покушају да га убију, па он са својом породицом бежи од њих.

Четири века касније, земље Нефијеваца су напредовале у благостању, изгледа да су постали охоли па неки Абеди пророкује скору пропаст. Они га протерују, па га после убију, не верују му, осим извесног Алме који верује његовим речима, па одлази у дивљину где налази Мормонове воде у једној прелепој долини, и тамо крсти народ (век пре Христа). Та земља ускоро страда, униште је Ламанци, а цара убију. Радња се премашта у другу земљу, Зарехемлу, чији цар Мосија одлучује да буде последњи цар.

Од онда имамо практично републику, односно владавину судија. Почињу битке без краја и концима са Ламанцима, неки од њих се обраћају (на хришћанство? иначе, овде имамо ваљда прве хришћане на свету, још пре Исуса Христа) па више нису Ламанци, него други народ. Кад се све то заврши, проблеме праве криминалци, па онда опет понеки који се погорде, па имамо завере око тога ко ће бити следећи судија. Онда чуда најављују велике догађаје. Страдају читави градови, под морем или у пламену, и онда: та-дааа Исус Христ лично силази са неба, показује ране од распећа, исл. Он каже шта треба да раде, неко време цветају слушајући га, али се им јопет "срца отврдну", па их Ламанци коначно униште. И све се то записује на металним плочама, негде се помињу златне, а негде месингане.





 

Има ту више занимљивих ствари. Рецимо, на почетку се компликује око тога како ће спасење доћи Јеврејима преко не-јевреја (баш тако написано). Мени то није било јасно, да ли се мисли да Нефијци или Ламанци, иако јеврејског порекла, више нису Јевреји? Но касније видех да то може бити алузија на самог Џозефа Смита, пошто он јасно није био Јеша. Такође, може се мислити на проповедање Ламцима, који су потомци Јевреја, али су постали Индијанци...

У књизи буквално пише како је Ламанцима кожа потамнела због клетве која је на њих бачена, да је због тога грех са њима мешати се јер ће клетва прећи и на оне који се мешају. Расизам? Ипак, ту нема генетског детерминизма (не важи се само порекло), јер може људима кад се покају бити кожа избељена (истина, много чешће се помиње одећа у том контексту). Уосталом, многи Ламанци се преобраћају, па им је вера јача него код било којих Нефијаца. Истина, они више нису Ламанци (не држе се ранијих обичаја?), чак у време свеопштег мира после Џизусовог силаска са неба "нема више Ламанаца ни осталих -аца", ваљда су сви једно у Исусу Христу, Газмед Ђогани једнако као и онај фирер ДАВИДовић.

Тешко да мормонизам можемо сматрати хришћанством, уосталом ја нисам хришћанин да дајем свој суд. Но, видим да је много хришћанских комплекса овде преузето, па су "негативци" стално "укочених вратова" (стајали би усправно, не желе да се повију), чак бих неке њихове ставове могао потписати. Тако се неки Зорамци захваљују Богу што су тако паметни и успешни, што је мени сасвим кул, а Џозефу нешто није било по вољи... Такође, на једном месту цар Ламанаца сасвим исправно закључује -  не знамо за вашег бога, а ако и постоји, направио је нас као што је и вас.

Могло би се рећи и да је ово хришћанство на стероидима (да употребим америчку метафору). Тако се често помиње пакао, који се колко знам и не помиње много у самој Библији. Па и ђаво или Луцифер се доста помиње, истина мало мање од пакла, а колико га има у Старом и Новом завету!? Још чешћа је реч "јао", јер то ће бити свима којима су срца отврдла, вратови укочени, па никако да послушају Божије пророке... Занимљиво да у једном мормонском филму прво Џозефов ћале каже како не иде у цркву недељом јер се сви плаше Бога, уместо да му верују. То исто каже и Џозеф. Видимо и да му долазе црнци, а он се са њима "меша", а да они нису после тога избељени.

У Књизи се помиње некаква грозоморна црква која ће наступати у име Божије, а бити највећа гнусоба. Није тешко погодити да мисли на Католичку цркву, која је омиљена мета и осталим "неортодоксним протестантима". Међутим, занимљиво је да се често упозорава на тајне савезе, јер Бог (према Библији) ништа не ради тајно. Представљени су као неке тријаде, удружења разбојника који се заветују на оданост, али биће да се мисли на нешто друго... Све је то занимљиво, јер постоје извештаји да је сам Џозеф Смит био масон, а масонски симболи су уочени на мормонским храмовима у Јути.

Однос према богатству је такође занимљив. Само по себи није злочин, чак се хвале успешни богобојажљиви људи. На једном месту Алма каже неком невернику да он не живи од проповедања, то ради у слободно време, тако да овај лаже како свештеници све то лажу да би имали користи. Но, људи се нападају ако им се све своди на богатство, не воде рачуна о сиротињи (откуд сиротиња ако је опште благостање?!) и сл. Све је то занимљиво у светлу чињеница да је Џозеф Смит направио систем у којем је његова црква, практично он док је био жив, располагала комплетном имовином својих чланова.

И најјаче за крај - када је Исус Христ сишао са небеса, рекао је како ће послати књигу "по једном човеку", а ко га не послуша, биће му, наравно, "јао"! Такође на више места се "доказује" како не можемо сматрати да се Бог више не обраћа, да не чини чуда, јер је Бог увек исти. Морам признати да овај аргумент стоји. Дакле, Џозеф Смит оправдава својом књигом сам себе, имамо тамо религију и теологију у једном. Такође, имамо у једном и Стари и Нови завет, пошто никакве видљиве разлике нема, и пре и после је "јао неверницима", нема ту неког праштања. Једино више не важи "стари закон" од Исусове жртве, уосталом ко ће се смарати са свим оним заповестима Торе...

Закључак - из Мормонове књиге мало тога можемо сазнати о хришанству, још много мање о Богу, али зато доста тога можемо сазнати о Америци, тој обећаној земљи.