АтеЈистичка духовност

Пре неколико месеци разговарао сам са другаром шта се чита. Тада он рече како не може да чита нихилисте и пантеисте, који су "моја шоља чаја". Ствар избора, но могући разлог који је следио навео ме је на размишљање. Јер он рече како изгледа како атеисти стварају нову религију, обраћају се слушаоцима са "браћо" и сл... Према ономе што сам знао то и није новост за мене. Свако ко је разговарао, тј. имао колизије са неоатеистима могао је уочити следбеништво које следи када се дође пре свега до Докинса, па онда још неких... Види се то почевши од тога да се неки текстови преносе без навођења чији су, јер се сматра да су део "опште културе" - тако је неки на форуму отворио тему "Зашто нисам хришћанин", а ја се понадао да даје своје разлоге, а не копикетизам (уосталом, да ли је за нешто више и способан...). Неко други, припадник "Атеиста Србије" рече како они имају "своја правила". Шта то значи? Ево, ја сам нехришћанин, заправо нисам хришћанин и то не кријем, ако неко баш хоће рећи у једној речи нека каже "нехришћанин", па следим ли ја нека правила којих се неко мора држати да би био нехришћанин?! Тако и ови, буквалним преводом безбожници нису само то (односно било ко ето не верује у постојање једног или више богова), него ето морају имати још нека правила...

Ипак, једно је имати форму, а друго суштину псеудо-религије. За форму је доста хијерархијски церемонијал, какав су рецимо имали баварски илуминати (самим тим што их је Адам Вајсхаупт организовао као ред). То може и на бази хладног разума, је ли!? Или... може ли?! Колико је хладни разум мотивишући? А колико тек омогућава кохезију, ако неко применом тог истог разума посумња у та правила која они, ето, имају... Дакле, потребно је нешто што стоји иза, нешто мотивишуће, и ко може рећи да и раније није постојало (рецимо у случају тог Вајсхаупта). Међутим, све што се не исере и не испиша, што се не може мерити, доследни атеЈисти до сада су одбацивали ако не као свог архинепријатеља религију, онда бар као "њу ејџ" и псеудо-науку. Тако супротно "науци" (и даље тврдим да то није јединствени ентитет) којој они ВЕРУЈУ. До сада...

Појавио се Сам Харис да у књизи симптоматичног наслова Waking Up позове на "духовност без религије". Даћу си за право да говорим о његовим ставовима, дакле о ономе што сам гледао на клиповима или прочитао, а да и нисам прочитао саму књигу. Но, пре тога, како Сам Харис никако није непознат, нешто о његовим ставовима које је иначе износио и износи их. Сам Харис је присталица детерминизма (што сам уосталом и ја), али га практично своди на неурохемију. То не значи да је он негде рекао да се све на то своди, да је то једини узрок, поменуће он и неке друге, али некако се сви примери своде на то. Професионална деформација, јер он је неуро-научник, или нешто треће? Рекао бих да није без трећег, јер он безрезервно прихвата владајући неолиберализам (његова критика Ноама Чомског). Колико има педофила и психопата-убица? А колико има терориста, лопова, наркодилера, гласача непоћудних опција или лојалних "Осовини Зла" који би прошли на клиничком тесту као "нормални" (или барем функционални). Рекао бих да је других више. Па ипак, Харису су само први пример у његовом истицању предности детерминизма који води неосуђивању, већ разумевању. Тешко да би он разумео некога ко је економски и политички условљен да буде против интереса Сједињених Држава и Израела (има један клип где Харис објашњава зашто не осуђује Израел, упорно одбијам да га гледам). Да можда Харис овим другима не даје ипак слободну вољу?!? Видећемо и како је контрадикторна и ова његова "духовност".

 

Како се каже у једном некритичком осврту, а и како је Харис више пута истицао, његов нови циљ је да се са "прљавом водом на одбаци и новорођенче". Другим речима, он је и даље против организоване религије, али многи атеисти с њом одбацују и духовност. По њему греше и једни и други, и научници кад цео свет своде на оно што откривају, и разни њуејџери кад иду у псеудонауку.

Да будем искрен, многе његове ставове бих, узете појединачно, потписао. Рецимо онај да не постоји "ја". Или да се будизам као филозофија слаже са модерном науком - уосталом, он види узор у будизму и то по себи не би било спорно... Међутим!

Сам Харис се експлицитно изразио у једном клипу против "екстраполације". Шта то значи? По њему "духовна искуства" треба узети по себи, а не смемо их уопштавати на нешто изван нас. То он не износи као свој лични избор, већ нешто чему се противи, ваљда као "ненаучном". Да и не говоримо што он нечију веру изједначава са научним тврђењем, чак и ако неко тако нешто не тврди, већ једноставно верује. Тачно је да има доста оних који своја веровања проглашавају науком, али то не раде сви - ја тако не радим. Ја знам да не знам док сам жив...

Такав његов став управо је оно што он одбацује - картезијански! Јер он је поставио границу између "себе" (сетимо се да по њему "ја" не постоји) и спољног света, када је рекао да његова искуства стечена медитацијом, или на други начин (а видећемо и који) не могу бити уопштена. Зашто не би била? Он на једном месту каже како не зна шта је после смрти. Дакле, не зна ни да ли нема "ничега" (а не зна ни да ли је појавни свет уопште "нешто"). Како онда може забрањивати некоме да се нада?!?

На оном сајту се цитира Фридрих Ниче: Ми смо забранили стварни свет. Шта је остало? Појавни, можда? А не, са стварним светом забранили смо и појавни. Колико је Харис у свом позиву на "буђење", и уопште у свом раду, близак овим речима? Рекао бих да није. Тамо се наводе нека имена којима Харис не би могао ни да присмрди, јер они се нису плашили "екстраполације", као уосталом и многи научници који су ишли даље него што би се тадашњим кантарима дало измерити... Чак кажу да је Харис ближи истини од њих...

Јер Харис има иза себе модерни апарат неуро-науке. А шта се наводи као пример?! Па, психоактивне супстанце. Као да за њих нису знали древни врачеви и шамани, или можда још неандерталски мог-ури (добро, то је фикција, али да ли је немогуће?). И сам он, у једном клипу, уз ограду да су могућа нежељена дејства, каже да је то "сребрни метак" за оне који немају времена за медитацију. Дакле, децо, што бисте се мучили и посвећивали деценије или цео живот вишим истинама (а Харис није повукао своје негативне речи о истима), кад можете узети екстази или нешто слично и осећати се безгранично, као Џизус, или већ тако некако... Тако сте угодили себи, што је изгледа главни циљ Харисове животне филозофије, и после тога ћете бити опет продуктивни, овај конзумеристички чланови напредне светске заједнице.

Ако је то духовност, ја сам онда кинески цар! Уосталом, Харис има проблем са речима. Нисам неко ко је оболео од педантерије у том смислу, ал' ћу га ипак поучим. Он каже да је тај израз одабрао јер му је израз мистично још контроверзнији, а контемплативно је исувише рестриктиван. Са другим бих се могао сложити. Међутим, шта значи израз "духовно"?

Прво, кад се већ позива на Буду, Харис би требало да зна да је он једнако одбацио спиритуализам као и материјализам. Дакле, оно што би Харис сада хтео, и оно што иначе јесте! Енглески израз spirituality, који Харис користи код нас се може превести као спиритуалност, или спиритуализам а и као духовност. Док духовност може да значи разне ствари, Буда је по питању спиритуалности недвосмислен - то је веровање да душа остаје иста посла смрти. То је оно да нема "ја". А што се тиче материјализма - Буда не признаје реалност појавног света који је за њега Маја, дакле замајавање, или илузија. Харис се добрано и даље замајава, а хтео би да превазиђе ограничења тог света тек тако. Не иде то тако...

Уосталом, шта фали појму мистично?! Мистично значи тајновито. Ако неко на основу теорије хаоса, квантне механике (целе, а посебно имајући у виду парадоксе), размењивости материје и енергије и константне неизбежности немерљивих комплексних бројева није сазнао колико нам је свет ТАЈНА, и вероватно ће то заувек бити, јер смо као бића ограничени - онда џаба му сва "духовност" коју добија користећи пилуле за лилуле.

Иван Вукадиновић