Буђење Силе

Најзад је дошао тај дан, да после година више подсвесног ишчекивања и барем једне целе године итекако свесног (вештим маркетингом подстицаног) чекања видимо седми наставак Star Wars (у даљем тексту Звездани ратови), који наставља тамо где се бајка завршила. Претенциозно звучи, али ништа у претходној реченици није нетачно. Дакле пред нама је буђење Силе, смештено у оно што би Толкин назвао "Доба Људи" - тамо где су сами натприродни негативци уништени, али не и Зло, јер знамо да оно не умире.

Било је доста прилике да се види филм, а ко ипак није овде је упозорен - причам итекако о радњи истог. После другог гледања неке ствари су се искристалисале. Помогла је и трибина одржана у друштву љубитеља фантастике "Лазар Комарчић". Као и неки други коментари које сам чуо. Посебно захваљујем критичким примедбама (мада се са њима углавном не слажем) Сташе Копривице, која приступа стварима као професионалац (редитељка?) и љубитељ, те мог ортака кога знам скоро од како знам за себе, Дејана Тасића Дехона, који се више ложи на Дарта Вејдера од мене (уосталом, мени су дали надимак по једном другом јунаку Звезданих ратова). У даљем тексту кад кажем критика, то може бити вероватно нешто од то двоје људи... Па кренимо по реду, наравно од Тамне стране.

Кајло Рен. У сенци Дарта Вејдера, иако у вештинама чак моћнији од њега. Вејдер није могао да директно чита мисли људима, он је лако одбијао ласере као и Кајло, али није могао да га замрзне у лету, што помало подсећа на Матрикс. Моја прва реакција била је да ће морати да поради на контроли беса. Иначе праву тинејџерску хистерију код њега видимо после неких пола сата, пре тога делује недодирљиво. У много чему делује тинејџерски, његово зло је заправо побуна, што делује уверљиво. Растрзан је између жеље да достигне деду Дарта Вејдера, те осећања према оцу Хану Солу. Шта мисли о мајци, принцези (ди)Леји, не знамо, мада је било коментара да се баш због ње одметнуо (ко ће трпети такву кеву!).

Имиџ му је занимљив. Он је у правом смислу готичар, а кад скине маску (коју ваљда носи као модни детаљ, добро-де, због осећаја припадања) види се да је тражен баш такав глумац. Чуо сам критику да делује као да је ЛГБТ, али треба имати у виду да су модерни готичари мало (па и мало више) емо. Дакле, мрачнија верзија "Вампирских дневника" или нечег сличног. Чуо сам чак да је помало између Брендона Лија и Џонија Депа. У сваком случају, материјала има, стекао је ожиљак, а лидер Првог Реда помиње његову нову обуку. Видећемо у следећем наставку...

Империја, пардон Први Ред. Мрачна харизма се наставља, а стекла је и помало људску страну. Иначе, овде видимо жене у редовима негативаца, маскиране или не, црнца (који се одметнуо), па чак у једној сцени и црнкињу. Детаљ са црвеном тачком на аутоматима мазнут је од Цејлонаца (Галактика). Па чак и "врховни лидер" на престолу, као Болтан или оне утваре... Он сам поприлично неуверљив, боље би било да се појављује само као глас. На спојлер трибини видео сам његову слику где личи на Пинхеда, у филму изгледа више као Голум. Само име Сноук - чисто дизнијевски. Иначе, Први Ред је достојан Империје, то видимо по сцени а-ла Нирнберг где се млади генерал обраћа постројеним јуришницима. Остаје мистерија одакле им толика моћ, па имају "звезду смрти" која је заправо прерађена планета и уништава целе соларне системе. Све што о њима знамо је оно написано на покретним словима на почетку - мрачњаци настали на рушевинама Империје.

Позитивци. Прва моја реакција - симпатични. Код њих имамо онај Yes! моменат кад клинци ураде нешто добро, па изненаде себе. Слатко је и кад говоре у исти глас, исте или сличне речи. Делује да се ипак исувише брзо сналазе, што је довело до неких критика. Фин (заправо FN-... нешто) је одметник, дезертер, бивши јуришник (стормтрупер) Првог Реда. Да није црнац могли бисмо га ладно посрбити, јер је он заправо јањичар - одведен од своје породице кад је био дете. Има у њему понешто од гика (geek), али заправо изненађује својим социјалним способностима.

Реј је скупљачица отпада осталог од оборене империјалне флоте. Она је заправо највећа мистерија филма. Скоро је очигледно да је ћерка Лука Скајвокера, али да ли је... Према Хану Солу има емоције као према оцу (којег никада није имала). Шта она заправо хоће? У њој несумњиво мистерију види и Кајло Рен, његово испитивање ње кад је заробљена делује некако људски, док је Дарт Вејдер испитивао принцезу Леју гестаповски. Занимљиво да између Реј и Кајла постоји нека тензија, која би најбоље оправдала наслов филма. Када се труди да је потчини, он заправо буди Силу у њој.

Хан Соло и принцеза... овај, генерал. Ту је већ било доста критика. Не бих се сложио са критикама глуме Харисона Форда. Заправо, знамо колко он има година, а глуми такође лика који је остарио, мада је и даље у акцији. И за ту улогу је одличан. Ако је и одрадио улогу, урадио је то да ваља. Од глуме Кери Фишер нешто посебно нисам ни очекивао. Она јесте ботоксирана и некако крута као говеђа нога (старински израз, док се није знало за ботокс). Па, као генерал који је суочен са догађајима који буде емоције, можда је и тако најбоље.

Цена славе, овај акције... Има, наравно, момената које и не можемо замерити у оваквом контексту, мада су сасвим нелогични. Па рецимо их. И овде имамо слабу тачку "звезде смрти", мада је то мање уверљиво. У четвртој епизоди то је испуст за који побуњеници сазнају и користе рањивост. При томе помаже Сила... Овде је то осцилатор за који се једноставно зна јер је неопходан да би регулисао енергију целог сунца. Али зашто само један? Као информатичар знам значај редундансе (иначе, дуго нисам знао да то на инглешком значи буквално сувишно, јер ја резервни систем не сматрам вишком!). Но можда Империја... овај Први Ред има редундантну целу такву планету, још једну базу смрти, видећемо... Акција за уништење слабе тачке је класична саботажа, сувише лако изведена. Осим тога, баш се исувише тога дешава за 10 минута (на екрану је то бар 20) током којих се ово планетарно оружје пуни и само што није запуцало. Но, за холивудске филмове ништа чудно.

Критике. Оно што не разумем је већ уочени шаблон да се филмовима фантастике замера неиспољавање емоција (пре је било код филма Интерстелар). Тако сусрет Хана Сола и његове бивше жене Леје делује некако укочено. Али шта очекивати од људи који су једно другом вероватно већ давно рекли шта су имали. Нову драму? А да падну једно другом у загрљај?! Па могло би да Хан Соло није рекао како га генерал Леја не жели поред себе. Са друге стране кад му Леја каже "не чини то!", "а шта то?", "па немој ништа да чиниш" - то ипак делује уверљиво.

Озбиљнија критика је што се тиче способности двоје позитиваца, а видесмо већ - практично маргиналаца. Лук Скајвокер је морао проклето добро да се обучава да би у трећем делу прве трилогије победио Дарта Вејдера, али не и Императора. Ово двоје одједном знају много тога. Пилотирање Миленијумским Соколом још некако и чучи, али већ супротставити се човеку...

Па, на трибини видесмо да она сцена са мачевањем и сечењем дрва у мрачној шуми (заборавише да Силом усмеравају цепанице, но то би већ било у духу приквела) и није неуверљива. Реј је имала обуку уличне школе, а Фин је у јуришницима научио да барата нечим сличним светлосној сабљи. Најзад, њих Кајло и рањен побеђује, Фина сасвим, а Реј до момента кад јој у жељи да је приведе својој страни не помене Силу. Али како се Фин ментално супротставља Кајлу?!? Она, која за Силу практично није ни знала!? Мени је једино логично објашњење да баш Кајло буди у њој Силу, као непријатељ. Њих двоје би могли бити јин и јанг, но видећемо како ће Дизни то упаковати.

Било је критика да је филм исувише брз (па рецимо после неких других филмова да је то освежење), да нема "свој моменат". Што се мене тиче, има бар два - кад Реј налази Лукову сабљу у мрачној подземној просторији (маестрална сцена, дроид се спушта низ степенице одзвањајући, помало као код Ејзенштајна) и касније кад је Први Ред одводи. Скоро једно до другога и ефектно.

Била је и критика да  не ваља што сазнајемо порекло Кајла. Мени то не смета, логично је, уосталом имамо Реј за даљу мистерију. Међутим, оно што је највећа грешка сценарија је кад Сноук каже да долази "твој отац, Хан Соло". Та реченица није неуверљива. Зашто би била, острашћени људи знају да наглашавају. Међутим, она буквално уништава драму! Да је само једно од то двоје изостављено ("твој отац" или "Хан Соло") лепо бисмо наслућивали, па бисмо сазнали да је Кајлу Дарт деда (касније у филму!), те најзад шта родитељи мисле о њему. Овако...

Закључак. Из досадашњег излагања видесмо да је овај филм нека нова верзија Четврте епизоде, која је прва снимљена (Нова нада, испрва једноставно Star Wars). Таквих коментара је било доста. Ја сам то очекивао (радњу знам у грубим цртама од спојлер-трибине) па нисам могао бити разочаран. Уосталом, мени је овај филм бољи од Нове наде, то сам већ рекао и после другог гледања иза тога стојим. Грешка је поредити Кајла са Вејдером из филмова Империја узвраћа ударац и Повратак Џедаја, већ треба са оним какав се појавио у првом снимљеном филму. Ја ћу рећи дипломатски да је другачији. Чињеница је ипак да Кајло (за сада?) нема своју музику, мада оно је био Империјални марш, касније спојен у једно са ликом Дарта Вејдера, па и младог Анакина. Свеједно, Први Ред нема до краја дефинисан имиџ. Нова "звезда смрти" нема своје име (зато се мучим с наводницима). Видећемо шта ће од тога бити. Од спојловања сам очекивао да оно Рен (име које је себи дао) није случајно, да је то ред Тамне стране, као што је Сит. То се не помиње у филму. Али шта о Ситу знамо после Четврте епизоде? Шта уопште знамо пре приквела из самих филмова?! Све у свему, овај филм је згодан почетак као и Нова нада. Није истовремено и крај (јер онај филм је могао бити тамо завршен) јер овај оставља низ мистерија. Је ли и то маркетинг?

Будућност. Па шта можемо очекивати? У другом делу треба да Кајло мало одрасте, а о Реј мало више сазнамо. Ту се може следити матрица пете епизоде, чувене Империје... Политички коректна моменат би био да се Фин смува са "најбољим пилотом Отпора", ионако су се много грлили, и носи већ његову јакну. А крај ОВЕ трилогије (о да, биће их више... трилогија)? ПаЈзте сад: Република овде није прошлост, већ постојећа држава. Има и она своју "звезду смрти". Да би било занимљивије, слабија је, а ни ону империјалну није лако уништити. Сукобљавају се читаве флоте... Не звучи лоше, а...

Иван Вукадиновић, познат и као Вуки Чубака