Месија Дине

 Без обзира на то у којој мери цивилизације људи постају егзотичне, без обзира на развој живота и друштва, односно на сложеност међудејства машина-човек, увек постоје интервали самотне моћи, када пут којим иде човечанство, па чак и сама будућност човечанства зависе од сразмерно једноставних чинова појединаца.

Из 'Божанске књиге Тлелилакса' 



Хербертова књига Месија Дине некако је запостављена. То је сасвим разумљиво. С једне стране овде нема оне епске борбе против Харконена и легија сардаукара, царевих трупа. Већ смо упознали Слободњаке (Фремене), зачин (меланж), јахање црва и остале ствари. Знамо и у чемер је штос са пророчанствима, шта су Бене Гесерит (неки читају и као Џезрит, оставићу као оно ван заграде) поставиле себи као вишемиленијумски циљ и шта су добиле. Дакле, прошао је хајп какав је у Матриксу или Стар Ворсу био постављен у првом снимљеном филму, ако се жели наставити то је тежак циљ у којем је други серијал успео у потпуности, а први није (мада за филм важе друга правила, узгред Месија Дине је књига која, колико знам, уопште није филмована). 
Истина, овде се отварају нове могућности, јер рецимо једно је кад знаш ко су непријатељи (Харконени, класични али веома моћно приказани негативци) друго је кад то не знаш, осим ако нећеш ићи оном здравом логиком да је свако потенцијални непријатељ. Ето, морам у једну (дневно) политичку паралелу - за Трампа смо бар знали да је луд, што рече Ведрана Рудан код њега је што у излогу, то и у дућану, проблем су они нормални. Не бих продубљивао ову паралелу на примеру Србије. А како је у свету Дине (што рече Квин) свака појава високо специјализирана, а то важи и за Гесерит, Тлеилакс, Еснаф (навео сам заверенике у књизи) питање је колико има смисла причати о "нормалности". Касније књиге Дине то су јасно показале...
Са друге стране, овде још немамо следећу генерацију која преузима ствари у Деци Дине. Нити Божанског цара Дине - у фантастици је битан novum, а шта би то могло бити више од човекобога који живи на хиљаде година. Не бих сада поредио са последње две књиге, то ћу можда када их поново (по ко зна који пут) прочитам.
Тек ћемо код Половог сина, Божанског цара, видети како изгледа када се успешан програм на скали човечанства спроведе и која је његова цена. Овде је од почетка јасно да ће сам Пол Атреид, Муад Диб, бити поражен. Али ће кроз пораз очувати достојанство, или како сам једном рече знаће да изађе кад треба, Царство у рукама своје (већ овде видимо) не баш поуздане сестре, док ће завереници такође бити поражени и изгубити животе.

Основу завере свакако чине Тлеилакси (или Бене Тлеилакс). Ово је сасвим јасно из радње романа. Еснафљанин је ту само да би својим моћима прекрио Полове пророчке; Бене Гесерит (сестра која је примила Пола "међу људе", оним страшним тестом) ту је више ради неке раније моћи, за саму ту сестру видимо како је већ стара и немоћна; принцеза Ирулан, такође Бене Гесерит, је ту да шпијунира Пола, али за њу се зна шта је... и тако. 

Занимљиво је што смо о Бене Гесерит сазнали скоро све, иако у досадашњем току Дине упознајемо тек неколико вештица из тог реда. О Тлеилаксима не знамо скоро ништа, осим да је главни завереник Небеска Прича Лице Играч (шејпшифтер, рекли бисмо на српском) и "генетски хермафродит" (не знамо шта тачно то значи, осим што не може физички да има жену коју би иначе пожелео)... Тек касније у књигама Дине сазнајемо до које је мере ово заправо мушка култура, у том смислу стварно пандан Бене Гесериту. Сазнаћемо и за мрачну тајну танкова, из једног из њих изашао је Данкан Ајдахо, који је успео да се сети ранијег живота. А Тлеилакси узгајају и ментате (није експлицитно речено, али по правилу мушкарци). У овом роману је речено да им је успело да створе и свог Квизца Хадераха, али то такође остаје мистерија... Оно што имамо од њих то је нека филозофија, изнета овде и онде, где спада и цитат са почетка. Рекло би се да је реч о радикалном релативизму који за стално признаје само односе енергије, односно моћи.
У првој књизи Дине сазнајемо доста тога о пророчким моћима, овде и како оне функционишу кад је неко свекодневно на власти. Која су им ограничења. И шта их замрачује, а то је дински тарок. Да, мало је измењен назив, као уосталом кад је Алистер оно своје назвао Magick, али суштина је иста - то је оно што ми данас користимо као Тарот. Не знам како, а није објашњено, како овај систем може да помути индивидуално пророчанство. Према мојим схватањима, сама систематизација пророчког дара ограничава оног који на исту пристане, хороскоп је ту најбољи пример (некада би астролог, односно маг, једноставно ноћу гледао небо и извлачио закључке). Али како би чињеница да се неко бави таротом или хороскопом могла да ограничи некога ко предвиђа без икаквих помагала?! То није речено, али није много ни битно, јер овде је реч о самој атмосфери. Оној која често настаје годинама после победе, кад како рекосмо живот постаје компликованији, док смо раније бар знали ко је непријатељ и где је.
Иван Вукадиновић
п.с. Без бриге за спојлере, филм који ћемо гледати у октобру (најзад!) не покрива ни прву књигу до краја. Било би стварно да се једном и довде дође, али то може бити тек у неком евентуалном трећем филму.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Псеудопатриотизам

Уранска и хтонска божанства

Agenda 2030