Рат - шта се догоди и како се окончава (The Expanse)
Заиста нисам мислио да ћу тако брзо поново да пишем о овој серији, чекао бих док је целу не завршим, или бар још две сезоне. Ипак, пишем после одгледане треће сезоне, не само зато што је она изванредна, већ и зато што се могу повући поуке у "овој ситуацији". У том смислу и ко је гледао могао би се подсетити...
Рат изгледа лако у плановима, али како рече Фон Молтке ни један ратни план не преживи сусрет са непријатељем. То је просто зато што ће се непријатељ бранити и нападати, бираће свако рационално замисливо средство, а још чешће оно ирационално, да рат добије или макар избегне пораз. И то се догађа и кад губитак рата не доводи у питање сам опстанак... Уосталом, можемо замислити неког политичара како размишља да би и мањи пораз могао дати лош пример другима да те и они нападну, или одбију сарадњу, што онда доводи до "домино ефекта" и слично. Зато рат доноси низ промењивих које се не могу све предвидети, што ће бити описано речима једног нобеловца на крају ове баладе (награда за књижевност, не за мир). Шах, који је најпознатија стратешка игра, теоретски би могао бити решен претрагом свих могућих исхода па да знамо да ли побеђује бели, црни или је можда нека пат позиција. Само што број тих исхода далеко надмашује број атома у универзуму, па ниједан компјутер до сада није израчунао.
Лоцираш све кључне инсталације непријатеља, али ипак се догоди технички квар, па овај може да се освети. Или шта ако се сазна прави разлог рата, нека скривена операција која стоји иза свега?! А шта ако се и не може планирати, ни на брзину, јер не знамо заправо са чиме се суочавамо? То смо све имали у трећој сезони и одавде крећу спојлери.
Рат наравно није главна, па ни (квалитативно) најбитнија тема. Сезона наставља тамо где се стало, прати посаду Росинантеа и ликове који се са њима сусрећу, а сада ће се на броду појавити и Крисјен Авасарала, како неки кажу најмоћнији политичар у делима фантастике. (Опрезно са гуглом - нешто сам проверавао око њеног цитата, па видех да је она генерални секретар УН, што у том моменту серије није била. То ипак није био претерани спојлер јер такав успон је био питање тренутка, чим се раскринкају издајници... Ево одмах и цитата: The only way it can be stopped (this war) is out here, away from the politicians. Yes, I am aware of the irony. Али ко није гледао ништа од ове серије тешко да може замислити како је то кад се изговори њеним гласом.)
Вратимо се посади, тј. нашој екипи. Из неког разлога, мада ми то већ делује као светогрђе, размишљао сам о могућем разлазу, коначној свађи. Тензија између чланова је свакако било, код Наоми и Холдена они долазе због различитих избора у тешким ситуацијама. На самом крају друге сезоне то је одлука Наоми (њена лична, без консултација) да протомолекул, око којег су људи коначно заратили преда представнику Белта (појас астероида) као страни која до тада једина није имала ту технологију. Холден онда доноси одлуку да се уместо рата посвете једној личности - ћерки човека којег су спасили и која је због свог специфичног стања потенцијална жртва опасних и дехуманизујућих експеримената. Баш ова одлука довешће их до Крисјен, која се спасава на њиховом броду и Роберте (Марсовка која је дезертирала) коју такође тада упознају. Онда ће поново спасавати свет, тј. Сунчев систем.
Нешто што сам заборавио поменути прошли пут, некаква нелогичност у самом постојању Белта као политичке целине. То је појас астероида, дакле великог броја небеских тела од метеора до патуљастих планета, какав је најпознатији Церес. За очекивати је да они ротирају око Сунца различитим брзинама. Тако се лако може догодити да једно од тих небеских тела (и центара популације, војних база...) буде ближе Марсу, Земљи или чак Венери у односу на друго место које припада "истој нацији". И тај положај се временом мења...
Логичније ми је да Јупитер или Сатурн (њихови месеци) буду место настанка неке независне силе. Ресурси су обилни и то се помиње и у овој серији. Више сателита (укупно двадесетак у случају Сатурна) налазе се близу један другом, са друге стране довољно су далеко да се на време примети напад који би отпочели Inners. Сами гасовити џинови такође могу бити коришћени за ресурсе или војне примене. Оваква организација Сунчевог система већ је помињана код Артура Кларка. А биће и код мене кад напишем дело чији је радни наслов Хладни Јупитер.
Са друге стране, добио сам одговор, Белтери су ионако све само не јединствени, имају безброј фракција и тек негде у овој сезони почињу да се понашају као нација - барем се то види на генерацијском броду који су преузели од Мормона - и стварно штета што ова групација која има изузетне свемирске идеје није више искоришћена у овом серијалу, барем не у прве три сезоне. Занимљиво је да је тај брод (оригинално Наву), преименован у Бехемот. Према Библији, то је копнено чудовиште које се сукобљава са поморским Левијатаном. Но рекао бих да је овде друга симболика. Према Хобсовом Левијатану човек је човеку вук, да не бисмо били у стању свеопштег рата препуштамо власт суверену који добија сва овлашћења и то је друштвени уговор. Хуманистичка и анархистичка осећања Белтера (није случајно да њихова организација ОПА има симбол веома сличан ономе А у кругу) су наравно све супротно од овога. Сирова снага Бехемота супротставља корпоративном духу Земље па и милитаристичком Марсу, дакле Левијатану. Раније сам мислио да напишем дело Бехемот а не Левијатан.
Најзад, најзад, нешто о самом рату. Има их заправо два, два дела сезоне су практично независни. Само што је оно друго пре потенцијални масакр (анихилација човечанства, Сунчевог система) него нешто у чему би ратовале две стране. Начини окончања ове две кризне ситуације су наравно другачији.
Актуелни генерални секретар УН је оно како бисмо замислили неспособног политичара-шоњу. Иако сам није негативац или корумпиран, јасна је његова неснађеност и поводљивост - и кад таман помислиш да је показао кичму. Типична је сцена када су његов говор, баш после ескалације сукоба написале две особе. Први "политички коректан" део (иако је жена била у праву било ми је бљак, посебно кад она надахнуто отвара уста док он изговара њене речи у свом говору...) односи се на практично први контакт са нечим екстрасоларијанским. А онда, под утицајем Сандавира прелази на окривљавање Марса. Сандавир је овде прави-типичан негативац, политичар који мути, за разлику научника-бизнисмена (рекох већ - Илон Маск) Жил-Пјер Маоа који барем има неку визију и премишља се око експериментисања над децом.
Дакле, Сандавир (тј. коме је то посао) је лоцирао свих шест платформи са којих Марс нуклеарним оружјем може да запрети Земљи. Генсек је одобрио акцију. Али због механичког квара само пет је уништено. Шести је лансирао ракету на Амазонију - два милиона мртвих. То је баш оно како се може изгубити контрола у рату.
Окончање рата иде из два правца, јер Авасарала и њена десна рука су се растали на крају друге сезоне. Он покушава да обзнани тајне планове Сандавира преко бродова УН (Земљана). Али официри ће се међусобно поубијати, брод ће бити заражен протомолекулом (Жил-Пјер је лансирао заражене пројектиле на Марс). Други крак је преко саме Авасарале која упознаје марсовског команданта са кључним снимком Сандавира и онда шаље саветници генсека. Сандавир је ухапшен, Фред Џонсон (један од лидера Белта) спасава Марс украденим оружјем уништивши заражене пројектиле, Крисјен постаје генерална секретарка и космос je поново спасен. Бонанца...
Други део серије је много чуднији. Астероид Ерос завршио је на Венери и оданде буквално израња (а ваљда је и сама Венера измењена?). Догађаји у вези Венере били су у сенци рата у првом делу сезоне. Од материјала протомолекула којим је састављен настаје Ринг или Сол. Занимљиво је да нема никаквог зазирања од уласка у ову сферу иако је она повезана са нечим што је било високозаразно и о чему се не зна скоро ништа. Први је улетео тамо један од Белтера из сасвим личних (љубавних) разлога при чему му се глава од удара буквално распрсла на врату. За њим креће Росинанте бежећи од пројектила пошто је Холден оклеветан (они нису имали другог избора); затим Бехемот, те бродови Марса и Земље.
Легендарне су сцене Холдена који разговара са "Милером" (сећамо се пандура-распада из прве две сезоне), дакле приказом која га води у центар Ринга (оно што је остало од Ероса?) где ће обавити своју животну мисију. Ова комуникација ме мало подсећа на Соларис. Тамо га прате Марсовци код којих је Холден уцењен, један од њихових војника (а ко би други!) употребљава оружје, након чега све у оквиру Сфере (Ринга) буквално моментално стане у бестежинском стању! Последице обе ствари - моменталног застоја и бестежинског стања научно су веома добро описане.
Другачији је Ешфорд са неким шмекерским и зајебантским држањем пирата. Но он ће донети веома проблематичну одлуку. Не може се рећи да је полудео, заправо одлука има своју логику и подржаће је (јопет никакво чудо) марсовска заповедница. Драма је тренутно непокретна и Ешфорд је замењује. Он успева да покрене ротацију Бехемота и овај брод једини има неки осећај гравитације, кључан за преживљавање рањених. Позива Земљане и Марсовце... Али проблем са Рингом остаје - он може да уништи цео Сунчев систем. Ешфорд долази до закључка да структура мора бити оштећена ласером (једино што не може да заустави, светлост сама) и тако, будући ипак рањива, одустане од уништења човечанства. Супротна идеја - избиће прави сукоб око тога шта урадити - јесте да Холден некако оде тамо и комуницира...
Решење је ипак некако ближе Ешфордовом. Ласер ће бити испаљен, али ће диверзијом Холденове екипе бити скренут. Сол - Ринг доноси одлуку да пусти заробљене бродове људи и улази у некакву комуникацију са Холденом. Човечанство је спашено, нова ера почиње!
Тако имамо две поруке целе сезоне - рат неће бити онакав какав нам изгледа док се планира, а ни разлози нису они који су нам речени и сукоби настају због непознавања другачијег, када покушамо утицати на његове реакције.
Још нешто о мом избору страна. Некако је већ доследно да се марсовска политика не приказује. Због тога што се о њима мало зна, осим онога споља што се види. Због тога и због идеала експанзије и тераформирања то су и даље Марсовци. Али ми Белт постаје све ближи како се његов глас артикулише, како постаје некакав кохерентни ентитет.
Иван Вукадиновић
“Never, never, never believe any war will be smooth and easy, or that anyone who embarks on the strange voyage can measure the tides and hurricanes he will encounter. The statesman who yields to war fever must realize that once the signal is given, he is no longer the master of policy but the slave of unforeseeable and uncontrollable events. ”
― Winston Churchill
Коментари
Постави коментар