Јеретици Дине

Нисмо се суочили са неким новим стањем ствари, већ са тек препознатим односом између свести и ствари који омогућава дубљи увид у начин дејствовања моћи предвиђања. Пророчанство обликује једну пројектовану унутрашњу васељену како би из неразумних сила створило нове спољашње вероватности. Нема потребе да се те силе разумеју пре но што се употребе у пројектовању постојеће васељене. Древним радницима који су обрађивали метале није било потребно да разумеју молекуларну и подмолекуларну сложеност челика, бронзе, злата и калаја. Измислили  су мистичне моћи како би описали непознато, док су и даље ковали и руковали чекићима.

Врховна мајка Тараза: расправа у Већу

Ако бих тражио некакву идеју водиљу, или оно што је наравоученије овог дела, то је да у васељени ништа не нестаје (сасвим), такође ништа не остаје исто. Наравно да се овде не мисли на (тривијалну?) ствар као што је неуништивост материје/енергије која само мења облике - мисли се баш на опстанак дуговечних форми. Као што је Буда својевремено рекао да треба одбацити материјализам (веровање да душа нестаје са распадом тела у којем је), но такође и спиритуализам (веровање у непромењивост душе, која се сели, непромењивост иначе).

У галаксији/васељени која је настала после Глади и Раштркавања, а ове су биле после владавине Тиранина (при чему изгледа да је реч о паралелним универзумима, није баш јасно, Хербертови јунаци говоре о другим васељенама, а не галаксијама које би само физички биле удаљене од некадашњег Царства) заиста ништа не може нестати, али не може ни остати исто. На пример Тлеилакси не би могли бити искорењени без трага, јер има их "безброј" из Раштркавања, одакле се неки враћају. У принципу ни Бене Гесерит, мада се оне враћају под другим именом...

Добар део радње је обигравање два тајна друштва, две Бене, једног око другог, те замршене игре које тада настају. Бене Гесерит и Бене Тлеилакс. Искључиво женско и искључиво мушко окружење. Ови други су искључивији, јер нико није видео жену Тлеилакса - мада није баш јасно да ли се то односи и на жене на "њиховим световима", просто поданике који их издржавају. А видећемо да у овом делу Херберт се први пут бави нижим класама, пролетаријатом (Фремени као одметници ту не могу спадати). Оно нема ни мушкараца Гесерита, мада видимо неколико њих који обављају важне задатке одбране, а Милес Тег је посебно битан. Није да ове жене саме за то нису способне, итекако су убитачне, али изгледа да не желе да троше на те ствари превише енергије, посебно не на оружје јер сматрају да треба убити својим телом, рукама и ногама. Ту су и планови; онај Тлеилакса је у суштини једноставан и односи се на ширење своје религије, док је план Гесерита (ништа чудно!) нешто што ћемо сазнати тек на крају, супротан ономе што би се очекивало. Прво ћемо се вратити религији Тлеилакса где већ видимо једну од две (полу)контрадикције, у односу на оно што је раније било у серијалу Дина.

Религија Тлеилакса. Наравно да је она потпуно непозната људима изван (што је опет прича за себе, претпоставља неефикасност шпијуна из Гесерита код Тлеилакса и обрнуто) и наравно - та вера има свог Пророка. А то је нико други до Пол Муад' Диб, којег су покушали да убију, ком приликом је гола (тело настало из ћелија мртвог) Ајдахо обновио своје сећање, што је омогућило Тлеилаксима да и они то раде касније, чак да њихова елита тако има чиста сећања хиљадама година (речено је у много већој мери него што то могу часне мајке Гесерита), све до сећања људи који су били са Пророком - и  рекосмо покушали да га убију.

На страну што остаје отворено како је то знање пренетом осталим Тлеилаксима (радња романа Месија Дине) када је завереник убијен, остају још нека питања отворена. Јер Тлелилакси су тада већ били затворено друштво (које је успело да створи свог Квизац Хадераха, као и Гесерит - нешто што је само поменуто у разговору) са уврнутом биотехнологијама. Процес прављења гола већ постојао, истина без сећања леша. Дакле, било би то као да неко тајно друштво има свој Стари и Нови Завет, при чему се лик из тог друштва у својим мислима и разговорима референцира само на Нови. Само на оно настало после Пророка - Муад' Диба, углавном кроз односе с његовим сином Тиранином.

Харконенска не-кугла. Имамо иначе нашироко коришћени концепт не-кугле и не-брода, или не-просторије. Укратко, нове технологије која практично анулира време и простор, не-бродови су застрашујуће оружје. Осмислили су га технолошки Иксијанци током владавине Тиранина (Лето II, Богоцар), а и сам миленијумски владар их је користио. Ту су се сакрили Харконени током владавине Лета (и хиљадама година остали?! при чему је ова кугла практично остала нетакнута, као да је неупотребљавана, што виде наши јунаци...). Додајмо ту да током романа имамо честе остатке владавине Харконена на Гиеди I, која се сада зове Гаму. Нејасно је да ли је природа те планете скоро сасвим била уништена, или су је користили за лов на људе... Колико се сећам Тиранин је (Божански цар Дине) само једном поменуо могућност да "на Гиеди I поново завлада један Харконен", што не значи да просто није лагао знајући да су они тамо. Али...

Овде долазимо до први пут описаних нижих класа, и није чудо да је то на свету Харконена, односно оном који је као опорављен од њих. Али то су ниже класе васељене, највише описане у некој од Дина-књига, мада је и раније било пасажа из тог света. Занимљиво је и помињање средње, тј. услужне класе, настањене некада у гаргантуанској Баронији (зграда величине тридесет са четрдесет километара, висока 950 спратова, дакле још нека 3км) где је виша класа била само на врху зграде (они које називају Харконени, можда не сви генетски потомци династије) а они испод остајали у тоталној покорности и страху трпели свашта, бојећи се да не буду избачени напоље, а тај свет је у њиховим мислима био опаснији него што је стварно био. Одлично речено с обзиром на буржоаске страхове средњака, у данашњем свету најбоље описане  у роману Уграђивање страха. Мада остаје питање шта да су се гледале ниже класа на световима Атреида, оних који живе са њиховом харизмом... 

Рекосмо два тајна друштва обигравају једно око другог. За Тлеилаксе је ово време када више неће морати да се крију, делују потуљено, трпе презир... Но ипак ће Гесеритке прерано сазнати неке њихове мрачне тајне, рецимо да су жене акслотл танкови. Претворене у машине и непокретне. Наравно да ће у преговорима једна од њих узвикнути да ни једну неће у то претворити... Али (спојлер алерт!) следећа књига Капитол Дина почиње тиме да Гесерити имају свој акслотл танк из којег стварају голу - новог Милеса Тега. Ова технологија користи се не само за клонирање умрлих, него и за производњу меланжа, чиме (А)Ракис губи монопол, свој примат, добар део стратешког значаја, па видећемо и разлог за постојање...

Гесеритке су на врхунцу. Више не морају да трпе Тиранина, нити да само играју из сенке у патријархалном свету, како је то било миленијумима раније. Наравно, људи на планетама задржавају своје навике, али Бене Гесерит има гомилу својих планета, такође и тамо где немају званични суверенитет имају тврђаве које би наликовале америчким амбасадама у нашем свету (било би занимљиво испитати ту аналогију). Ипак, њима прети опасност - губитак властитог смисла! Циља којем би тежиле, јер то после свега не може бити нови Квизац Хадерах - ту су се већ опекле. Да ли је то само опстанак? У преиспитивању се види разлог херезе у једом тајном друштву које изразито цинично гледа на религију. Да ли ће постати само још једно тајно друштво, на шта их је упозорио Тиранин?!

Друга опасност је заправо мања, јер је спољна. Уважене Наложнице, које Гесеритке зову курвама, а оне у својој вољи за неограниченом моћи имају пик на њих. Можда их у Бене Гесериту неки сматрају својим карикатурама, али оне су заправо најопаснија бића васељене. И то не само зато што их има много, њих и људи из Раштркавања које воде са собом. Основа њихове моћи је у злоупотреби секса, путу који Гесерит нису хтеле да одаберу. Код њих је описано докле та моћ може да води. Иако заправо кратко описано, ово системско зло је много горе од било чега што би се могло замислити код Харконена. У својој наизглед неограниченој моћи оне (као и најзначајнији мушкарци који их следе) изгубиле су могућност да (скоро сасвим) да их нешто изненади или узбуди. Мада не морају изгледати као сулуде убице, а њихов официр (башар) ће чак бити помало симпа у својој носталгији за самоизградивим жбуном на Дуру у којем живи. 

Ако је некоме сметала патријархалност света Дине, планетарног феудализма (уопште виђења по којем дела епске фантастике бивају смештена у феудализам), овде би могао бити задовољан. Френк Херберт као феминиста или само патерналистички (патријархално) благонаклон према женама? Ни једно ни друго, ако се исправно схвати Дина. Кључ је уклапање. Мушкарац у принципу не може што може жена, али ако му то успе он ће надмашити сваку жену. Наравно, то могу само неки - Пол Муад' Диб као Квизац Хадерах, рецимо. А овде ћемо то видети код голе Данкана Ајдаха у његовој сексуалној енергији, и још више у крвавом пиру Милеса Тега (башар и наравно потомак Атреида) који буквално постаје нешто више од људског бића. Он би могао бити нови Квизац Хадерах да се његова трансформација догодила раније, али са триста година (!) било је прекасно за њега. Могао се само жртвовати јер су разумљиво разбешњене Наложнице буквално спалиле целу планету Ракис, што је и био план.

Тако је отворен нови циклус, при чему је сестринство Гесерита одустало од привида своје моћи, оставши безбедно једино на невидљивој планети Капитол, која ће бити претворена у нову Дину. Повеле су црва, у којем је зрно свести Тиранина, тајне Тлеилакса - акслотл танкова. А што се мене тиче добили смо најбољу књигу серијала, која преиспитује смисао васељене...

Иван Вукадиновић