Tri procenta - još tri sezone

 

U prvoj sezoni videsmo kako je opisan proces kojim se odabira 3% "srećnika", te upoznali smo se sa likovima. Šta će biti dalje? Da li ćemo saznati našto o Maraltu (Offshore)? Ili će prosto biti novi Proces sa novim likovima (kako je bilo u nekim omladinskim serijama koje su se bavile određenom srednjom školom)? Prvo je naravno logičnije u ovom slučaju, mada je bilo i ponešto od drugog - novi procesi jer oni sa Maralta i ne mogu drugačije da razmišljaju posle stogodišnje tradicije.

Druga sezona je što se mene tiče svakako najbolja u ovoj seriji jer tu eto saznajemo nešto o Maraltu (i kako je nastao); vidimo naoružane aktere kao što su Causa, Milicija i Divizija (vojna jedinica Maralta koju šalju na Kontinent - Inland, ne shvatiti bukvalno, tj. ne izvlačiti zaključke o njenoj brojnosti, na portugalskom bi se tako mogao označiti i odred, što divisão jeste, o broju ljudi na celom ovom "svetu" biće još reči); najzad imamo neočekivane obrte i razvoje likova s tim u vezi.

Rafael se dalje razvija kao karakter. On je uspešan na Maraltu (što se tiče ljubavnog života, ali regrutovan je u Diviziju i tu mu slede solidna iskušenja) ali je i dalje odan pobuni. Ivana iz Cause će se žrtvovati, tj. naterati ga da je ubije koliko mu je verovala ili koliko je verovala Cilju (tj. Causi - Rafael je u mogućnosti da bude krtica na Maraltu i on je tu relativno uspešan). Ali kasnije njegov lik postaje sve bleđi kako je u nečemu što nije ni Offshore ni Inland. Biće tu i njegov mlađi brat čiji je identitet preuzeo (njegovo pravo ime je Tiago), ali ne vredi mnogo. On ipak nije za lidera, mada će imati svoju ulogu.

Fernando je takođe zanimljiv u drugoj sezoni, rastrzan između jakih žena, kao što su Michele i Joana, tu je takođe drugarica iz detinjstva Gloria koja je odgovorna za njegovo invalidsko stanje, otac koji ga prijavljuje Diviziji (vođa kulta koji na Kontinentu slavi Maralto i njegovih 3 procenata). Teška situacija, ali je dobar sa radio vezama, čak može da ponešto predvodi. Ipak on je žrtvovan od rediteljske ekipe - glumac više nije mogao ili hteo da igra, pa su lik ubili i to ne baš dobro objasnili - što je prvi gaf u ovoj seriji (početak treće sezone). Da se zameni glumac ipak je bila opcija samo u domaćim serijama (Srećni ljudi) ili filmu kao što je The Room. 

Ezekilj je lik koji je skrenuo pažnju u prvoj sezoni da bi u drugoj prosto briljirao. Tu saznajemo da je on bio član Cause, da je odrastao u sirotištu koje je vodio Stari (Velho - dugogodišnji politički zatvorenik u zgradi Procesa), da je odgovoran za opekotinu zbog koje ovaj nosi ploču na licu, da je prešao na stranu Maralta ali se vratio Causi iz ličnih razloga (samoubistvo žene koja nije mogla da preživi sudbinu svog deteta na Kontinentu) i najzad pokušava da predvodi samu Causu. Suviše dobar da bi (pre)živeo, pa ga Marsela brutalno ubija ne bi li zauzela njegovo mesto, optužila Causu i dalje vodila svoju ekstremnu politiku.

Joana je lik koji se do kraja razvija. Rascepljena između ciljeva koji deluju umereno (neka vrsta demokratije, videćemo na kraju) i krajnje ekstremnih mera da se ona postignu (destrukcija Maralta za šta je od početka) ona je ipak u mnogo čemu stabilnija od ostalih. Razlog može biti taj što ona nema nikakvu porodicu dok ostali (Fernando, Rafel, posebno Michele) itekako imaju problema sa svojima. No videćemo (spojler alert, ko je na sredini gledanja) u četvrtoj sezoni da ona ima živu majku, pogađate - na Maraltu, te da će se jedna druge setiti. Liderka do kraja u svojim oscilacijama između besa i ljubavi.

Michele je druga liderka (ili možda još značajnija). Rekosmo da se ona razvija poprilično pravolinijski i to je tako i dobrim delom druge sezone iako je radnja oko nje veoma zanimljiva zbog iskušenja kroz koja prolazi. Saznavši da joj je brat živ ali u ludnici na Maraltu ona logično menja motivaciju - umesto osvete sada je borba da ga spase. Tako postaje prisilno odana Ezekilju koji je uopšte ne štedi dok ona njega i dalje zdravo mrzi (suočena sa serumom istine iskreno će reći da ga želi mrtvog, ali to je samo deo priče)...

Ali stvari se sasvim menjaju kad ona oslobodi brata i dolazi s njim do mesta gde će saznati kako je Maralto nastao. Saznaje da je brat ubio čoveka da bi sprečio da se sazna istina, ergo nije ga Ezekilj izludeo, te da je on pravi fanatik Maralta (tj. supremacije 3%), što će do kraja (jedini!) ostati. Naravno da onda ona i treći put menja motivaciju ali to saznajemo tek na kraju druge sezone. Manipulativna silom prilika, više puta se u napetoj atmosferi sumnja da je izdajnik, pa nije čudo da joj se baš ne veruje kada u trećoj pokuša nekakav treći put, posebno joj ne veruje Joana.

To kako se Marco povampirio (ili lepše reći vasrkrao) je jedna od poenti druge sezone. Doslovno nije reč ni o jednome ni o drugome, Marka nismo videli mrtvog u prvoj sezoni, već samo da se vrata zatvaraju preko njega, on je operisan i kao bogalj vraćen na Kontinent. Zahvaljujući svojoj inteligenciji (što je kvalitet koji mu se ne može oduzeti), on postaje član Milicije (mafija koja vlada Kontinentom), pa onda i njen lider. Manevar u kojem je pustio Joanu pošto ga je ona podsetila na značaj njegove porodoce i majku (ona ne zna ko mu je majka) da bi je on oslobodio ali ne zbog nje nego zbog sebe je fenomenalan. Kada je oslobodio dobio je priliku da nasamo popriča sa liderom mafije (za očekivati je da ga posle svega ovaj ne bi bez reči ubio) te da ga ubije svojim invalidskim štapom i preuzme njegovo mesto. Onda on ulazi u komplikovan odnos sa svojom majkom i to će potrajati. Ali samo u drugoj sezoni je to zanimljivo, već u trećoj on bledi, da bi u četvrtoj bio odan svojim drugovima (to više nije Causa) a protiv Maralta. Marko je jedini lik koji dobija nekakvo iskupljenje - Andre (brat Michele) je otišao predaleko da bi ga dobio, neki drugi kao da za tim nemaju potrebe, a imaju - što jeste problem sproću ubedljivosti posebno četvrte sezone.

Najzad Marsela kao glavna negativka, nešto slično Servelan iz Blejkove sedmorke i ima istu titulu komandera. Beskrupulozna u ostvarenju svojih ciljeva i brutalna u borbi za Maralto kako ga vidi ona ipak nije fanatik kao Andre. Iako daleko od prijatne osobe (samo u par prilika kad je "u civilu" na Maraltu i dok je zarobljenij u trećoj sezoni njena lepota deluje prijatno) ona ima značajne kvalitete. Tu je hrabrost, odanost na svoj uvrnuti način, doslednost, ali čak i fleksibilnost. Ako njeno "iskupljenje" postoji ono se eksplicitno ne vidi, pa će ona prosto preživeti i biti deo novog sveta.

U drugoj sezoni vidimo kako je Maralto nastao. Isprva samo futuristički projekat, iscrpeo je resurse Kontinenta, pa su na to ostrvo bogati (uključujući oca Samire, jedne od Osnivača) hteli da se sklone iako nije bilo mesta i za one koji su već bili tamo, da ga nasilno preuzmu. Protiv volje Samire drugo dvoje je pomoću EMP sabotiralo Kontinent i pretvorilo da u Inland kakav vidimo u ovoj seriji. Samira je ubijena u gužvi sa pištoljem kojim je pokušala da ih spreči u destrukciji, od troje dobijamo Osnivački Par. Ideje elitizma (isprva nasuprot plutokratiji Samirinog oca, takođe i protiv "ljudske prirode" koje je destruktivna) se već tu pojavljuju. Praktično u hodu dolazimo do Procesa, sterilizacije ljudi na Maraltu (sad to možemo reći) i Divizije koja ih silom brani od Kontinenta - onih 97%. Par postaje ideje Osnivača, prikazan kipovima bez lica, Ideja je važnija od ljudi.

Krajem druge sezone Michele će prigrliti ideju Samire (trećeg osnivača) i to je njena transformacija. ideja je da Školjka (Concha - port.) postane neki posrednik, nešto što će poboljšati postepeno Kontinent do nivoa Maralta. Michele je prinuđena na teške izbore - u jednom trenutku da li da prihvati da bude vazal Maralta ili da postane slična - uvede izbor onih koji mogu ostati kao neku vrstu Procesa. Njeni problemi su najjača strana treće sezone uz nastavak borbe sa Maraltom. 

U jednom trenutku Marko i Glorija će zavladati Školjkom. Zanimljivo je da u tom momentu oni nose odeću koja podseća na Rimljane. Marko je tad poslednji put u nekom fazonu da vlada, mada je njegova uloga jednostavna - on prosto provaljuje u Školjku koja mu deluje slična Maraltu i ponovo preživljava, ovog puta strujni udar. Glorija je tu glavna. I ona prolazi kroz dileme, ali je u suštini negativan lik. Prva mana serije je što ona ne dobija iskupljenje - ne zato što joj je uskraćeno, nego kao da nije neophodno. I posle izdaje, pa i druge izdaje (uništenje Conche) ona je prosto i dalje tu.

U četvrtoj sezoni imamo napad na Maralto, preko infiltracije. Marsela je zarobljena i Maralto mogu da vide oni koji ga nikad nisu videli - Joana, Marco... Sezona je gledljiva i ima smisla, ali ima mnogo problema. Ekipa koja je došla na Maralto je praktično nenadgledana; mehanizam koju u uhu stvara nesnosnu buku se veoma lako dvaputa koristi protiv Divizije na samom Maraltu; veoma je dirljiva scena u kojoj elektrošokovi bolno ubijaju našu družinu da bi baš svi oživeli. Stradanje Michele ipak ima smisla (više nego ostalih) jer ona ponavlja sudbinu Samire. Nije problem kako je odabrano ko (ne)će da preživi, već kako je to dramaturški odrađeno. 

Reći ćemo nešto o razrešenju drame, ali prvo malo o demografiji. Razmišljao sam koliko ljudi tu zapravo ima?! Maralto teško da ima više od hiljadu stanovnika. Po logici 3 odsto, na Kontinentu bi bilo tačno 33 puta više, ali ako je životni vek tamo kraći (sasvim razumna pretpostavka) moguće da ih tamo ima 25-30 hiljada. Kada se gleda grad u kotlini, koji je zapravo potonuo kada je sve počelo da se događa, to je realna procena. 

Ali pogledajmo ekonomiju. Oni na Kontinentu nešto jedu (žitarice, žabe na žaru...) a svuda okolo je pustinja. I nekako ispada da je to ceo svet. Nigde nije eksplicitno rečeno šta je sa ostatkom, ali se ne pominje ništa izvan (mada bi biznis Samirinog oca ukazivao na teko nešto), pa praktično možemo prihvatiti da su ovih tridesetak hiljada svi ljudi koji postoje. Ovo je bitno zbog rešenja koja je direktna demokratija.

Joana ima ideju da se svi okupe i vide šta će. Prethodno su uništeni i Maralto i Concha - praktično svaka moderna tehnologija, nešto je preostalo jedino u zgradi Procesa. Oporavak će biti veoma dug, ako ga uopšte bude. U poslednjoj epizodi izbija, ili treba izbije, rat između ekstremnih ostataka Cause i ekstremnih ostataka povlašćenih 3 odsto. Oživljava se ideja Osnivačkog para (i oni su prošli kroz svoj razvoj) da pobednik testa na kojem će učestvovati šest takmičara odredi sudbinu ovog sveta. Učestvuju Marsela, Rafael, Andre, Šavijer (Xavier - jedan od sporednih likova, ovde ekstremna Causa), Joanina majka i sama Joana. Jasno je ko će biti pobednik. Ali zapravo, kad Joana ostane sama nasuprot Andreu, njegov borac uništava napravu. Tako ona pobeđuje zahvaljujući volji naroda, koji dolazi na njen poziv na skup, a ne samo u jednom od mnogoborjnih nadmetanja. 

I svi su tu, uključujući i poražene, kao što je Marsela. I svako će moći da kaže svoju reč. Pri čemu broj ludi koji dolaze na skup je mnogo manji od trideset hiljada, ali već smo pristali da je cela serija zapravo alegorija, metafora nečega a ne realno predstvljanje nekog mogućeg sveta. Mada to šta će biti posle nećemo videti, jer kako je već rečeno iz drame se mora jednom izaći.

Ivan Vukadinović