Екологија и без "зелено-левих" и популизма

 Прошли су избори, па сада могу поново да се посветим теми екологије којом се ретко ко код нас бави ван извикивања парола. То је постало неминовно чим је тема дошла у сам врх интересовања. Што не значи да нема разумних ставова, ја сам се више пута том темом бавио, уопште повезаношћу тема енергије, економије и екологије (рецимо овде), а било је и речи стручњака, што сам такође испратио. 

Али да прво разјаснимо неке ствари. Ово је више контра неким увреженим ставовима које је коалиција "Морамо" једноставно преузела, него њима самима. Мени је заправо драго што активиста као што је Ћута улази у парламент, ценим његов рад још од борбе против МХЕ, мада реално његови домети су тиме ограничени. Дакле, добро је што су прешли цензус, мада ценим да су добили колико и заслужују (и то су прославили). 

Такође, нећу се овде бавити "левом" компонентом тог покрета, као ни неким дневнополитичким темама по којима се очитују. Немам намеру да поЈентирам оном афером око извесног Гундија - срцепарајуће поруке на "друштвеним мрежама" када је заробљен у Мариупољу измамиле су и мој осмех, али према ономе што знам (ако сам нешто пропустио може ми се рећи) веома је натегнуто тражити кривичну одговорност због пива попијеног са њим на Бирфесту. Ако је то помагање у одласку у рат, онда би требало да одговара свако ко је попио кафу или пиће са неизвесним Почучом...

Неке ствари на које се овде осврћем нису монопол "зелено-левих" ни у позитивном, па ни у негативном смислу, зато помињем уопште популизам. Заправо референцираћу се на две предизборне изјаве, једну са њихове стране, друге са стране "десничара", а обе нису ништа оригинално.

Тако је Добрица Веселиновић (за себе вели да је "прави Добрица") као кандидат за градоначелника изнео низ предлога да се поправи акутна ситуација загађења. Неки од њих (градски превоз), ако је веровати струци, не би допринели толико чистијем ваздуху, колико мањим гужвама у саобраћају, што је свакако добро, ако то није само списак лепих жеља. Али главни његов предлог заправо је понављање фраза за које би требало да се закаче неки - а избори су показали да тај "бабл" тежи до десет процената у урбаним центрима (на прсте једне руке, с тим да неки остане у резерви, на нивоу Републике). Конкретно - реч је о изјави да обновљиви извори енергије смањују загађење.

Бићу сасвим јасан и конкретан - ако неко мисли да ће драстично мање загаћивати ваздух зими тиме што ће ставити соларни панел он греши. Овде би требало да иде тачка, али како није срамота не знати ставићу тачка-запету; видећемо зашто ова прича не стоји, сасвим је логично. Загађење је највеће зими, када је обданица најкраћа, дакле домет соларне енергије је већ тиме крајње ограничен. Дешава се да је за сунчаних дана (висок атмосферски притисак) загађеност и највећа, али у време пикова ујутру и увече соларно много не помаже. Неко би тиме могао загрејати воду у бојлеру, евентуално неко време користити грејалицу. Слично је и са енергијом ветра. Кад има ветра, по дефиницији је мање загађење. Ако је ипак загађено кад дува кошава, биће да се запалила депонија. Уосталом, струја из ветро-паркова би нам долазила кроз мрежу, шта нам вреди ако је она скупа?! Додајем само да термоелектране нису најгори извор загађења, оних фамозних пе-емова, те концентрације су високе у Ужицу које је преко сто километара удаљено од прве термоцентрале.

Пре него што кажем шта је решење, уз спекулацију зашто Добрици оно промиче, рећи ћу да соларна енергија не мора бити лоше решење. Велика предност може бити што је то решење локално. Може да не зависи од мреже, што у случају катаклизме може бити значајно (ако сачувате саме панеле). Такође, ко жели да рудари алткоине можда може да купи неколико панела, па пичи цело лето. Ништа не препоручујем, све то треба ставити у бројке, па видети...

Е сад, шта је решење. Како сам већ назначио - индивидуална ложишта. Сам сам мислио да је саобраћај најбитнија ставка, онда би преЦедник био у праву кад вели да је то зато што смо богати. Али пре ће бити да је зато што су многи сиромашни, па ложе свашта. Акутна мера била би забрана ложења лигнита и горих ствари, високим казнама за оне који продају и који купују. Можда има места и за кривичну одговорност за оне који продају горе ствари од лигнита (не и за куповину), али треба видети неке правне и техничке ствари - пре свега, може ли се лигнит јасно разликовати од јаловине (блата, које је онај роштиљџија убацивао у ТЕНТ). Али треба имати у виду једно - ти људи се понашају економски рационално, премда неодговорно према свом и туђем здрављу.

Да се такав нови пропис не би кршио неопходно је појефтињење струје (како ТЕ нису главни извор градског загађења извор струје није тренутно много битан). То би се прво постигло укидањем акцизе од које ЕПС нема ништа. Нека се буџет не пуни од тога, нека се нађу други извори. Ако нам је здравље битније од економије, како су нам говорили током пандемије. Али сме ли Добрица тако нешто да предложи, знајући да је акциза уведена на захтев ММФ-а!? Следећа мера била би макар смањење ПДВ-а на мању стопу (10 одсто) за све што је чистије од угља - дакле пелет, струју, гас... Тако би цена струје за грејање могла да падне и за 15 одсто. Гасификација је већ нешто за шта треба времена, али подсетићу да се гас у домаћинство некада могао увести на кредит. Но, гас је тренутно дискутабилан због ствари које нису ни еколошке ни економске.

Уопште, струја је одавно на мети (економско) либералних талибана (неки су сами себе тако називали) с којима "лево-либерални" па и "зелено-леви" макар у Србији нерадо раскидају. Не би да се враћају у социјализам, јел те... Тако је неки још пре двадесетак година галамио "Па нећемо ваљда да субвенционишемо струју!" О да хоћемо, рекох тада и нисам ни мислио на загађење или екологију.

Просто реч је о томе да су комфорно централно грејање имали људи који су стекли (тада државне) станове у време социјализма, што по себи није спорно. Они су те станове откупили за неколико до стотину марака, укупно. И нису морали да се греју на струју. Онај ко је сам градио кућу могао је на струју, или поменута индивидуална ложишта, која тад нико није видео као проблем. А шта са људима који због имовинско-правних проблема (тзв. старо власништво) нису могли да откупе станове, а увођење централног грејања би морали сами да плате, ако се сви договоре и ако се у тим прастарим зградама то исплати?! 

Уопште шта значи она често помињана прича да имамо најјефтинију струју, која тарифа се ту уопште рачуна?!? Пошто је грађанин код нас пенализован ако струју троши више, а ваљда би као и за сваку робу требало да буде награђен. О свему томе сам већ писао на свом примеру.

О оном другом нећу сада. Подсетићу на кратку изјаву (крај предизборног наступа, кратки одговори) Бошкића како Србија треба да заснива развој на информатици и пољопривреди. На први поглед ништа спорно, али размислите - стварно! Наравно да овакве изјаве нису стране ни онима из "Морамо", као ни неким трећима... Но код ових би можда био проблем што могу да се кладим (мада конкретан пример немам) да код "зелено-левих" сигурно има бар неко ко је пре двадесетак година диванио - nećemo valjda u Evropu sa šljivom i malinom, ikonom i kandilom... Таки је urbani (или ти убрани) сензибилитет. Истина, сада чујем само оне са супротне стране па Biljana Srbljanović veli da "jedu kajmak i cepaju radžu" ispred Skupštine, Rio Tinto je podržao i Zapad Pavlović i tako... 

Уопште, светски еколошки покрет жели стагнацију и неминовну ентропију целе планете Земље, а ја мислим да је нешто друго судбина човечанства, ако исто уопште има будућност. А ако се спустимо на Земљу, конкретно ову нашу Србију, потребна нам је озбиљна дискусија о правцима развоја, а такву до сада нисмо чули. Па чућете нешто од мене.

Ова прича се наставља.

Иван Вукадиновић