Halt and Catch Fire
Ti si kao oni ljudi koji pročitaju Lovca u žitu, pa odluče da ubiju Bitlsa.
iz serije, naravno
Ova serija kod nas je prevedena (na TV koja ju je emitovala) kao Bitka za CTRL, dok se na serije online mogao naći i doslovniji prevod - Zaustavi i zapali. Reč je o tehničkom pojmu (obično skraćenicom HCF) koji opisuje kritičan način rada računarskog sistema. Ovako ispričana istorija računarstva ima dva aspekta, onaj (istorijsko ili vintage, retro) tehnički, dakle "gikovski" i aspekt neverovatno dobrih i životnih likova. Pozabavićemo se ovde sa oba aspekta.
Mislim, a rekao bih opravdano, da bi bilo zanimljivije da ispričam svoja iskustva nego da nabrajam šta je od tehničkog slenga upotrebljeno u seriji (a toga ima dosta). Kao mali imao sam (kako se tada zvalo) mikro računar, ali od starijih razreda osnovne ga nisam koristio, ako je i radio. U prvom srednje su mi bili dobri za izbegavanje oni koji su imali kompjutere, družili se međusobno i imali takve teme za razgovor. Ovde pričam o osamdesetim prošlog veka, dakle vremenu u kojem se odvija radnja serije.
Sve se to promenilo kada mi je profesor informatike rekao da sam genije. Ali tu zanimljivu priču ćemo sada zaobići. Bitno je reći da je tu bila reč o programiranju na višem programskom jeziku (tada PASCAL), srpski rečeno nečemu što ne zavisi od hardvera, operativnog sistema, o čemu programer (ili ja kao učenik) i ne mora ništa da zna. Moj dalji profesionalni razvoj išao je tim putem. Kada se na faksu profesor jednog više sistemaškog predmeta pitao što se provlačimo sa sedmicama, otvoreno sam mu rekao da je to isuviše niskog nivoa. Zanimalo bi me više nešto što je apstraktno što se tiče mašine na kojoj radi (o tome neka drugi brine), a konkretno što se tiče problema koje rešava. Recimo, fejsbuk me zanima da dođem do ljudi, kako on radi (osobine algoritma) fenomenološki, a neko programiranje istog ne posebno... Sličan odnos imam i prema tehnici koju koristim, recimo imam mobilni koji jedva radi, a smartfon nisam imao dok mi prednosti istog nisu postale baš sasvim jasne...
Zašto bi me onda zanimalo kako je razvijan hardver i sistemski softver ranih osamdesetih!? Možda zato što sam tad i ja bio (veoma) mlad, a volim nostalgične priče o herojskim vremenima razvoja nečega. Tu su mi jednako zanimljive priče o razvoju računarstva kod nas, osnivanju društva Lazar Komarčić (SF fanovi) ili kad kažu da je "legenda beogradske kontrakulturne, muzičke i intenzivske scene Efi" (nažalost više nije sa nama) puštao neke slajdove na ruskom projektoru. Jednostavno, to sve deluje dosta zanimljivije nego nešto sada, kada nam je sve "na dva klika" daleko.
Dodajmo tome da se i dalje rado sećam tog starog hardvera, bilo da je reč o analognom serveru, bušenim karticama, naredbama kao što je LOAD "" (učitavaš traku), pa čak i dial-upa koji mi je već bio mučenje. Još imam kod kuće igricu Space Invader koja je radila sa lampicama da se bolje vidi u mraku i gutala šest AA baterija. To će jednom u muzej tehnike, a sad dosta o meni.
Likovi opisani u seriji su sve drugačije od onih "hladnih gikova", što je inače stereotip koji je dosta raubovan u drugim serijama, recimo Big Bang Theory (iako tu nije reč o progamerima...), niti je to ona priča o hakerima sa druge strane zakona, mada se pojavljuje i takav zaplet... Likovi su prosto mnogo životniji od onih koje srećemo u većini "serija iz života". Slika gore opisuje dosta toga. Zna se who's in control (osim kada je on sam out of control), Cameron je tu da menja stvari, Gordon da se izvuče, a Donna da stvari pogura (pomeri). A vama je sad jasno da odavde kreću spojleri.
Joe MacMillan je naizgled tipičan menadžer koji je spreman da gazi preko leševa (prva scena u seriji je kada pregazi armadilja), čovek sa neverovatnim talentom da Eskimima proda sneg, no takođe i s talentom da stvara nove neprijatelje. Neko u kome se bore menadžer u odelu od hiljadu dolara (istostaviće se da poseduje samo to i skupa kola) i Kolfild iz čuvenog Selindžerovog dela (videti citat na početku). Takođe neko u kome se bore berzanska ajkula i vizionar računarstva (mada sa ne preterano mnogo znanja iz te oblasti). A uzrok svemu tome je sukob sa ocem i odnos prema majci koja više nije živa. Lik za ceo jedan esej, ukratko...
Cameron, koja je deo prve sezone s njim u vezi, je sve naizgled suprotno tome - kao pankerka i hakerka (programer) koja bi samo da je ostave da programira. Njen nedostatak motivacije (nije samo zbog seksa sa šefom) na početku me je naterao da se zamislim. Razmišljao sam čak i o tome može li panker biti nacionalista, ali ova linija razmišljanja se pokazala kao pogrešna. Skratiću to sve, ali kad već pominjem - recimo da si buntovnik, pa što se onda ne bi zagrejao za rad u firmi koja želi da "sroka" IBM, dakle nekog nadmoćog, iz establišmenta, čak i ako je tvoj šef (rekoh emotivni odnos po strani, iako je veoma bitan) isti skot u skupom odelu. Kao ako bi podržao nekog političara koji se buni protiv svetskih nepravdi, iako je i on ipak političar... No sama Cameron je to razrešila svojom vizijom - nije poenta da se IBM uzdrma, da mu se otme deo kolača, nego da se napravi nešto što on nema ("kompjuter sa dušom"), kolač bi trebalo da kasnije dođe po sebi. Odluka Cameron da ode kada su ipak njeni snovi odbačeni takođe je razumljiva - ako ne možeš da ih ostvariš, osnuješ svoj biznis - tako je barem u teoriji u USA, i barem u kompjuterskom biznisu je to (barem tada) stvarno moglo tako.
Gordon je (jopet) sve suprotno od Cameron. On je najoprezniji jer se već jednom opekao zbog svog vizionarstva (sa ženom je pokušao da napravi kompjuter), ali ipak ulazi u celu stvar i ona ga dosta opterećuje. Izlaze na videlo njegovi psihički problemi (scena kad u snu vidi sebe mrtvog podseća na Star Wars, a ubedljivo je i kopanje rupe u svom dvorištu). On je nekako i svojom profesijom osuđen na takav stav - kao hardveraš je u poziciji da drugi (Cameron) od njega traže da omogući njihove vizije, dok mu "niko" neće reći hvala (mada su u ono vreme tehničke performanse bile mnogo važnije nego danas).
Njegova žena Donna će ovde biti zapostavljena, jer deluje najnormalnije od svih (mada čuo sam da će se tek pokazati u sledećim sezonama). Čak i onaj pokušaj afere sa ljigavcem (kolegom) koji će je iskoristiti da bi došao do podataka je nekako razumljiv. (Sam način kako je taj lik uz pomoć otpuštenog radnika, a komšije Donne i Gordona, došao do podataka ostaje nerasvetljen, ali to u ovakvoj seriji nije bitno, nije ovo Dark, recimo). Donna sa ovo troje i nije u istoj firmi, mada je u jednom trenutku njen doprinos ključan (ili ustvari nije, jer Joe je krizu koju je sam izazvao imao pod kontrolom).
U ovim priakzima sam se bavio više praktično stranom, psihološki su ove četiri ličnosti još mnogo kompleksnije.
To je što se tiče likova, a šta reči za zaplet u kojem ništa ne teče glatko, mada je polovinu problema izazvao Joe MacMillan da bi "pogurao stvari", a druga polovina je da bi se obezbedilo finansiranje s kojim Cardiff Electric (evo najzad imena firme) kuburi. I najzad, projekat ili san, nazvan Giant, prvi prenosivi (laptop) računar, počinje da se ostvaruje. Ali to ima svoju cenu!
Žrtvovan je operativni sistem koji je stvorila Cameron, što nju otuđuje. Gordon i Donna su jedno vreme u svađi. Sam MacMillan slučajno vidi kako Macintosh govori što ga vodi u poslednji pokušaj da promeni stvari, a onda kad to ne može (Cameron mu odvodi inžinjere, pa ispada da se dva problema međusobno potiru) da jednostavno negde krene, spalivši prethodno svoj sako... Gordon je ostao sam da vodi posao, najzad priznat i pita se: WHAT'S NEXT
Dve stvari su mi tu pale na pamet. Poštedeću vas još jedne političko-istorijske lekcije. Drugo je Šopenhaerova filozofija po kojoj čovek stalno teži nečemu, pa onda kad to postigne ne zna šta će sa sobom i zato je život sranje... Moj odgovor je da nekad nije loše biti lenj i imati visoko mišljenje o sebi, pa jednostavno uživati u svojim uspesima. Ali ovde i ta (moja) filozofija pada u vodu.
Jer treba znati koja je veličina vizije. Cela serija je pod velikim uticajem onoga što je radio Steve Jobs. Poslednja epizoda u sezoni se zove 1984, što je asocijacija na čuvenu reklamu kojom je Apple predstavio Macintosh. Čak Joe vidi tu reklamu kao i ostali gledajući (snimljenu) utakmicu. Kada je Jobs predstavio Meka, računar je ispisao insanely great, što me naravno podseti na ime Cardiffovog računara. Ali Giant nije ispao baš Giant... Snovi su žrtvovani.
Zato Cardiff Electric dalje očigledno neće moći da ostane isti, Cameron i Donna rade zajedno, a Joe je ko zna gde... Karte su promešane za sledeću sezonu.
Ivan Vukadinović
Pogledati Superinteligenciju - druga krajnost od onoga "kompjuter sa dušom"
p.s. Nekako paralelno sa gledanjem prve sezone prvi put sam (znam, znam, kako to da sam to kultno delo dosad zaobilazio...) čitao Selindžerovog Lovca u žitu. Zanimljivo je bilo to paralelno posmatrati. Mada su ovi likovi daleko od tinejdžera koji ide ka tome da postane propalitet, mnogo šta u njihovim postupcima može da podseti na njegov pogled na svet.
Коментари
Постави коментар