Подземље је спас

  U prošlosti ljudi su često dolazili u Fantaziju da bi Detinjoj Carici davali nova imena, sve lepše od lepšeg – tako mu je rekla. Dakle, ipak je postojao put iz jednog sveta u drugi! „Za njih je blizu, ali za nas je daleko previše daleko da stignemo do njih“ Mihael Ende, Beskrajna priča I tako smo saznali da Nemci (posle braće Grim) mogu da pišu fantastiku. Ali kakva je to fantastika? Ona se ne uklapa u onu već oveštalu "žanrovsku" podelu na naučnu, epsku i horor. Natprirodna fantastika (što jeste izraz iz teorije književnosti) svakako jeste, ali epska...?! Uostalom, Tolkien je govorio da piše fairy tales , što se prevodi baš kao bajke. Ali nije ovo LOTR, mada ima dodirnih tačaka, možda više sa Hobitom. Nije reč ni o "klasičnoj" bajci kakva bi bila ona od pomenutih Grimova (osim Bremenskih muzikanata , sve njihove bajke su "ulepšane", dakle donekle cenzurisane narodne priče, izmenjene da se uklope u buržoaski moralni kodeks XIX veka). Ovde nema mor

  Nasuprot široko rasprostranjenoj predrasudi, nije bitno da li su inteligentna bića česta ili retka. Sisari su retki, a bakterije česte. Galaksija ima relativno malo, dok su zrnca međuzvezdane prašine brojna. Da li su zbog toga mikrobiologija ili proučavanje međuzvezdane prašine po bilo kojim smislenim kriterijumima važniji i vredniji finansiranja od zoologije sisara ili astrofizike naše galaksije? Očigledno nisu. Ne postoji takvo "numeričko raščlanjivanje" prirode. Potraga za mikrobiološkim životom na Marsu i Evropi, koji je primer galaktičkog života male složenosti, i potraga za manifestacijama života velike složenosti, kao što su radio-signali i arterfakti, pripadaju istom kontinuumu istraživanja astrobiološkog pejzaža. Milan M. Ćirković, Astrobiološki pejzaž --  Κτουλου Ρ'λυεχ φταγν Priznajem da imam "istoriju" s autorom. Ćirković zna biti neprijatan u diskusijama, možda mu je to prosto manir. Sećam se kad je deset godina kasnije (priznajem, godišnjica može

  Kakva je moja družina i u kakvom pohodu mi moraju pomoći? Nekada davno, dok sam studirao a možda i ranije, ta era za mene je era pre Tolkina, negde sam pročitao da je Gospodar prstenova inspirisao generacijuhipika . Tada sam se uglavnom bavio Dinom Frenka Herberta (barem što se fantastike tiče), taj iskaz mi se svideo, ali je nekako primljen k znanju. Nisam proveravao da li je bilo tako, ni sad ne nameravam, ovo je tekst o mojim intimnim osećajima, a što se tiče delovanja   o spoljnoj realnosti. Ali šta bi to moglo biti? Osim što je Led Zeppelin pominjao Mordor (pesma Ramble On ) i neko reče da je prirodni soundtrack za Middleearth , valjda je reč o nečem jačem, aktivističkom? Uostalom, ja sam bio panker, hipike baš nisam mirisao. Da li je taj neko kod koga videh povezivanje hipika i dela profesora Tolkina mislio na borbu protiv vlada i multinacionalnih kompanija? Danas, a bogami i juče, rekli bismo Novi svetski poredak . Pa sve se to složilo kad sam gledao filmove. No treba

  U prvom tomu svoje retrospektive Martin nam predstavlja svoje prve mladalačke književne pokušaje, svoje prve profesionalno objavljene pripovetke, među kojima se posebno ističe Pesma za Liju za koju je Martin dobio svoju prvu nagradu Hugo. U svim tim pričama već se jasno vidi izuzetan dar za stvaranje nesvakidašnjih svetova, upečatljivih likova, snažnih zapleta kao i neke od tema koje će mnogo godina kasnije u potpunosti obraditi u svom slavom serijalu. Sve je to protkano Martinovim duhovitim autobiografskim crticama o njegovom odrastanju, porodici, književnim uticajima i pokušajima da objavi svoje prve radove. Tako je nekad najbolje početi od onoga što piše na korici. Na kraju, izdavač zna kako da predstavi publici, i ovde jeste izneta suština. Onda nam ostaje da krenemo po delovima knjige i konkretnim pričama. Četvorobojni fan U početku sam svoje priče pričao samo sebi. Kako je i Gete bio dete, nije iznenađenje da su priče koje je Martin pisao kao klinac bile - klinačke. Možda treb

 ( In a Galaxy far far away ... sećaju se naših mitova, reinterprtiraju...) Rodila ga je kurva u čudesnom drevnom gradu-državi Vavilonu, na isti dan kad je Spasitelj rođen u Vitlejemu, a detinjstvo je proveo po mračnim ulicama i slivnicima, prodajući sopstveno telo kad je morao, baveći se svodništvom kad je odrastao. Kao mladić počeo je proučavati mračne veštine, i pre nego je napunio dvadesetu, bio je vešt nekromant. Tada je postoa Juda Krotitelj Zmajeva, prvi i jedini čovek koji je svojoj volji potčinio ta najstrašnija od Božijih stvorenja, velike krilate guštere Stare Zemlje. U knjizi se nalazila slika jude u velikoj i mračnoj pećini, kako užagrenih očiju izmahuje blistavim bičem da obuzda zelenozlatnog zmaja velikog kao planina. Pod rukom mu je platnena torba, blago odignutog poklopca, a sitne glave tri zmajska mladučenta, prekrivene krljušti, vire iznutra. Četvrti mali zmaj puzi mu po rukavu.To je bilo u prvom poglavlju o njegovom životu. U drugom je postao Juda Osvajač, Juda Zmaj

  A jedinstvo, pa, pogrešno ga je porediti sa prinošenjem ljudskih žrtava, prosto je pogrešno. Religije Stare Zemlje žrtvovale su jednu ili dve ljudske žrtve da umire svoje bogove. Ubijale su šačicu da dobiju milost za milione. A ta šačica je obično veoma nevoljno učestvovala. Škini ne funkcionišu tako. Griške uzimaju sve. I oni idu svojom voljom. Poput leminga idu u pećine da ih paraziti pojedu žive. Svaki Škin spojen je u četrdesetoj i ide na poslednje jedinstvo pre nego što napuni pedeset. ... Vrisnuo sam. Vrata su se rasprsla, oluja je uletela unutra, zgrabila me, uhvatila me u kovitlac. Odjezdio sam ka hladnim zvezdama, ali one više nisu bile hladne, i rasle su i rasle dok ja nisam bio zvezde a one su bile ja, i ja sam bio jedinstvo i na jedan usamljen blistav trenutak bio sam kosmos. Zatim ništa. Džordž R. R. Martin, Pesme snova (Pesma za Liju) Obično čitam zbirke priča i književne časopise štreberski , redom od korica do korica (zanimljivo, kad sam studirao znao sam da tako prvi