Постови

Pesme snova, od početka

Слика
  U prvom tomu svoje retrospektive Martin nam predstavlja svoje prve mladalačke književne pokušaje, svoje prve profesionalno objavljene pripovetke, među kojima se posebno ističe Pesma za Liju za koju je Martin dobio svoju prvu nagradu Hugo. U svim tim pričama već se jasno vidi izuzetan dar za stvaranje nesvakidašnjih svetova, upečatljivih likova, snažnih zapleta kao i neke od tema koje će mnogo godina kasnije u potpunosti obraditi u svom slavom serijalu. Sve je to protkano Martinovim duhovitim autobiografskim crticama o njegovom odrastanju, porodici, književnim uticajima i pokušajima da objavi svoje prve radove. Tako je nekad najbolje početi od onoga što piše na korici. Na kraju, izdavač zna kako da predstavi publici, i ovde jeste izneta suština. Onda nam ostaje da krenemo po delovima knjige i konkretnim pričama. Četvorobojni fan U početku sam svoje priče pričao samo sebi. Kako je i Gete bio dete, nije iznenađenje da su priče koje je Martin pisao kao klinac bile - klinačke. Možda treb

Put krsta i zmaja (Jevanđelje po Judi)

Слика
 ( In a Galaxy far far away ... sećaju se naših mitova, reinterprtiraju...) Rodila ga je kurva u čudesnom drevnom gradu-državi Vavilonu, na isti dan kad je Spasitelj rođen u Vitlejemu, a detinjstvo je proveo po mračnim ulicama i slivnicima, prodajući sopstveno telo kad je morao, baveći se svodništvom kad je odrastao. Kao mladić počeo je proučavati mračne veštine, i pre nego je napunio dvadesetu, bio je vešt nekromant. Tada je postoa Juda Krotitelj Zmajeva, prvi i jedini čovek koji je svojoj volji potčinio ta najstrašnija od Božijih stvorenja, velike krilate guštere Stare Zemlje. U knjizi se nalazila slika jude u velikoj i mračnoj pećini, kako užagrenih očiju izmahuje blistavim bičem da obuzda zelenozlatnog zmaja velikog kao planina. Pod rukom mu je platnena torba, blago odignutog poklopca, a sitne glave tri zmajska mladučenta, prekrivene krljušti, vire iznutra. Četvrti mali zmaj puzi mu po rukavu.To je bilo u prvom poglavlju o njegovom životu. U drugom je postao Juda Osvajač, Juda Zmaj

A Song for Lya

Слика
  A jedinstvo, pa, pogrešno ga je porediti sa prinošenjem ljudskih žrtava, prosto je pogrešno. Religije Stare Zemlje žrtvovale su jednu ili dve ljudske žrtve da umire svoje bogove. Ubijale su šačicu da dobiju milost za milione. A ta šačica je obično veoma nevoljno učestvovala. Škini ne funkcionišu tako. Griške uzimaju sve. I oni idu svojom voljom. Poput leminga idu u pećine da ih paraziti pojedu žive. Svaki Škin spojen je u četrdesetoj i ide na poslednje jedinstvo pre nego što napuni pedeset. ... Vrisnuo sam. Vrata su se rasprsla, oluja je uletela unutra, zgrabila me, uhvatila me u kovitlac. Odjezdio sam ka hladnim zvezdama, ali one više nisu bile hladne, i rasle su i rasle dok ja nisam bio zvezde a one su bile ja, i ja sam bio jedinstvo i na jedan usamljen blistav trenutak bio sam kosmos. Zatim ništa. Džordž R. R. Martin, Pesme snova (Pesma za Liju) Obično čitam zbirke priča i književne časopise štreberski , redom od korica do korica (zanimljivo, kad sam studirao znao sam da tako prvi

Свемир и Ребека

Слика
  Ребека се можда само болно развијала, јер човек је као у чаури, мисли су као у чаури, а да би се развијале као и сам човек, морају бити ослобођене, а то значи пуцање опне. Кад излазиш изван онога што те чврсто држи у оквиру својих граница и штити те; кад почнеш да ломиш сопствену љуску као пиле из јајета, када почињеш да скидаш своју стару кожу, јер је постала тесна, онда доживљаваш бол, али се ослобађаш.  Ирена Јаковљевић, Свемир и Ребека У популарној психологији каже се "излазак из зоне комфора", само има људи којима није комфорно, они не виђају популарне психологе, него оне друге, који не морају бити популарни, некад ни пријатни. И такви људи морају изаћи , то постаје императив опстанка. Некад уз помоћ "измишљеног пријатеља". Трансформација онда постаје нужност, а не луксуз, ужитак... Али кренимо баш од самог почетка. Он може бити проблем, не превелик за читаоца ако си поклонио поверење особи (ауторки, аутору) или нешто конкретније очекујеш негде на страницама

Kontrapunkt

Слика
  Zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno! P. P. Njegoš, Luča mikrokozma A zatim njegova primjedba o Vojnoj obavještajnoj službi  - Military Intelligence – općenito. – Ako potražite pojam Inteligencija u novim svescima Encyclopediae Britannice, bio je rekao, vidjet ćete da je podijeljen u tri poglavlja: Inteligencija, ljudska; Inteligencija, životinjska; Inteligencija, vojna. Moj očuh je savršen primjer Inteligencije vojne. Kad bi ljudi zadovoljavali svoje nagonske žudnje samo onda kad ih stvarno osjete, kao što to čine životinje o kojima vi tako prezirno govorite, ponašali bi se neusporedivo bolje nego što se većina civilizovanih ljudskih bića danas ponaša. Prirodni prohtjevi i spontana nagonska žudnja ne čine ljude tako životinjski… ne, „životinjski“ nije dobar izraz, on uključuje uvredu za životinje… bolje reći previše ljudski zlima i pokvarenima, nego ih takvima čine mašta, intelekt, principi, tradicija i odgoj. Prepustimo li nagone samima sebi, pri

Britannia

Слика
  Najzad evo jedne serije koja je postmoderna (i bukvalno) od početka do kraja . Na početku shvatiš da druidi kako su tamo opisani teško da su postojali u istoriji, a imaju mnogo više veze sa nekim današnjim predstavama. Ili šta reći o numerama koja idu tokom špice Donovan (iz "protiv rata bunili se Donovan i Dilan") i T-Rex deca revolucije ... Autori kao da su nešto 't eli, nešto što ima više veze sa sadašnjošću, sadašnjim borbama, a da se to nekako na prvu (ako ćemo pošteno ni na drugu, ni treću) ne vidi. Može se izvući istorijska paralela i takva teorija postoji , ali je kraj takođe bio postmoderan - ovoga puta nije reč o nekom umetničkom postupku, nego o praksi u vezi serija koja je česta u poslednjih desetak godina. Možda već pogađate, do kraja teksta biće rečeno. Od prve sezone serija će te svojom uvrnutošću i opštom atmosferom privući da je pratiš. Nešto slabije stvari stoje sa radnjom, mada se svašta događa. Kao da je efektnost pojedinačnih scena (pre vizuelna, n

Uspon i pad Čoveka u visokom dvorcu

Слика
Verujem da je serija bila željno iščekivana i da je prva sezona  ostavila dovoljno utisaka da ne bude makar odmah žestokih kritika (osim kod onih koji su prosto pljuvači). Druga sezona, što se mene tiče barem, bila je mnogo bolja, uključujući jedan od najboljih finala sezone, makar što se tiče serija koje sam gledao, a gledao sam svašta... Onda je usledio pad, što ne kažem samo ja nego recimo i gledanost serije (a bilo je i okrivljavanja publike ). To je ono što vidimo u naslovu bloga. Ali krenimo redom - prvo neke kritike, onda karakteri, problemi u samoj ideji (nešto u vezi pokreta otpora), pa sezone od druge do četvrte... Nisam gledao mnogo prikaza/kritika serije, uostalom imam svoje mišljenje koje se nije promenilo i ako sam video nešto novo. Uzmimo na primer kraći klip  po kojem je to najgori show alternativne istorije i sledi zamerka da se u seriji "ništa" ne događa, što bi se moglo reći ako bi se recimo poredilo sa Handmaid's Tale (videćemo jedno uspešnije poređe