А ондак је летијо јероплан над Београдом
Није важно шта сам све био и шта сам радио у животу. Важније је, бар за мене, то да нисам кроз живот прошао некако само упола, затворених очију, скоро упразно, или, што кажу „као пас кроз росу“. Многи људи тако пролазе, или „виде само дрвеће најближе себи, а не огромну шуму около“. Александар Дероко, А ондак је летијо јероплан над Београдом (Куће и други неимарски дани, 1981.) Обрадује ме прилика да читам о Београду некад, о значајним људима прошлости, најзад о једном несвакидашњем животу и каријери. Мада прва асоцијација, која ми се неко време мотала по глави кад сам почео читати, била је нешто друго. Пре више од деценије, у склопу "вечитих" подела на четнике и партизане, неко рече да је било Јевреја у четницима помену извесног Дерока* на шта сам ја рекао је ли то онај што га мучки уби чета партизана , референцирајући се један од "хитова младости". Не то је неко други, рече лик, а наравно да није овај Дероко, уосталом доћи ћемо до његове приповести из времена ДС...