Подземље је спас

Хићино родно место Браунау ам Ин је питерскна варошица. Ништа не указује на место његовог рођења, и прве три године живота, осим табле на којој пише да се не понове злочини фашизма. Док смо долазили тамо било је ироничних и заједњивих коментара. Но, пред самом кућом ипак неки стид не да мира. Сликао сам се, али не много исцерен. Наравно, може се рећи да је то све саставни и неизбежни део европске историје, коме много шта у историји Европе претходи. Може се бити ироничан, питати - чега се стиде!? Баш они, Аустријанци, који дадоше есесовца за генсека УН. Но, када си дошао да се сликаш, на "ходочашће", је ли - и ниси баш у морално супериорној позицији.  Местом корзирају Турци и остали обојени, највероватније сви муслимани. Томе је допринела не мало Хићина политика, или изостанак исте (неки дефинишу политику као уметност могућег). После два светска рата Европа је демографски и етички исцрпљена, те се окреће моралном релативизму и хедонизму који се крије иза тобоже у

У походе овом аустријском градићу, ђе имам младог рођака који оде у најновијем таласу часне дијаспоре, одох овог варљивог пролећа. Кренух по дану аутобуском линијом која теоретски иде до питорескног месташца Браунау, о којем ће још бити речи; у пракси сам има лични превоз као једини који оста до Салцбурга, о чему и не морам... Кренух по дану, очекујући сликање Алпа и оног пре, али ме испрати киша како уђох у Хрватску. Киша је остала доследна до дана када сам напуштао Салцбург, јер сваког госта за три... па добро, девет дана доста. Од тога у пролазу доста врх Сљемена, све што видех од Загреба и околице. Оно што не сликах, јер можда и не сме, уосталом као "стара школа" не сматрам прикладним, је бодљикава жица на граници Словеније, и Шенген зоне, ез вел... Камо мекана столица, овај моћ ЕУропска?!? Наравно, то је због миграната, или ти "избеглица", како им неки тепају... У знаку њих су ваљда били и председнички избори за функцију која је наводно протоколарна

Да будем искрен, до Песме Евровизије ми је стало колико до лањског снега. Па добро, не баш толико мало, рецимо више као до преклањског у Фекетићу, када је неко добио прилику да изиграва Супермена. Супермен и Евросонг су из истог кичастог културног модела. У међувремену су се ствари погоршале, по Евросонг посебно. Из кича се прешло у шунд, из имитације аутентичног, у његову деструкцију.  Такође, нисам ни културни чистунац. Ко хоће да гледа и слуша шунд може у своје време. Ко хоће да га прави, може и то - али о свом трошку. Да плати порез на тровање народа. Није ми ни све са Запада мрско. Као што рече мој пријатељ, познат у евроазијским круговима - ја сам био скинхед, а не козак . Нешто слично бих и ја могао рећи: ја сам био панкер. Не идем много ни на "патриотске групе" на фејсбуку, осим кад имам шта да поделим. Исувише кукања за мој укус. И анализа које немају много везе са нама - сада и овде. И тако... кренуо сам да делим текст који промовише идеју Евроазије, дан пос

Владимир Ђурић Ђура, познат као Ђура Морнар, урадио је истраживање порекла познатих тамбурашких песама, шлагера, балада и романси. Заједно са CD-има доступно је на трафикама под именом "Староградски бисери". Све песме су у извођењу групе Шејка. У својим објашњењима Ђура се дотиче околности у којима су настајале песме, биографија текстописаца, композитора и извођача (нпр. Звонко Богдан, Јаника Балаж), но такође и антрополошких опсервација које су на трагу његових истраживања (о)културе. Тако је обрађен и сам феномен музике, њеног настанка... Копао сам дубок зденац Копао сам дубок зденац Годину ил' две Љубио сам девојчицу Од годину пре Еј жалим, жалим Биће мени жао жао Узеће је други Узеће је моја бити неће Еј жалим жалим Биће мени жао жао Узеће је други Узеће је моја бити неће Удаде се неверница, Оде за другога А ја оста неожењен  За живота свога Сад са мога зденца воду  Пију орлови Моју драгу одведоше  Туђи сватови Песм

Шта је по теби горе, сељанија или малограђанштина? Драгослав Бокан (КУЛТ!) Наравно, ово је трик и веома сугестивно питање. Ретко ко би мирно одговорио да је сељанија гора, заправо лако је проценити да је постављач питања управо тражио супротан одговор. Али зашто је то малограђанштина гора од сељаније?! Можда зато што је потоња лако уочљива, док се прва вешто прикрива. Или је разлог што нас сељанија некако чини супериорним, док пред малограђанштином морамо да се доказујемо - или да смо бољи (већи грађани?) пред критеријумима који се постављају; или да обарамо те критеријуме и постављамо своје... Но, није ли онда малограђанштина ипак боља, јер боље је супротстављање малограђанштини?! Пример (или примери?) са слике лепо илуструју сељанију. Такође показују зашто сељанија (супротно имену) није рурална, него урбана. Узгред, урбано је посебан феномен, када се посматра изван стручног вокабулара урбанизма, грађевине - да ли сте чули да је неко из старе урбане породице!? Домаћин из

Ко ме дуже чита вероватно зна да волим поновити дефиницију блога по којој је исти дневник на нету. Такође, није небитно када се објави нешто на блогу. Блог објављен почетком месеца биће на листи блогова цео месец, односно до његовог краја. Други и трећи блог имају сличну предност. Међутим, блог објављен последњи у месецу, биће отворен кад год се "дође" на тај месец. Ту најповољнију позицију оставио сам за видео извештај са трибине свог романа Папа, то је масон . Кажу, и бог је себи прво створио браду... Тај блог има заједнички са овим тему лажног. Мада је у свом роману сагледавам на много ширем нивоу...  Није лако обрачунати се са лажним патриотизмом у Србији, и не само зато што је то веома честа позиција. Да сви псеудопатриоти имају своју посланичку групу, када се конституише нова скупштина, имали би најмање 50 посланика. А ми живимо у земљи где је веома раширен антикомунизам 16 година пошто је смењен режим који је баштинио неке елементе социјализма и 26 година после прв