Крилат и бео
Крилат и бео као, хм... анђео? Нисам о томе размишљао када сам први пут чуо овај бенд, заправо нисам одмах запамтио на чију сам свирку позван у клуб Гавез , био је то за мене неки бенд ... чак и кад ми се њихова свирка свидела, требало је још мало времена да име запамтим. Што је опет, у потпуности, до мене и мог односа са именима ... Прве песме које сам чуо те вечери звучале су некако етерично, ванвременски и у том смислу дарк, али амбијенталне (а не готик који је сада популарнији). Неко далеко поређење било би Cocteau Twins, али не треба се много обазирати на моја поређења, па мени је Sonic Youth био "сентиш", мислим она њихова песма о шизофренији чији сам текст писао у свеску током предавања социологије, па ми је ортак којег тад још нисам познавао почео да диктира наставак... Па добро, и то би био сентиш, песма иде полако, ако се заборави дисхармонија и занимљив текст... Песма Сунце је из тог мрачнијег дела опуса. Но касније пређоше на нешто веселије теме, чије т