Подземље је спас

ПОЈАМ МЛАДОСТИ Говор Марка Аурелија (Римски цар)  (150 год.н.е) Младост није један од животних периода, већ стање духа. Mладост  je изражавање воље, способност упознавања и моћ осећања. Она представља победу храбрости над запрепашћењем, победе жеље за авантуром над угодним животом. Особа не остари када достигне одређени број година. Човек постаје стар, када изгуби своје идеале. Године остављају трагове на лицу, губитак идеала оставља трагове на души. Предрасуде, неодлучност, страх и безнађе су нам непријатељи, који нас гурају у земљу пре смрти Млад је онај који још увек може бити изненађен и одушевљен, онај који као дете са одушевљењем пита: "А онда?" То је онај који изазива догађаје и ствара радост живота. Млади сте колико и ваша вера. Стар си колико и твоје сумње. Млади сте колико и ваше самопоуздање и ваша нада. Стари сте колико и ваша депресија. Ви ћете остати млади док имате перцепцију Лепог, Доброг и Великог, док сте пријемчиви за глас природе,  своји

Радни наслов: Студија - улазак у Агарту , јер су тај улаз тражили многи, барем им је тако лепо звучало кад се каже. Агарта је моје средње име, наравно због трилогије коју сам писао, па ми је било велико за довољство да ово дешифрујем. Мапа као да је писана руком, или неким посебно стилизованим фонтом. Зато ће овде симболи бити дати редним бројевима, ради лакшег сналажења. Оригиналан текст је преписан на грчком, испод иде превод. Већ тако би читалац "између редова" могао прочитати како је превод био могућ, иако на први поглед тако не изгледа... Прва слика лево ΑΡΧΗ "Α" ΚΑΙ ΤΕΛΟΣ "Ω" ΕΠΙΘΕΣΕΩΣ ΤΩΝ ΔΥΝΑΜΕΩΝ Α' ΤΜΗΜΑΤΟΣ Ε' ΔΙΑΓΑΛΑΞΙΑΚΗΣ ΑΠΟΣΤΟΛΗΣ ΕΝΑΝΤΙΟΝ ΔΡΑΚΟΝΙΑΝΩΝ 9003 - 9100 Почетак "алфа" и крај "омега" рукоположења сила осељења интергалактичких побуњеника против галактичке владе драконијанаца 9003 - 9100 Γ - 1: ΣΦΑΙΡΙΚΟΣ ΜΑΝΔΥΑΣ "ΣΤΕΡΕΟΥΦΗ" "ΜΕΓΙΣΤΗΣ ΓΑΙΑΣ" ΑΠΟΤΕΛΟΥΜΕΝΗΣ ΑΠΟ ΗΜΙΚΡΥΣΤΑΩΜΕΝΗ

Нисам никакав фан прича како је у некој ванредној ситуацији било супер, радило се ово и оно. Обично се ту помиње НАТО агресија 1999, односно бомбардовање, у сасвим другом контексту протести 1996/97 (само помињем, због другог контекста о томе нећу сада). Са друге стране, нисам ни фан прича како се онога (НАТО агресија 1999.) бар по нечему доброг можемо сећати, а овога (пандемија короне, с тим у вези мере затварања, карантин) баш ни по чему. Између ово двоје могуће је наћи доста додирних тачака, а по којечему се разликују. Али ни то није тема. Изгледа да ће (што се тиче сећања) и сада време бити најбољи судија, ал кад би се зезали... Дакле, пређимо на тему - шта све можеш у карантину (кад си сам, а бејах сам ). Прво да кажем шта ме је иритирало. Пре свега оно кад се звезде и звездице "окупе" па преко Скајпа или чега већ свака дрнда из своје собе, онда се направи "спот". Они којима се иначе придаје много већи значај него што заслужују сада су се нашли да им у изо

Popularno je istaći barjak borbe protiv zlih kapitalista (čak i ako te oni, videćemo, plaćaju), fosilnih goriva, globalnog zagrevanja i ostalih bauka. Iza takvog standarda vrednosti (na ingleškom reč može da označava barjak, zastavu, a inače kao i u srpskom označava ono što je standardno, dakle uobičajeno, politički korektno) lako je sakriti se. Ko iznese kritiku izložava se napadima od strane raznih pravednika. Naravno, nije to ništa čudno, ta logika ako nisi sa nama onda si sa njima , kada sam nedavno rekao da mi se ne šalje šta govori Lejan Dučić, pardon Dejan Lučić, ispade da podržavam globalističke zaverenike… Vratimo se eko-aktivistima i celom tom pokretu, Alan Mur je izneo poražavajuću kritiku kuda sve to vodi (a i odakle dolazi, barem finansijski) u svom novom dokumentarcu Planeta ljudi . Ako se ne varam, isti je dostupan na jutjubu do 25. maja. Ko prati tu temu zna već ono što je rečeno u dokumentarcu. Neki su pričali o konceptima kao što je energetska gustina i ta

У сред маничне, па и паничне, нечије потребе да убеди људе да (јебено) остану код куће и наравно не друже се, неко је поставио негде "на друштвеној мрежи" слику са насловном поруком, коју видимо доле. Тада сам, наравно да бих контрирао, рекао како ћу до да поставим на насловну "кад се заврши". Наравно, питање је шта то значи. Да ли да чекам одјаву (пан/епи)демије, званичну си кларо, или да упозорење/хештаг замене на телевизијама, или промену неке опште климе... Показало се исправним како сам одлучио - мењам насловну првог дана без полицијског . То се итекако погодило, са променом климе у пућанству , која је ишла дотле да се поново некад осећам као црна овца, на шта сам, уосталом, и навикао... Осим потребе за контрирањем оваква насловна итекако има сасвим конкретне логике и смисла, што ћемо и видети. Али пре тога нешто о менталној клими која је владала када сам слику скинуо... Било је то овако. Гледам те-ве, врв претерано, већ ми мука, одем на фејс да се одмори