Десет типова који шкоде српској десници, други део

У првом делу смо објаснили циљ овог текстуалног подухвата. Одређене појаве реално шкоде ономе што се у Србији назива десница, антиглобализам, конзервативизам, родољубље... Не можемо им забранити да буду то што јесу, па ни да се представљају како се представљају. Међутим, потребно је разграничити опцију која би била ослобођена баласта ових "дечијих болести". До сада је наведено пет. Псеудопатриоте (или AV патриоте), "млађи партнери", институционалисти, парламентарни, те радикални монархисти. Сада настављамо...

6. Антисемити. По некима то је свако ко помене Сороша, чак неке медије. Онда је и потписник ових редова антисемита. Међутим, шта ако неко "славећи" дан смрти Слободана Милошевића између осталог каже како се "обрачунао са жидовским пипцима"?! Волео бих да видим једну антијеврејску изјаву Слободана Милошевића, као и др Војислава Шешеља, др Радована Караџића, ђенерала Ратка Младића... 

Није спорно тумачити Талмуд, мада питање је КОЈИ. Али зашто онда не тумачити и Стари Завет?! За хришћанске антисемите је кул када се у Старом Завету слави јеврејска доминација, а исто то не ваља у Талмуду. Глупости као што је "Света Русија против Хазарије" сада нећу да коментаришем. Уопште, тешко да има нечег глупљег од хришћанског антисемитизма. 

При свему томе, поставља се оперативно питање - ЗАШТО!? Шта се тиме постиже?!? Утицајне групе, "стодвадесет породица које владају светом" могу се помињати без фиксирања етничке групе која има "натпропорционалу улогу", како се каже када се жели упаковати да буде политички коректно. Тако се не мора улазити у логичке контрадикције које су неминовне било ако се користи "научни" расни антисемитизам НС покрета, а посебно овај 'ришћански (љотићевски). 

А рече ми пријатељ који води једну од десничарских организација да је Израел један од три стуба на којима је Република Српска. Истина, беше то пре две године... Ја то кажем уз мало спрдње, користећи фамилијарност, да је Авигдор (Либерман) добар са Милетом (Додиком). А за Либермана веле да је фашиста (беше Ричард Спенсер има Израел као узор)... Уосталом, по некима је и Владимир Владимирович - Хазар!

Примера има много, у различитој мери расположење захвата бар половину јавно активних. Тешко да се баш свима може замерити... Једина корист је што овакви започињу теме о којима се не говори јавно, а иду у дубину. Ако се нађе неко да уочи контрадикције, можда се дође до здравијег односа према тематици.

7. Рехабилитатори - ревизионисти. Судском пресудом је Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован, са правним основом да суђење није било по законитом поступку (види 1:55). Сад, ако је прекршен поступак у доказивању то не значи да неко није урадио, мада је свако невин док се не докаже супротно. Али шта ћемо са тиме што баш ништа није урадио (како иначе рече човек који ме увео у евроазијство)?!

Ђенерал Недић је барем спасао доста Срба. Покренута је и његова рехабилитација, иако он није осуђен, него убијен током поступка (наравно, лаж је да се сам бацио кроз прозор). Не знам како правно може бити поништена пресуда која није ни донета. Но "мало" већи је проблем када се у кафићу с традицијом, или како се већ рекламирају, поред петиције за рехабилитацију Недића налазе књиге у којима се негира холокауст. Зар није и њима пробитачније да доказују како су везе Недића са нацистима биле "нужно зло", него да правдају окупаторе?!

Ту долазимо до потребе неких да славе "сваког немачког колаборанта", добро не баш сваког... Усташе једино не долазе у обзир из разумљивих разлога, ни Скендербег дивизија... Мада за Власова се већ нађу речи хвале. Неки нису били колаборанти јер нису стигли (дочекали ДСР), али какву корист има српски народ од тога што Миша Вацић слави "Корлеонеа" Кодреануа?! Нешто што би била историјска занимљивост, можда поучан пример, овоме постаје основица политике... Чекамо још захтев за рехабилитацију Мите Љотића, чедисте оног времена...

Примера има пуно у васцелој десници. Наравно, ту су и "левичарске" групе као њихова противтежа. Антифа и фа постоје једни зарад других, као Шаила и Ша. Има ли неке користи? Неки веле да се рехабилитују ондашњи четници, да би се рехабилитовали они из фамозних деведесетих. Да бар има ту нечега па да се цинично сложим.

8. Маскулисти. Овако себе зову, име до сада није било у другим контекстима, па нека га слободно користе. Ови, како виде себе патријархалци, заправо су обрнути феминисти. Лако се може видети да је то феминизам у "мушком" огледалу (наводници јер ови представљају мушкарце колико и феминисткиње жене). Свој пол се сматра супериорним, али се не жели одговорност коју такви имају, него само права. Уосталом, они су жртве. Друга контрадикција, ако је твој пол супериоран, зашто онда желиш оно што у принципу боље одговара другом полу?! Ови желе да буду мајке, да им се код развода додељује старатељство. Као што су феминисткиње увеле квоте, тако и ови желе - четрдесет одсто разведених очева ('ел се рачуна само тамо где нема споразума?) да добије старатељство. Иначе, по њима толико очева уопште то жели. Дакле, шта пожелиш добијеш - SJW рај!

Као и разни SJW и ови имају "сигурна места" где се може чути само њихова прича, плакати само на једно око. (Руку на срце, фејсбук ради по том принципу). Док се има разумевања за оне који не вређају само жене, већ и своје радно окружење (например директор који се "шали" како се жене запошљавају дижући ноге - ако је нешто знао у том смислу могао је да пријави, или да да оставку из моралних разлога, зар не...). Све у свему група фрустрираних женомрзаца, неки за то имају разлога, али сетимо се шта нам говори слободна воља (у правном смислу) - јел' њихова фрустрација брига свих осталих?!

Примери: Глас за мушкарце и сличне, углавном интернет активне групе. Сами веле да нису (ни) невладина организација. Једина корист: Форсирају тему о којој се до сад није причало. Мада на погрешан начин, не као Мајло или Џордан, рецимо... Осим тога, види се лицемерје феминизма који се овом свом "брату" (барем код нас) супротставља. А види се и колико су све те квоте бесмислене. Згодна показна вежба.

9. "Оригиналне" пицајзле. Јеси ли ти СрБин или СрПин?! И није о-де-ка-бе, него одкб (иако и Руси "спелују"). И нису Словени, него Коловени... Одличан начин да се убије дискурс. Ставих оригиналност под наводнике јер овакви обично имају идеје које не постоје у шире познатој лингвистици и историји. Уосталом, србистика није дефинисана као дисциплина, па изгледа све моРже. А наводници јер ови обично немају своје идеје, само понављају оне које су прочитали, па се поистоветили. 

У ширем смислу ту су и они који опсесивно гањају једну тему - "југословенство" или "титоизам" као опаснос', наравно УДБУ. УДБА звучи апстрактно, АВ конкретно зар не... Барем се лако може ботовштина детектовати - гостујеш на "Пинку" и то си! А УДБА може бити свако и нико...

Примера је пун интернет, а на свакој посећенијој трибини се нађе барем по један такав. Користи би било да се ови усмере на дисциплине чије теме стално помињу, па можда се тамо изборе за промену или успостављање стандарда. Онда неће морати да све около смарају, зар не...

10. Ескаписти. Овим је круг затворен. Почели смо са политички коректним патриотама, у првој тачци, и ови су то. Нико ти неће замерити ако стављаш слике четнаја на моторима, руског оружја, икона, краљевске породице, итсл. Само, нема ни никакве користи. 

За разлику од оних псеудопатриота ови су практично аполитични. Они и не нападају никог, осим ако им неко не каже да смарају или се наруга са њиховим иконама (стварним и у преносном значењу). Али многе у Србији треба нападати! Не живимо баш сјајно, зар не! Биће да је то нечија одговорност...

Примера има пуно, посебно по "мироточивим" групама на фејсу. Уз друге разлоге дискусије тамо практично нема, све служи за одмор. Па идите спавајте, бре! (Како рече најпознатији филозоф међу нашим политичарима). Једина корист је што се ретко може нешто занимљиво сазнати. Иначе ови понављају оно што и за српске услове слабије образован човек "зна". Можда је некоме потребно ради самопоуздања. Но биће да некоме на власти овако нешто још више одговара.

Овде сам се фокусирао на појаве, конкретне људе, који се могу класификовати по наведеним групама. Многи су у више њих. Но постоје и неке особине, практично менталитет, заједничке скоро свим овима и још многима које не побројах. Рецимо потезање тешких речи. Позивање на "устанак" могу да схватим у случају Миле Алечковић којој је оваква држава направила тежак проблем, а не код некога коме је то "председничка платформа". Ту су наравно и теорије завере, и уопште параноја. Ако мислиш другачије, и то полемиком показујеш, мора да си плаћеник! Вељи православци се ту разликују од Илије Чворовића само по томе што овај потоњи има више стила, и доследнији је. Ложење на непроверене изворе се подразумева...

И добро Вукадиновићу, рекао би ми неко, зар нисмо сви у истом лонцу?! Уосталом, је ли случајно што баш сад кад се решава Косово потежеш глупости неких патриота (јел случајно што су довели на престо папу странца, ем странац ем Пољак, случајно!)... Трезвенији ми већ замерише што критикујем неке само да бих испао паметнији. А треба да се сви сабирамо, били ми овакви или онакви, не одузимамо.

Пааа... замерка је на месту. А одговор је веома једноставан. Први, (псеудо)патриоте ће имати прилику. Видећемо да ли ће прихватити Зајебницу српских општина као смоквин лист, или видети да су погрешили (по правилу то се не признаје, или се признаје на патетичан начин, па шта). Могу ући у покрет ако виде своје грешке, али им не бих дао значајнију улогу. Нема се поверења...

Млађи партнери ће, бар у том тренутку, постати старији. Тема Косова ипак више чучи Дверима него неком покрету Саше Јанковића. Друга ствар је што ће после те фртутме кренути злоупотреба коју описах у тачки два. Али то ће бити после... Институције ће овде такође добити своју прилику. Да се изјасне о темама до којих им је на речима толико стало (СПЦ о Косову). Можда остане безубо, можда и не. А можда неким чудом власт каже не Западу, у том случају није проблем да се макар привремено подржи.

Монархисти, антисемити, маскулисти... ваљда ће престати то да буду, барем да истичу у тренуцима када је бити или не бити. Онда им се не мора набијати на нос оно што су (били?). Ескаписти се можда тргну, а за пицајзле има мало наде. Једино што ваљда неће доћи до речи...

Ипак, пре и после кључних момената решавања Косова и Метохије, а то ће бити када власт више не буде могла езоповски, кад је присиле да преломи, један од приоритета је да нам се више (са разлогом) не смеју!

Иван Вукадиновић