Батајница - Велика хумка (Раномађарска некропола)

Средњевековна некропола откривена на локалитету Батајница - Велика хумка налази се на вештачком узвишењу, односно била је укопана у праисторијски тумул. Избор овог положаја за сахрањивање био је одређен, пре свега, микротопографским одликама терена. Наиме, у зони која је још средином прошлог века, после спроведених мелиоризационих радова била плавна и мочварна, ово узвишење је било погодно за формирање некрополе јер је било ван домашаја воде. Ипак, не треба искључити ни могућност да су, сахрањујући их на узвишењу, сународници преминулима можда исказивали посебну пажњу и поштовање.

Батајница – Велика хумка

Раномађарска некропола

Перица Шпехар и Ника Стругар Бевц

Има томе доста како сам случајно налетео на податке о уништеном кургану у Батајници, у археологији познатом као Велика хумка у Батајници. Тамо где су били гробови степских ратника у издигнутој некрополи (која се назива тумул или курган) сада су њиве, куће, коловоз... Што се тиче последњег можда сам возећи бицикл и приметио благи успон који је преостао од некада издигнутог терена. А можда је то само моје накнадно тумачење... Мада видимо да је хумка физички постојала до 2002. године, а могла се назрети испод ораница до 2011. - када сам се већ преселио у Батају.

А онда сам на Сајму књига наишао на књигу Батајаница - Велика хумка, која је добро документована археолошка студија. Морао сам је имати не само из локал-патриотских разлога, већ и зато што ми је ствар већ била позната. Пре него пређемо на проучавање, треба истаћи да је ова хумка евидентирана као непокретно културно добро, што је није сачувало од њена судбине. Слична судбина задесила је налазе у Београду и околини (нпр. Бањица), па испада да је још најбоље тамо где су налази поново закопани приликом реконструкција (Трг Републике, Студентски трг) или имовински не могу пити откопавани (Винча).

Наравно, већ самим презентовањем "на друштвеној мрежи" наишао сам на сасвим неоригинално питање: а где смо ту ми (Срби)? Јербо, некропола је класификована као раномађарска. Одговор је вишеслојан, а ако будем апријатан током одговарања, такав ми је просто стил...

Прво, не врти се све око Срба, па ни на територији Републике Србије. Замислимо неког немачког пандана нашег "патриоте" који запиткује за Немце чим се каже нешто о присуству Срба (Словена) тамо које је сасвим добро документовано. Имам немачку историјску енциклопедију где је једно поглавље Од Славокелтогермана до Немаца - дакле има ко је тамо свестан негерманских корена свог народа, у сваком случају присуства "других" на тој територији. Нисам сигуран (или рецимо да сумњам) да је тако код Мађара, али хоћемо ли имати реципроцитет код научних истраживања!?

Друго, оно што се означава Србијом, српском државом, у том смислу се подразумева као присуство Срба у то доба се налази знатно јужније - прва српска држава је на терирорији дела Босне, Старе Херцеговине и Брда (која се данас ни географски не раздвајају од некадашње Црне Горе). 

Треће, ипак треба имати у виду новија поимања етногенезе, идеју да се група која ће постати народ (а изворно може бити хетерогена) формира око ратничке елите, једног или више вођа, те митског оснивача (или оснивачког мита). Заправо, то схватање и није толико ново, јер још у Библији пише да је Мојсије водио разнолико мноштво, касније Јевреје. Нема разлога да тако нешто и овде не претпоставимо, посебно имајући у виду генетска истраживања данашњих Мађара, по којима су они у великој, чак релативно доминантној, мери - потомци Словена. Иако је велико присуство именом Срба идентификовано касније; у XV веку Срби су у добром делу данашње Мађарске чак већина и то према Ћоровићу (који сигурно није склон митологизацији). С обзиром да најновија истраживања документују словенско присуство у јужној Панонији још у трећем веку, нема сумње да су потомци тих људи могли бити сахрањени у овој некрополи. Томе доприноси и неспорна чињеница (са становишта тзв. критичке историографије) да су у племенском савезу под контролом Авара били Словени, међу њима и они са некаквом српским идентитетом, те да су неки Авари (кад гледамо њихово порекло и вероватно језик имати у виду све до сада речено) опстали после слома своје државе и ступили у контакт са Мађарима који долазе у Х веку. Последње помињање Авара за које знамо је на територији данашње Хрватске, дакле међу Словенима.

Наравно, ако некога стварно занимају његови (лични) преци, требало би да је отворен за чињеницу да није свако од њих морао бити бинСр...

Најзад, сама књига, која је писана научним, а не популарним стилом. Кратак увод је о самом доласку Мађара у Карпатску котлину (иначе се каже Панонски басен, али мени је овај други израз занимљивији, он се користи у овој књизи), те о разлозима да се користи термин раномађарски, а не неки други. Код датовања ћемо видети да су неки налази каснији - после хиљадите године и званичног покрштавања Мађара - али то ваљда не мења суштину. Друго кратко поглавље је Стање истражености раномађарског периода у српској археологији. Треће поглавље је Географско одређење локалитета све са топографским мапама још из периода Аустроугарске (за којом је потписник ових редова носталгичан скоро колико су неки за Југославијом). Четврто поглавље је Историјат истраживања некрополе на локалитету Батајница - Велика хумка. 

Најзад пето поглавље је дуже - Каталог гробова. Читање може бити напорно, али ће читалац усвојити појмове као што су покретни налази, гробни инвентар, схватити шта је оријентација (на слици горе), најзад извући и сам неке закључке, мада у остатку студије они су му сервирани уз статистике. То је шесто поглавље - Фунерална пракса. Ту можемо видети да су сахрањени углавном постављани у правцу запад - исток, са одступањима до 30 степени у односу на осу (што видимо на слици горе уз чињеницу да је само један гроб оријентацијом север-југ). У овом поглављу су и четири велике мапе самог тумула - основа тумула са распоредом гробова, распоред гробова према полној структури, са покретним налазима и остацима ковчега, те у односу на сахране коња и присуство коњаничке опреме. Рецимо да је родна структура дата скоро на равне части, али са ипак нешто више жена - жене 29,57%; мушкарци 21,74%; деца 23,48% и неопредељено (неутврђено) 25,21%.

Седмо поглавље Покретни налази говори нам шта можемо научити из тог скоро јединог извора информација у овом случају. Датовање је рађено према покретним налазима (стварима нађеним поред сахрањеног), нисам видео да се помиње карбонско датовање. Ако су пронађени новчићи из времена краља Стефана (Иштвана) који је покрстио Мађаре, јасно је да је покојник могао бити сахрањен само тад или касније, што је већ XI век и ваљда није раномађарски период (мада, видећемо касније, јесте период кад контролу над Сремом има друга сила, тзв. Византија). Према "модним детаљима", шта се носило у том периоду и да ли се накит/одевни предмет налази у гробу, можемо ипак датирати почетак сахрањивања на средину Х века. На слици је заступљеност разних предмета у гробовима. Не, нису нађени мобилни телефони, мада ценим покушај духовитости онога ко то рече...

Занимљива је полна структура. Најзад да кажем да гробова има укупно 115, од чега су 102 каталогизовано (пето поглавље). Много је више женских гробова нађених са покретним инвентаром (учешће сахрањених жена је такође нешто веће), али се већина (70 одсто) налаза налази у осам мушких гробова. Тако да можемо извући закључке о патријархалној структури људи који су ту сахрањивани. Но можемо извући закључке о сахранама већине (сиромашнијих?) мушкараца без ичега, барем ичега што је остало до ископавања. Слични закључци могу нам доћи од структуре у којој је најзаступљенији накит, али ако оружје спојимо са коњаничком опремом, закључујемо да тога има ипак више. Најзад, извлачени су неки закључци о религијској припадности, типа да су хришћани сахрањивани у ковчезима (чије остатке налазимо), а пагани директно у земљу (већи број), али ту не можемо бити сигурни.

Код једног коњаничког народа неспорни је значај коња, што се у овом случају види како у сахранама са деловима тела самог коња (глава и ноге на различите начине), тако и у коњаничкој опреми у добром делу гробова. Цело ово поглавље је богато илустровано управо оним што је нађено - функционални делови одеће (копче, појасне апликације, дугмад); накит (карчице и S каричице, прапорци, наушнице, огрлице, наруквице, прстење); оружје (рефлексни лук, врхови стрелица, тоболац, копља); коњска опрема  (фалере, жвале, копче стремена, узенгије); бријачи; кресива; кремена и наравно новац...

Ту је и једна урна, нађена само у једном гробу и по принципу она која одудара од осталих налаза, па и од праксе за ту епоху. Сасвим могуће да је тамо већ нађена, те да припада много ранијој вучедолској култури.

Осмо поглавље је Датовање некрополе, о чему сам већ рекао (у принципу од средине Х века, па наредних стотинак година), а девето Закључна разматрања, где су кључни закључци заправо поновљени. У овом поглављу има и историјских извора, борбе са Бугарима и остало, што можда буде посебан блог. 

После има све ово написано на енглеском (ту само текст), па библиографија. Дванаесто поглавље су Табле - графике и фотографије у боји. Најзад додаци - тринаесто поглавље (једини којег до овог тренутка прочитах) је Вучедолски тумул на локалитету Батајница - Велика хумка. Дакле, откривено је да је место и много раније коришћено за сахрањивање. Како се претпоставља да су овде вршене кремације није нађено гробних остатака, али јесте керамика и трагови спаљивања. Овај додатак би могао бити занимљивији онима са "где смо ту ми" питањем. Реч је о периоду енеолита, дакле преласка из млађег каменог у бронзано доба, пре око четири хиљаде година. Размотрени су и налази на другим локалитетима, рецимо у оближњој Војки 10-15км удаљености. 

Следе додаци које нисам прочитао - Антрополошка анализа скелета са некрополе Батајница - Велика хумка и Животиње у погребном ритуалу на некрополи Батајница - Велика хумка. Додатке су писали други аутори. 

Иван Вукадиновић