Подземље је спас

  Ребека се можда само болно развијала, јер човек је као у чаури, мисли су као у чаури, а да би се развијале као и сам човек, морају бити ослобођене, а то значи пуцање опне. Кад излазиш изван онога што те чврсто држи у оквиру својих граница и штити те; кад почнеш да ломиш сопствену љуску као пиле из јајета, када почињеш да скидаш своју стару кожу, јер је постала тесна, онда доживљаваш бол, али се ослобађаш.  Ирена Јаковљевић, Свемир и Ребека У популарној психологији каже се "излазак из зоне комфора", само има људи којима није комфорно, они не виђају популарне психологе, него оне друге, који не морају бити популарни, некад ни пријатни. И такви људи морају изаћи , то постаје императив опстанка. Некад уз помоћ "измишљеног пријатеља". Трансформација онда постаје нужност, а не луксуз, ужитак... Али кренимо баш од самог почетка. Он може бити проблем, не превелик за читаоца ако си поклонио поверење особи (ауторки, аутору) или нешто конкретније очекујеш негде на страницама

  Zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno! P. P. Njegoš, Luča mikrokozma A zatim njegova primjedba o Vojnoj obavještajnoj službi  - Military Intelligence – općenito. – Ako potražite pojam Inteligencija u novim svescima Encyclopediae Britannice, bio je rekao, vidjet ćete da je podijeljen u tri poglavlja: Inteligencija, ljudska; Inteligencija, životinjska; Inteligencija, vojna. Moj očuh je savršen primjer Inteligencije vojne. Kad bi ljudi zadovoljavali svoje nagonske žudnje samo onda kad ih stvarno osjete, kao što to čine životinje o kojima vi tako prezirno govorite, ponašali bi se neusporedivo bolje nego što se većina civilizovanih ljudskih bića danas ponaša. Prirodni prohtjevi i spontana nagonska žudnja ne čine ljude tako životinjski… ne, „životinjski“ nije dobar izraz, on uključuje uvredu za životinje… bolje reći previše ljudski zlima i pokvarenima, nego ih takvima čine mašta, intelekt, principi, tradicija i odgoj. Prepustimo li nagone samima sebi, pri

  Najzad evo jedne serije koja je postmoderna (i bukvalno) od početka do kraja . Na početku shvatiš da druidi kako su tamo opisani teško da su postojali u istoriji, a imaju mnogo više veze sa nekim današnjim predstavama. Ili šta reći o numerama koja idu tokom špice Donovan (iz "protiv rata bunili se Donovan i Dilan") i T-Rex deca revolucije ... Autori kao da su nešto 't eli, nešto što ima više veze sa sadašnjošću, sadašnjim borbama, a da se to nekako na prvu (ako ćemo pošteno ni na drugu, ni treću) ne vidi. Može se izvući istorijska paralela i takva teorija postoji , ali je kraj takođe bio postmoderan - ovoga puta nije reč o nekom umetničkom postupku, nego o praksi u vezi serija koja je česta u poslednjih desetak godina. Možda već pogađate, do kraja teksta biće rečeno. Od prve sezone serija će te svojom uvrnutošću i opštom atmosferom privući da je pratiš. Nešto slabije stvari stoje sa radnjom, mada se svašta događa. Kao da je efektnost pojedinačnih scena (pre vizuelna, n