Arinina svetlost

 

U centralnoj Anatoliji se polako rađalo novo sunce, ovaj region u kom je živelo dosta podeljenih plemena je bio nekako skrajnut i zaboravljen, vrela leta, surove zime je stvaralo surove ljude. Plemena su stalno ratovala, krv braće i sestara se prolivala po Anatolijskim kamenjarima a onda se sve krenulo menjati kada je jedan čovek doživeo viziju. Jednog letnjeg dana Labarna, jak stasit Anatolac u svojim srednjim dvadesetim, sin lokalnog vođe je šetao među dolinama i kotlinama, oduvek je voleo da provodi vreme sam sa sobom u svojim mislima i snovima, predosećao je da je predodređen za neke veće poduhvate, hteo je da njegovo ime ostane urezano za vek vekova. Sunce je udaralo svom snagom i u tom trenutku pored Labarne se pojavi devojka u belom sa dugom plavom kosom i zlatkastom kožom. Larbarna krene za njom a ona se uputi ka drevnoj pećini. Ta pećina beše znana pod imenom Purušanda, mesto iz koga su se rodili svi Anatolci a i ostali Indo-Evropski narodi koji su se uputili u različitim pravcima ali i dalje u svojim mislima i srcima traže svoju Purušandu. Labarna je ulazio sve dublje i dublje u Purušandu i onda devojka uđe u tajnu odaju a za njom i Labarna. Na trenutak Labarna izgubi svest i pred njim kada je ponovo otvorio oči, sve je šljaštelo, svetlost je toliko bila jaka da Labarna nije mogao da vidi one koji mu se obraćaše, a obraćala mu se lično Arina, boginja svetlosti i sunca. Pored Arine čuli su se još neki glasovi u pozadini, behu to svi ostali Anatolski bogovi. Oni su u Labarni videli izabranog, moćnog i savršenog ratnika koji će raširiti njihovu svetlost širom Anatolije ali i dalje. Narediše mu da uzme novi ime Hatušili i da na određenom mestu osnuje grad koji će nazvati Hatuša. Odjednom sve oko Labarne-Hatušilija nestade i on se stvori na jednoj ravnici.  Tu on odluči da sagradi svoju prestonicu. Hatušili se vratio među svoje sunarodnike, naredi da se izgrade velike statue posvećene boginji Arini i naredi svom ocu da se povuče jer nije dovoljno snažan da više vodi svoj narod. Narod se pridruži Hatušiliju i proglase ga za svog kralja i od tog dana taj narod bude znan kao Hati ili podanici Hatušilija. Ceo narod se skoro prebaci u novi grad Hatušu a uskoro im se pridružiše i ostala plemena. Hatušili beše hvaljen i slavljen a njegovo ime ime njegovog naroda i dalje stoji urezano u u kolektivnom sećanju svih nas.

Aleksandar Šarkić

Misteriozni Hetiti (Heti) - Vesna Radojlović