Подземље је спас

Još jedna serija koja ima za temu neku vrstu transhumanizma . Ovoga puta reč je o sasvim jednostavnoj postavci (barem kada se smesti u jednu rečenicu): zaposleni imaju prekid u svesti, praktično odvojene ličnosti - jedna je na poslu, druga u slobodno vreme . Zanimljivo je već kako to funkcioniše "u mozgu" - amnezija (ono što praktično ima "nova" ličnost kada je "probude" i kroz šta prolazi u oba smera dva puta dnevno svakog radnog dana) je gubitak sećanja a ne znanja , iako mozak, naš um, i jedno i drugo "skladišti". To se vidi na početku kada junakinja odgovara na pet pitanja, na četiri lična (recimo njeno ime) ne može da odgovori, ali na jedno u vezi geografije Sjedinjenih Država može. U poslednjoj epizodi lik vozi kola iako se ne seća da je to radio. Stručna znanja (videćemo da je to posebno pitanje iz drugih razloga) takođe ostaju. Kao kada bih se ja sećao, tj. znao, šta je prva normalna forma , a da nikako ne znam gde sam to naučio...  Ali ...

Ово што следи су спекулације. То поштено признајем и очекујем такво поштење од свакога ко је икад дохвати ове теме. Јер то је земља из које се нико није вратио . Искуства блиска смрти искуства су живих људи. Чак и кад је наступила клиничка смрт, мозак није мртав, а ако мозак умре човек се не може вратити, ако је на апаратима они се искључују. Медитације и слично, могу бити корисне, али она су такође искуства живих људи . Непознаница, највећа на свету, а опет извесност да ћемо сви тамо, води великом страху који утиче на нас док смо још живи. То је Шекспир , као и много шта друго, одлично видео: To die, to sleep— No more—and by a sleep to say we end The heartache, and the thousand natural shocks That flesh is heir to. ’tis a consummation Devoutly to be wish’d. To die, to sleep— To sleep—perchance to dream. Ay, there’s the rub! For in that sleep of death what dreams may come, When we have shuffled off this mortal coil, Must give us pause—there’s the respect That makes calamity of so long ...

Za početak, priznaću da imam istoriju sa svetom Star Treka . Ukratko: mislio sam prvo da je to strašno ozbiljna fantastika, pa onda da se sve svodi na humanoide sa drugačijim ušima ili čelom, što me je navelo na zaključak da je Star Wars bolji jer tamo bar znaš da je bajka (mada je u međuvremenu dosta učinjeno na "posivljavanju", nekad malo boljem , nekad mnogo gorem). I pored toga ima dosta toga što me je približavalo ka ovoj seriji, serijalu, franšizi - najbolje reći kako sam već rekao - svetu . Navelo me je na (pre)ozbiljno shvatanje što sam prvo gledao onaj prvi snimljeni film, imao sam 12-13 godina, posle neke nove godine, pa nešto nisam mogao da pratim. I danas mi je ideja V-Gera (Vojadžera) koji se vraća ( pošto je inicirao Borg Kolektiv ?) zanimljiva, ali realizacija je postala veoma dosadna, čak neki space porn sa scenom kad Kirk 15 minuta posmatra obnovljeni Enterprise (gledao ponovo pred doček ove godine), ako se pucalo na stare fanove, njima se film nije svide...

  Најзначајнијим изворима о скандинавској митологији сматрају се два дела старонордијске књижевности - Поетска и Прозна Еда . Оба ова дела представљају компилације митова чији је садржај готово идентичан. Митови укључени у ове компилације говоре о настанку и крају света, структури космоса, животу и смрти нордијских богова, као и о њиховим авантурама... Кенинг је стилска фигура која уместо једне именице уводи поетски опис датог предмета и личности. Ова фигура најсличнија је метафори. Употребили бисмо метафору када бисмо, рецимо, за неког лукавог човека рекли да је лисица. Кенинг бисмо употребили када бисмо, на пример, жену назвали витом врбом , јунака стаблом , а лађу морским коњем (ово су неки од примера из старонордијске књижевности). Ево још неколико примера кенинга: вучје пиво (крв), песма ножева (битка), становник камена (трол), рођак буре (ватра).* Хорхе Луис Борхес је укључио своје разматрање кенингара из чланка Метафора (1952.) у своју Историју вечности и на почетку ...