Подземље је спас

Verujem da je serija bila željno iščekivana i da je prva sezona  ostavila dovoljno utisaka da ne bude makar odmah žestokih kritika (osim kod onih koji su prosto pljuvači). Druga sezona, što se mene tiče barem, bila je mnogo bolja, uključujući jedan od najboljih finala sezone, makar što se tiče serija koje sam gledao, a gledao sam svašta... Onda je usledio pad, što ne kažem samo ja nego recimo i gledanost serije (a bilo je i okrivljavanja publike ). To je ono što vidimo u naslovu bloga. Ali krenimo redom - prvo neke kritike, onda karakteri, problemi u samoj ideji (nešto u vezi pokreta otpora), pa sezone od druge do četvrte... Nisam gledao mnogo prikaza/kritika serije, uostalom imam svoje mišljenje koje se nije promenilo i ako sam video nešto novo. Uzmimo na primer kraći klip  po kojem je to najgori show alternativne istorije i sledi zamerka da se u seriji "ništa" ne događa, što bi se moglo reći ako bi se recimo poredilo sa Handmaid's Tale (videćemo jedno uspešnije poređe...

„Ne možeš ubiti ideje tako što ćeš ih ugušiti. Možeš ih ubiti samo tako što ćeš ih ignorisati. Odbijanjem da misliš, odbijanjem da menjaš. A upravo to radi društvo!“ Ursula le Gvin, Lišeni svega Hainski ciklus Ursule le Gvin pre je igralište nego kanon . Reč je jednostavno o okviru u kojem se događaji njenih romana odigravaju. Postoji sličnost sa svetom u kojem Džordž R. R. Martin smešta svoja dela naučne fantastike. Tamo je postojalo Galaktičko carstvo što ukazuje na dosta uređenu strukturu, ali se raspalo pa je svaka planeta za sebe, uz međusobne kontakte koji nisu trivijalno laki. Ovde imamo strukturu koja tek nastaje i zove se Ekumen . Tako opisan svet postaće teren na kojem rastu priče o planeti na kojoj ljudi menjaju pol, anarhističkom mesecu ili preteča Avatara ... Zapravo Ekumen, primanje planete u isti, pojavljuje se kao "problem" tek u Levoj ruci tame , što je knjiga koju sam davno čitao i nije ovde predmet izlaganja. U prvoj knjizi ciklusa The Dispossessed posto...

 Nije baš lako započeti blog o sezoni s kojom nisam sasvim načisto. Tokom gledanje mi se veoma svidela, tu nema spora, ali kasnije... Recimo pretposlednja epizoda svidela se i drugaru koji obožava bitke i smatra ih najbitnijim u ovakvim stvarima (zaista ko nije iščekivao borbu zmajeva?!) iako u toj epizodi ove druge sezone nema bitke. Ali se vidi kao priprema za istu. Poslednja, osma epizoda, takođe nije bitka nego priprema, iako se u njoj svašta događa. Mogu reći i da sam bio oduševljen, a onda se setih da će nekakav rasplet (borba i pozicioniranje posle nje, kraj početka recimo to tako) biti tek u trećoj sezoni koju ćemo gledati, skoro sigurno, za dve godine! Pa pomenuti kraj početka bila je deveta i deseta epizoda prve sezone , kaj ne... To nas onda stavlja u poziciju da se pitamo šta se ovde zapravo dogodilo , a dogodilo se mnogo toga. S tim u vezi, osvrnuću se na dve kritike. Jedna je ono na šta sam u prethodnom pasusu ukazao - nije bilo mnogo bitke . Iako se priznaje da je ...

 Да ли сте знали да је већина захтева протеста у време режима Слободана Милошевића била - испуњена? Данас се то тако не каже, мисли се да је било супротно. А знати шта је било помажемо нам да видимо шта ће бити. И делујемо. Реалним сагледавањем ситуације избегнућемо да, рецимо, кривимо актере који су и даље активни, а то онда води пасивизацији јер "сви су исти", "сви су плаћени"; поделама и слично. Вратимо се фамозним деведесетим . Наравно да су протестанти касније били незадовољни јер протести нису довели до смене власти, што смо ми (ајд се не лажемо) хтели, али иначе ретко кад се у протесте креће са жељом да се власт, ето тако, смени "на улици". Може да се догоди и догађа се да, обично због бруталног покушаја да се протести угуше, протести прерасту у оне са циљем смене режима, а да ли ће режим пасти зависи пре свега од тога да ли је задржао контролу над војском и полицијом. Догађа се и да протести прерасту у грађански рат. Међутим, у оно време изношени...

 Новинари и текстописци уче се да својим писањем не одају скоро ништа о себи. У микрокозму писане речи, они су чудаци, наспрам осталих несрећника умрљаних мастилом, међу којима многи откривају себе кроз перо. Ово случајно или намерно откривање називамо елементима стила. Откривајући се, показују нам с ким проводимо време. Да ли писац зна довољно или не, да ли је глуп или паметан, лицемеран или искрен, досадан или занимљив? И тако даље. Зашто би требало да побољшаш свој стил писања? Ради указивања поштовања према својим читаоцима, ма о чему писао. Ако своје мисли шкрабаш на све стране, твоји читаоци засигурно ће осетити да ти није уопште стало до њих. Постаћеш за њих егоманијак и будала или, у најгорем случају, изгубићеш читаоце. Најтежа грешка коју можеш да учиниш је да покажеш да не умеш да разликујеш занимљиво од незанимљивог. Зар се ни сам не опредељујеш за писце према ономе што одаберу да ти прикажу или за оне који те баце у размишљање? Да ли си се икад ухватио за плитко дело са...