Подземље је спас

И тако смо се опет вратили схватању великих оснивача грчке филозофије да се целокупна природа од најситнијег па до највећег, од зрнца песка па до  сунаца, од протиста па до човека, налази у вечном настајању и нестајању, у непрестаном току, у незадрживом кретању и мењању. Само с битном разликом – да је оно што је код Грка била генијална интуиција, код нас је резултат строгог научног кретања, које се заснива на искуству и због тога се појављује у много одређенијој и јаснијој форми. Фридрих Енгелс, Дијалектика природе Ево књиге мање познатијег из двојца Маркс & Енгелс (трг до полу-бившег Ћациленда се некад звао по њима, на истом су одржане велике демонстрације против понашања Белгијанаца у Конгу). Сећам се кад сам улазио у тинејџ године како смо породично ишли у једно одмаралиште у Сокобању. Двојац је био у сали за ручавање. Висио. Слике брадоња могу уплашити децу, па су тако плашили мог сестрића, тада четири до пет година старог. Знао је да се пробуди у пола ноћи и каже "Не боји...

 Заправо, немамо ми ништа овде ново. Идеја блога је да се изнесе "вечна" класна структура*, која је стална колико је и сама промена стална, јер ми немамо могућност да се неко стање овековечи као савршено и буде непромењиво. Занимљиво да би се дијалектички материјализам са мном сложио као опис света, али не као и рецепт . Промена је константа природе, али они предвиђају некакво идеално бескласно друштво које се онда "као такво" не би мењало. Но ја сам већ писао о противречности између описа света и рецепта за будућност код ове филозофије.  Но у овој вечној промени имамо да се стално јављају структуре које носе различите називе и (наравно) бивају везане за различите производне снаге док њихови (међусобни) производни односи имају правно различити карактер. А да при том њихов међусобни хијерархијски однос остаје исти. То је константа коју је Џорџ Орвел најбоље описао у свом чувеном делу 1984 . Током целе историје постоје виши, средњи и нижи - средњи подбуњују ниже да...