Енергија

Некако у последње време, последњих месеци, кад чујем саму реч енергија, то је углавном повезано за здравље, и појединачно осећање истог. Знате оно кад се каже да "немамо енергије", или да здрава храна "даје енергију" (а даје је и нездрава, само је питање која се више користи, а која складишти). А нисам уопште неки фанатик тих ствари, јес да управо пијем спиролину која је модрозелена алга, или цијанобактерија како се гледа... у сваком случају један од најстаријих организама на овој Земљи... Онда, сетимо се оних прича о "изгубљеној енергији 5. октобра"... Видећемо да језички (семантички) обе примене појма нису бесмислене, а у фактуалну тачност и посебно вредносне (етичке) судове сада нећемо улазити.
Када погледамо српску Википедију, а шта нам друго св. Гугл прво даје... видимо да се енергија дефинише као способност вршења рада. И ова дефиниција није нетачна. Тачна је етимолошки, јер реч енергија на грчком је значила дејство. Као практична дефиниција нам је сасвим довољна, ако посматрамо различите облике енергије - кинетичка, потенцијална, топлотна... - у школском задатку или инжењерском проблему. У оквиру термодинамике је оваква дефиниција корисна, мада тек отвара питања колико нам тај рад може бити користан. Чак и кад гледамо чика Ајнштајна и оно његово  E = mc² дефиниција није нетачна. Она нам каже колико масе теоретски можемо претворити у одређени рад (дејство), за шта савремена физика зна само један начин... 
Па ипак, као да нешто недостаје тој једноставној дефиницији. Она нам не казује ништа о суштини енергије. А ако је иста практично замењива за масу, можемо је изједначити са материјом, што многи физичари и раде (нпр кад кажу да знамо само 4% свемира, они у исти кош са барионском материјом стављају и тзв. тамну материју и тамну енергију). Ова суштинска недефинисаност енергије (материје) имала је већ утицај на савремену културу (од последњих деценија прошлог века). Тако у роману Контакт Карла Сегана верски опредељен научник каже научници која је атеиста нешто као - па ви немате дефиницију енергије. Очигледно да Сегану она горња није била довољна. Такође, пре десетак година се нашао паметњаковић на Крстарици да нам тражи дефиницију српства, на шта сам ја њему тражио дефиницију енергије, такође и љубави...
Али пазите сад шта каже православна теологијаБожанске енергије (гр: ενεργια - дејство, делање) су, према православној теологији, активности Бога у свету. Оне су „нестворене“ и по својој природи не могу бити створене нити уништене. Божја суштина се разликује од Божјих енергија, па иако човек никада не може спознати Божју суштину, он ипак може директно искусити његове енергије. 
Значи ли то да и не можемо имати неку суштинску спознају, па тиме ни дефиницију енергије!? Можемо је спознати само кроз дејство, односно рад Божији или људски... Уосталом, није ли Кант рекао да изван наше спознаје das ding an sich не можемо знати, али то не треба да нас спречи у спекулацијама.


Па ипак, пробаћу да се окушам са једном својом дефиницијом која гласи: енергија је стабилно стање материје. Ова дефиниција долази управо од дефиниције преносника, односно физичког поља енергије. То су у квантној физици бозониСве честице су или бозони или фермиони. Бозон је носилац основних интеракција. За Бозоне не важи Паулијев принцип искључења, зато може једно квантно стање заузимати више бозона
Дакле, као преносник интеракције, бозон има ефекат (чино)дејства, те се уклапа у горње дефиниције, како ону практичну, тако видећемо и теолошку. Такође, видимо да бар једно важно ограничење за ову суптилну материју не важи, док за ону фермионску важи. Бозони су фотони (најпознатији), гравитони (још неоткривени), онај чувени Хигсов (проклета, а не Божија честица - игра речи), глуони и још неки. Фермиони су електрони, кваркови и сл, који чине атоме, који чине оно што обично називамо материја. 
У даљем тексту ограничићу се на фотоне. Фотон је елементарна честица, квант електромагнетног зрачења, у ужем смислу светлости, што само име каже. То је честица без масе мировања и наелектрисања. (Уочимо да иако је носилац интеракција којима наелектрисање честица води, сам фотон нема наелектрисања, запажање ће се показати корисним). 
Енергија је повезана преко термодинамике са ентропијом. Но, видећемо како је енергија преко фотона повезана са информацијама. Када информатичар говори о преносу или складиштењу података, он говори о оптици, магнетним медијима... Уопште, сваки пренос података (информација) ако није писан на папиру је кроз неку врсту електромагнетног зрачења - од радио таласа до оних инфрацрвених. Па и оно писано на папиру не можемо без светлости видети. Дакле свака комуникација, осим оне од шаптања до довикивања с брда на брдо, у суштини је фотонска. Но, видећемо да за сам фотон информације немају никаквог значаја (као што нема ни наелектрисање). Јер изван временског оквира информације ништа не значе. 
Када бих хтео Бога представити некаквим физичким појмом, најближе би било да одаберем фотон. Како се не може спознати Божанска суштина, не може се имати представа "тела" које у мировању нема масе, а креће се брзином светлости. Дакле, Бога ипак не можемо представити фотоном, и већ видимо како нас језик издаје (а како се о Божанским суштинама не може причати, значи да смо на добром путу). Како је Бог изван времена и простора, исто важи и за фотон (и остале бозоне који се крећу брзином светлости). Из перспективе фотона (рецимо да се правимо да такву перспективу можемо имати), било који пут од тачке А до тачке Б траје тачно нула секунди, што значи да није пређено никакво пространство, него су ове две тачке поистовећене. Фотон се може читаве еоне кретати свемирским пространствима, а да за њега није протекао ни један трен. Према сер Роџеру Пенроузу постоје космички еони током којих се сва материја концентрише у црним рупама које онда испаре (Хокингово зрачење) и од целог свемира остану само фотони, за које рекосмо да време нема никакво значење. Свемир постаје чиста информација, које има стање ниске ентропије погодно за следећи еон. Е да, за тако нешто треба да протекне само десет на стоти година. 'That is not dead which can eternal lie,And with strange aeons even death may die.' - Howard Phillips Lovecraft
Но, вратимо се на дефиницију коју изнесох, како је енергија стабилно стање материје. Делује мало контраинтуитивно, да је нешто "неухватљиво", што уочавамо само кроз дејство, стабилније од нечега што нам је опипљиво. Међутим сетимо се и оног Ајнштајновог E = mc². Једини начин за овако чисту конверзију је судар материје и антиматерије који нам даје чисту енергију у облику високофреквентних фотона (гама-зрака). Како се ово дешава лично не знам, а немам друго објашњење на питање зашто, осим да се енергија заробљена у материји тако враћа у првобитно стање. Што би рекли алхемичари, енергија је prima materia
Енергија је тако стабилније стање од супстанцијалног, јер постојала је пре раздвајања на материју и антиматерију (доминантна научна теорија говори да су се оне анхилирале непосредно после Великог Праска, све што имамо дугујемо маленој барионској равнотежи, што је опет једна од неколико изразито фино подешених константи познатог нам свемира, које су се "случајно" догодиле). Међутим, енергија ће постојати и после, када се сви протони и електрони распадну, што видесмо горе. И биће основа новог свемира. Овакви циклуси су познати одавно. Према индијској космологији пралаја је стање не-постојања, током којег су три гуне у перфектном балансу. Дисбаланс је оно што ствара свет. Односно, "мало" комплиованијим речником савремене науке - лажни вакуум је у метастабилном стању али га из тог стања могу избацити квантне флуктуације, па тако некако настаје свемирски мехур...
За крај ћу рећи да наравно нисам први који повезује светлост (фотоне, енергију), са свешћу, односно божанским. Тако нешто је тврдио и мој омиљени владика у делу Луча Микрокозма. Није случајно једна наша песникиња назвала своју збирку Светлост Свести. Нити сам се ја случајно бавио фотонским спекулацијама о свести, или питањем имају ли фотони слободну вољу.
Иван Вукадиновић



Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Russellova hipoteza - svijet nastao prije pet minuta