Руне и Светови Игдрасила

Сама реч руне значи тајне или шапат. Већ доста дуго знам за њих и биле су на рубовима мојих свестраних интересовања (хехехе... па тако је, шта могу). А онда је, стицајем околности и познанстава, дошло време да се уђе мало дубље у те тајне. 

Тешко је ставити на папир (или екран) нешто што је субјективно, а није дискурсивно у смислу неке расправе, убеђивања некога у нешто. Ради мене, можете комотно рећи да су све ово глупости. Но, ипак да се окушам...

Претпоставка је да испод појавног света постоји нешто. Чак људи који су били изразито немистички (или анти-мистички) опредељени, као рецимо Бертранд Расел, нису сматрали да је у основи света пука материја већ то нешто, што је позиција неутралног монизма. Не знам тачно мотиве, можда му интелектуално поштење није давало мира, па да тек тако тврди како је основа "материја у покрету", а нешто је ипак морало бити речено, да се не би даље спекулисало. Међутим, има мониста који нису бежали од спекулација, па чак и покушаја да се осети та "чиста присутност", о чему сам већ писао.

То "нешто" можемо различито називати, осим присутности, помиње се и колективно несвесно, акаша и слично. Потребан је метод да би се "дотле" стигло (или да бисмо макар мислили како смо се приближили), а тај метод је медитација. Потребни су и окидачи. Окидачи би требало да су на неки начин схематизовани, а да дају могућност креативног тумачења. Због овог другог сам скептичан према хороскопу, који и рачунар може да "уради", мада чуо сам доста креативних тумачења која ми делују као чиста психологија. Можда је најпрактичнији окидач комбинација тарота (за читање или дивинацију) и кабале, као неког дубљег тумачења. Међутим, ценим да то тражи доста времена, што би одговарало некоме са добром пензијом и макар мало ужим пољем интересовања. Како немам ништа од тога, стигли смо до руна, или су оне стигле до мене.

Дакле, овде имамо оно што назвасмо окидач, начин на који човек (мисли да) ступа у интеракцију са нечим. Као позадину имамо систем нордијске митологије, а био сам на курсу где је повезано са астрологијом (што ми се свидело, и поред моје резервисаности). Примена може бити читање или дивинација - у принципу питање богова за исход будућих догађаја или савет, што је тешко раздвојити. Учитељица је говорила о слободној вољи, чији ја фан нисам, но ја бих рекао како савршено пророчанство не постоји, па имамо макар илузију сопственог одређивања будућности. Како би било кад бисмо могли (рецимо рунама) да имамо потпуно пророчанство, увид у будуће време ("догађај који лежи у будућности" - уочимо да се користи презент) као да гледамо у неку коначну физичку даљину?! Можда ћу знати кад одгледам филм Долазак, о којем можда буде и блог...

Руне се могу користити и за магију. Некако се сетим пријатеља Доријана Нуаја који у једној од својих књига рече да магијки оператер посеже за моћи коју - нема. Нуај каже и да је предмагијски човек могао шта год је хтео, а хтео је мало тога. Ипак, од дана када је пећински човек цртао бизоне по зидовима (мислећи не на конкретног бизона, него на представу, дакле симбол), размишљамо симболички или магијски и константно тежимо да имамо фамозно више, које нам суштински не припада. Поштени улазак у систем магије (рецимо рунске) ипак нам говори да све што се узме мора и да се врати. Да ли тако уче омладину на универзитетима?!? (Јер, ако треба да се црта, наука јесте у основи магијска)

Руне могу послужити и за медитацију. Мада је, рецимо на почетничком нивоу на којем сам, то рекао бих помоћно средство за повезивање са рунама, ради самог знања, или једне од горњих двеју примена. Рекох да би медитација требало да у крајњем води ка оном "нечему", што би водило превазилажењу "овога света", жудње, па тиме и потребе за дивинацијом или магијом (јер не бисмо стрепели од будућих догађаја, нити желели да их магијски променимо). Не знам да ли рунска медитација може да води до тог "чистог присуства", но већ имам занимљивих ефеката, о томе на самом крају.

Руне је открио (физички пронашао, а не изумео) скандинавски бог Один, након деветодневне епопеје разапетости на Игдрасилу. Висио је обрнут због боље перспективе, понуђен од себе себи. Догађај је описан у поеми Хавамал (речи узвишеног). Один каже "погледао сам доле" - да ли испод Игдрасила, или у самог себе? Да ли је ово духовно путовање послужило као инспирација Џ.Р.Р. Толкину за сукоб између Гандалфа и Балрога, који се спуштају све ниже, да би се на крају Гандалф вратио узвишен - од сивог је постао бели! У сваком случају, Один носи руне са собом, али не зна да их користи, ту му помажу женска божанства. 

Руне нису само окидач, него и средство за објашњавање света, тачније његовог настанка и динамике, у складу са нордијском космологијом и митологијом. А ја ћу сада нешто више рећи о још једној примени руна, мада можда не најбољој (због ограничења да се користе само руне које су исте усправне и обрнуте, а неке друге би можда боље дочарале...) - говорићу о Световима Игдрасила.

Ова схема не мало подсећа на кабалу. Значења су ипак доста другачија, па прелазимо на њих, од доле на горе.

Нифлхајм - одатле је првобитни лед, па је представљен руном иса, графички препознатљивом као I. То је свет првобитних дивова, и тамо не доспевају људи после смрти. 

Хелхајм, руна хагалаз N, место је којим влада Локијева ћерка Хела, представљена као полу жива, полу леш. У хелхајм одлазе људи који нису погинули херојски, или на води. 

Нифелхајм, наудиз, место је где одлазе преступници, убице, и углавном посебна врста пизди (рече пријатељ Ефи). Свет магле и страхова. Извор Хелвелгамар је кључајући котао. Тамо је змај Нитхог, који глође корење Игдрасила и угрожава (у словенској митологији се Велес као змај пење уз Дрво света, јуришајући на небо). 

Помоћу одређених руна, поменуте три, или комбинацијом са још некима, може да се путује у ове доње светове. Разлог би био стицање неких знања. О опасностима не морамо посебно упозоравати...

Сварталхајм је место тамних вила, пуст, каменит свет. Представља га руна ајваз. Ова бића не воле светлост и претварају се у камен, када су јој изложени. То су непријатна, ружна, шкодљива бића. Мада од неких као што су патуљци може бити и користи...

Мидгард је наш свет, у којем владају познати физички закони. Али квантни закони дозвољавају комуникацију са другим световима. Руна јера. Око Мидгарда је океан који је немогуће прећи и змија Мидгард (уробурос), још једно од Локијеве деце. 

Муспелхајм је свет ватре, вулкана, место за болну трансформацију. То је свет ватрених демона. Сурт је господар, и у Рагнароку ће са неколико потеза мачем срушити Асгард. Све ће се почистити, да би се створило нешто ново... Руна дагаз - трансформација, Зора Новог дана.

Ванахајм је свет Ванира, богова природе (хтонских). То су, између осталих, Нјорд, Фреј и Фреја. Импресиван свет са бићима сличним нашим (рецимо једнорог, моја импресија). Богови природе су и богови магије. Најближи је психолошком астралу. Руна ингуз.

Алфхајм, по некима део Ванахајма, је свет магичних, светлих бића. Сва лепота не мора да значи да су обавезно добра. Ове виле су сујетне, и воле да се свете. Боље се не петљати са њима. Руна совило, која представља Сунце.

Најзад Асгард, свет богова, доста популаран па о њему нећу посебно говорити. Са Мидгардом је повезан мостом дуге (ех, активисти и то сте загадили!) Бифрост. Остављам читаоцу да мост нађе, а остало изгуглује. Руна гебо, што знали и дар, представља мада би боља била анзус, али она се обртањем мења...

Било би ред да кажем, где се може нешто више научити о овоме. На блогу Живети слободно је речено доста о рунама. Има контакт, па распитајте се о курсевима, препоручујем. Најзад, како је блог веб дневник, што сам већ више пута рекао (у смислу да имате разумевања ако лупетам...), згодно је дати увид у мој дневник који је препоручен да се води кад се медитацијом упознаје са рунама.

29.11. Медитирао на феху (прва руна), био веома уморан. Након кратког времена осетио уплив енергије и да сам велик као кућа.

2.12. Медитирао на анзус, осетио као да ми се теме отвара и нешто креће на горе, можда спирално. На кратко видео Одина.

Иван Вукадиновић