Врховни бог

1. Компетенције врховног бога покривају читаво стабло живота и космички поредак. Универзално или врховно божанство у једном митолошком систему своју моћ протеже на целину бивствене структуре света, на космолошку и антрополошку, природно-просторну и повесну димензију. Космолошки, ово божанство ствара, одржава и разара свет; врховни бог сеже од Доњег до Горњег света, контролишући целокупно збивање на тој вертикали. Он је одговоран и за целину годишњег циклуса, и то на макроинвоу: пролеће - лето - јесен - зима; а на микронивоу: јутро - дан - вече - ноћ, односно од понедељка до недеље; коначно, он држи однос према свим странама света: исток - запад - север - југ. Универзалност врховног бога се протеже и на другу бивствену, односно повесну раван света, на антрополошки циклус; врховно божанство брине о рађању, настанку живота, о одржању живота и о смрти, као и о периодима преласка Бића из једног у други егзистенцијални статус (новорођенче, трудница, породиља).
Постоје бар четири кандидата за ову сложену функцију врховног словенског бога. Пре свих, то су Триглав или Тројан, иако је, по некима, реч о истом божанству са два различита имена, затим Световид и Сварог. Свим овим боговима иманентне су све три димензије космогонијског или просторног устројства света: стварање - одржавање - рушење, као и три повесно-временске димензије у тзв. кружном кретању антрополошког, животног циклуса: рађање - процесуирање живота - смрт. Биограф Ебо је још известио о тој чињеници, иако по "мишљењу паганских свештеника Триглав има три главе, јер је владар три краљевства - неба, земље и пакла. Истоветну структуру Триглава показале су и песме из Милојевићеве збирке (1869-1875), као и руска Велесова књига.
2. Словенски пантеон према Велесовој књизи. Велики Триглав, коме се у прологу књиге Словени поклањају, представља свето тројство које образују: Сварог, Перун и Световид. Сварог је небески бог, деда богова, чија је хипостаза "страшни бог Рода божјега"; он је творитељ "целокупнога Рода" извор је живота за кога Срби имају своје одређење: Страшни Бог (=Страхаило), односно Бог као стари крвник, што се находи у познатој изреци: "да да Јаки Бог". Перун је бог олује и ратни бог, док је Световид бог неба и света Западних Словена. Асов примећује како су "древни Словени веровали у једног небеског Бога, Сведржитеља, но кога су називали различитим именима: Сварогом, Перуном, Световидом и, на крају, Триглавом, то јест - Тројицом. Поставља се питање не вуче ли поменута идеја Асова о "тројици" на својеврсну христијанизовану интерпретацију, посебно кад интерпретира Сварога као Бога Оца, затим Перуна као Бога Сина, а Световида као Светог Духа, закључујући како је Велесова књига повесница о "великој тајни" о тројединству - сиболизованом у Триглаву, кога сачињавају: Перун, Сварог и Световид. "Остали богови су потчињени небеском сведржитељу - Триглаву" (Асов). Коначно, поставља се питање није ли идеја о великом "тројству" у ствари прехришћанског карактера? Ми знамо да су је поједини филозофи религије налазили већ у индијској митологији, у божанству Тримурти које чине: Брама, Вишну и Шива
Сретен Петровић
Српска митологија

Коментари

  1. Први и Једини је Илија, Свабог, Перв-ун.
    А он је Триглав јер унутар Њега су Створитељ, Одржитељ (Вид) и Уништитељ.
    А они су Имани-у-Илији ( Имануили, они који су унутар Илије).

    Иначе, честитам. Ова твоја анализа је до сада најближа истини, али јој фали fine tuning.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović