Интелигентни дизајн или панспермија

Овом темом сам се већ бавио али не овако класификационо, као што намеравам данас. Једноставно, многима изгледа да званична теорија не пије баш воду у потпуности, како по питању објашњења настанка живота, тако и људске врсте (можда боље рећи свести која одликује човека). Са' ће годиница дана како сам писао зашто не верујем у објашњење настанка човека само природним одабирањем. Што се тиче настанка живота, поновићу афоризам Хојла (иначе атеисте), како је логичније очекивати да оркан који је прошао кроз отпад направи Боинг 747, него да функционални молекул ДНК настане случајно. Он је веровао у панспермију, о чему ћемо још рећи понеку. Докинс је покушао да тај аргумент изокрене "против Бога", није му баш успело.
Кад се каже "интелигентни дизајн", људи обично помишљају на неку врсту креационизма, односно Бога као дизајнера. Треба знати да је сваки хришћанин, и много који верник иначе, на неки начин креациониста, јер сматра да га је Бог створио (или можда богови). То отвара већ по себи неке проблеме. Аутор Аутостоперског водича кроз галаксију, Даглас Адамс, једном је дао лепо објашњење зашто је атеиста - човек прави ствари, па онда кад види како је нешто у природи лепо, и битније њему корисно  - сматра да је то исто неко направио. Другачији би нам богови били када би нам технологија органски еволуирала, замислите рецимо да смо Зергови
Интелигентни дизајн би, што се мене тиче, требало заправо пребацити на много дубљи ниво - на ниво самих природних закона, математичких формула и ентитета. Горња формула тешко да постоји (а важила је пре било којег човека) "случајно". Наравно, отварају се нова питања која нису природно-научна, него филозофска и теолошка. Спиноза је довео до крајњих последица Божије атрибуте, онако како их теолози виде. Рецимо да је свемогуће и свезнајуће биће творац свега, почевши од ове математике, можемо ли то назвати интелигентни дизајн?!?
Интелигенција или интелект (лат. intellectus) је ментална особина која се састоји од више способности: учење из искуства, адаптирање на нове ситуације, схватање и разумијевање нових ситуација и коришћења стеченог знања у интеракцији са окружењем. Може ли се ишта од овога приметнити на Бога?! Бог све зна, дакле нема шта да научи из искуства. Свемогућ је, што би се адаптирао!? Простор и време за њега не значе ништа, ерго нема ни нових ситуација, ни окружења... Можемо ли за Бога рећи да је интелигентан?!? А што бисмо онда то рекли за Његов дизајн...
Вратимо се Хојлу. Чувени и контроверзни астроном веровао је Steady State, а не  Big Bang. Ко иоле зна статистику познато му је да у бесконачном времену (или простору) и најмање вероватна ствар постаје извесна. Атеисти тако покушавају да објасне како је све могло случајно настати у поменутом Великом Праску. Међутим, да би живот на Земљи исто тако "случајно" настао имамо релативно мало времена, неколико стотина милиона година постојање Земље (Вернадски иначе лепо, али давно, рече како није откривен беживотни период постојања наше планете, не знам да ли је демантован). Али шта ако живот настаје током бескрајних еона у свемиру, макар уз ограничења угљеничне хемије, па се онда шири међузвезданим пространствима? Но, како данас делује ВП ипак скоро па извесним, временски оквир ни ту није неограичен, мада је много шири - око десет милијарди година. Додајмо томе да свемир обилује аминокиселинама, има их на метеорима, могуће да су тако и доспеле на Земљу. Потребно их је склопити, односно да онај оркан прође кроз отпад... Или да то спајање ипак интелигенција погура.
Најзад, интелигентни дизајн не мора да укључује Бога или богове као ултимативне творце материјалног света. То могу бити и материјална бића, смртна као и сам човек, како генијално рече Велс. Због напредне интелигенције наши преци (једва интелигентни или бесловесни) поистоветише их са боговима. То су они Анунаки, Нефилими, о којима говоре митови. А како су исти наравно рептили, дају материјала за теорије завере
Обично оваква разматрања говоре да је човеку дарована техничка интелигенција или да  је сам настао "укрштањем" (много, много реалнији је генетички инжињеринг). О овоме другоме говори Библија, док многи митови говоре о небеским бићима и њиховим градовима (нпр. Веде, Махабхарата). 
Много је теже целу ствар повезати са самим настанком живота, вероватно зато јер тиме као доказе губимо митолошки и местимично археолошки материјал. Зато је та тема била отворена за писце фантастике, као што је поменути Х.Ф. Мајстор, па и њихове фанове, јер нисам ја случајно писао онај блог. 
Да укратко поновим, временски оквир овде је сличан као и за панспермију, само што живот може настати на сасвим другачијој бази него земаљски (рецимо силикатној). Остаје питање ко је створио творце, но признајмо си поштено да ако неке недоумице остају, то не значи да нешто због тога треба елиминисати. Када су открића у квантној механици отварала нове и нове парадоксе (до данас неки нису разрешени) никоме није пало напамете да само због тога "повуче ручну".
Иван Вукадиновић


Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део