Подземље је спас

Доктрина Истинске Воље отелотворена у једанаест речи: Чини што ти воља и то треба да ти буде сав Закон! Нити охрабрује нити допушта разузданост. Баш напротив, она захтева најстрожију дисциплину и то баш ону која једино није крајње погубна, тј. Самодисциплину. Кенет Грант, Култови Сенке Оно што сам до сада знао о Алистеру Кролију, као и о његовом систему телеме , било је последица радозналости, такође истраживања за трилогију Агарта . Алистер није био личност у мом опусу, али јесу они који су практиковали телему или чак радили у тајним друштвима која је основао. Рецимо Џек Парсонс , актер Света Агарте . Или "измишљене личности" Мелех Израел и Лукас Теофило у роману Јеретици Агарте .  Моја мишљења била су подељена између личности и дела. Сама телема (грч. θέλημα ) је један логичан, природан систем. Нећу рећи натуралистички, јер натурализам је модерна филозофија која негира све што се не може измерити. Ништа није даље од онога што је Кроули заступао. Што се мене

Стратешки позиционирана на крај године, када се иначе најлакше троше паре, франшиза Star Wars увек побуђује интересовање. Оно што сам знао пре гледања филма, сазнао сам из наслова, јер нисам хтео себи да спојлујем. Кад WIRED "открива тајне", то и није много занимљиво. Занимљивије је кад Марк Хамил каже како ово није "његов" Лук Скајвокер, као да му је подметнуто (рекох, нисам читао текст). Из мог угла нема се зашто жалити, дапаче! Или рецимо кад сазнајемо Истину о Последњем Џедају (стварно, има ли нечега чиме се Луди Стева не бави) коју ћу чути кад овај текст напишем. У некој очекиваној класификацији ово је требало да буде "римејк" филма Империја узвраћа ударац , те тако оправда или не ово "шибање мртвог коња" са бескрајним наставцима Ратова Звезда. Наравно, претходни филм јесте био нова Нова нада . Овај филм, након гледања могу рећи, има елемената из  Империја узвраћа ударац , а такође и Повратка џедаја .  Пре две године изнео сам свој

Шта је то тачно европско у нашој Европи огрнутој плавим плаштом супермаркета, који је заменио бели плашт цркава, с покојним музејом као духовим додатком у виду бункера у који се иде како би зевањем испунили своје културне обавезе? Више је Европе било у доба манастира, када је Ирац Коломбан дошао да посеје своје опатије на све четири стране континента. Или у бици код Лепанта, кад су Савоји, Ђеновљани, Римљани, Венецијанци и Шпанци улетели у борбу против флоте велике Турске, под дон Хуаном од Аустрије. Више у мирнодопско доба браће Лумијер, када се Волтер појавио на партији карата код Фридриха Великог у Сансусију, или кад је Дидро потапшао Катарину Велику по рамену у Санкт Петербургу. Више у доба империјалних пропутовања када је Клара Цеткин узбудила срце француских радника, а Жан Жорес немачке социјалистичке конгресе. Пет пута више Руса и Немаца студирало је на нашим лицејима 1950. године него данас; више је било Италије у Француској и више Француске у Италији него сада. Дан за дано

Управо сам попунио велику рупу у свом образовању, прочитавши дело Црњанског "Код Хиперборејаца". Овде ћу изнети нека разматрања, која неће бити високопарна и напорна, за шта иначе нисам обучен. А тога је било доста, рецимо на порталу „Е-новине“ километарски текст извесне госпође која се расправљала (једносмерно?!) са професором Владушићем. Тема одговарајућа том порталу, како Црњански није био националиста и традиционалиста, већ космополита и модерниста. Тачније, оно што она сматра да је космополита и модерниста. Као да је реч о појмовима који морају бити обавезно у колизији. При томе су коришћени граматички исправни, али рогобатни изрази, рецимо „Црњанскијев“, као да не може користити генитив, као ја што сам употребио... Прво нешто о месту, времену и току радње. Роман обухвата боравак и рад Црњанског у амбасади Југославије у Риму, од пролећа 1940, у наредних годину дана. То је необично време у којем се Италија прво мисли да ли да уђе у рат, онда ратује али је рат некако

Овом темом сам се већ бавио у свом (пази, филозофском!) делу СВЕТ , у одељку којег има и на блогу - Етика: Филозофија . Поновићу поенту. Ако се одрекнеш спекулативног мишљења, филозофије, исл. тиме си ипак пристао на резултате нечије туђе спекулативне мисли, која се званично или прикривено прихвата као догма. Пристао си некритички на оно што је неко пре тебе филозофирао . И тога обично ниси свестан, јер ће ти упаковати те априори ставове као емпиријске (научне) резултате, једино здраворазумско решење, оно што је "нормално" итбл. (и тако ближе). Комунисти су још били најпоштенији - они су марксизам јавно сматрали филозофијом у коју се не сумња (јер су остале "ненаучне").  У складу са правцем дела СВЕТ - Познавање Природе и "друштва"  референцирао сам се на сцијентистичке догме, оно што се у науци узима као (емпиријски) доказано, а није; такође и на оно што се подразумева неолиберализмом. Поменуо сам и један сасвим конкретан пример и веома актуелан да

"Ако несрећа сиромашних људи не лежи у природним, него у људским законима и институцијама, велики је наш грех" рекао је нико други до фамозни Дарвин, а ове речи преносе неоеволуционисти у часопису Елементи (издање Центра за промоцију науке).  Каква згодна прилика да се "спере љага" са имена овог секуларног пророка Науке . Љага коју најбоље објашњава слика лево. Ако сам престао да се на исту грохотом смејем, то је зато што сам већ огуглао, не зато што ми "аргументи" оних који такве слике каче нису више смешни. Реч је о томе да, осим што је порекао библијски опис стварања (посебно човека), те уместо тога поставио ни више ни мање него мајмуна, "хашишар" Дарвин је учинио нешто још горе, по речима вељих верника дубоко неморално - показао је како способнији опстају! Какав удар на хришћански морал, прожет егалитарношћу и самилошћу... У том смислу ова слика Дарвину додељује идеологе и диктаторе као да је научна формулација природних закона (с

Tako u to korišćenje amplituda nema eksperimentalne sumnje: mogu vas mučiti filozofske brige o tome šta amplitude znače (ako uopšte nešto znače!), ali pošto je fizika eksperimentalna nauka i formalizam se slaže sa eksperimentom, za nas je to dovoljno dobro. Ričard Fajnman, QED Na poslednjem Sajmu knjiga bio je štand izdavačke kuće Heliks blizu onog na kojem je najviše bio potpisnik ovih redova iz prostog razloga što je to štand njegovog izdavača. Tako sam u prolazu video šta nude ovi relativno umereni scijentisti. Bilo je tu studija koje su branile vakcine, rekao bih na nešto mudriji način nego što su ih neki lumeni branili od mene . Međutim, zapala mi je za oko knjiga kratko naslovljena: QED. Prva asocijacija bilo mi je quod erat demonstrandum , jer kraticu sam u tom smislu toliko puta koristio u internet raspravama, na kraju rečenice koja bi za oponenta predstavljala šah-mat situaciju... Paralelno koristim i ćiriličnu verziju што је и требало доказати - ШТД - koje se sećam

Теорема: Постоје различити мушки и женски морали. Лема: У свом делу Филозофија Конана Варварина филозоф Божидар Маслаћ разликује мушке и женске морале. Множина овде није случајна – не само већ чињеницом да морал није један, што је некима тешко да прихвате ( Етика: Морал ), него се морали међусобно разликују према циљевима – овде је подела полна, међутим Маслаћ разликује два мушка морала… Без претераног удубљивања можемо рећи да он наводи три морала: либерално-аристократски, ратничко-аристократски и патријархално-демократски. Први је женски, други и трећи су мушки. Либерално-аристократски морал је тако назван зато што жена слободно бира партнера, и бира најбољег. При томе женски избор је више везан за односе моћи него естетику, чак и тамо где су саме жене дошле до моћи. Ратничко-аристократски морал , о којем Маслаћ најмање говори, настаје као последица бројних сукоба у којима страдају мушкарци, те сходно томе – много већег броја жена. Полигамија је овде нормална, при чему бо

Теорема: Морал је инструмент опстанка заједнице. Лема: Погледајмо једно високоморално дело, оно у којем је дато Десет Божијих заповједи. Стари завет Библије је итекако „дарвинистичко“ дело. Ова „историја јеврејског народа“, како су је неки звали (иако је већи део њеног текста у контрадикцији са другим историјским изворима) описује главни циљ народа – да се не затре семе . Тамо се без осуде (осим у коментару) наводи да чак ћерке спавају са оцем, како би постигле тај циљ. Кад кажем „дарвинистички“ човек прво помисли на сурову борбу за опстанак, међусобно клање и убијање. Наравно да има тога доста, са Исусом Навином као Химлером Старог завета , како неко рече. Међутим, опстанак тражи извесну флексибилност, по којој нема вечних непријатеља. Погледајмо рецимо „Не гади се Еипћанина јер био си гост у земљи његовој“. Пошто је „изабрани народ“ напустио Кем, нема више потребе за „гадом“, а тај народ може постати и савезник. Иронија је само да су они који се највише позивају на Стари за