Последњи џедај

Стратешки позиционирана на крај године, када се иначе најлакше троше паре, франшиза Star Wars увек побуђује интересовање. Оно што сам знао пре гледања филма, сазнао сам из наслова, јер нисам хтео себи да спојлујем. Кад WIRED "открива тајне", то и није много занимљиво. Занимљивије је кад Марк Хамил каже како ово није "његов" Лук Скајвокер, као да му је подметнуто (рекох, нисам читао текст). Из мог угла нема се зашто жалити, дапаче! Или рецимо кад сазнајемо Истину о Последњем Џедају (стварно, има ли нечега чиме се Луди Стева не бави) коју ћу чути кад овај текст напишем.

У некој очекиваној класификацији ово је требало да буде "римејк" филма Империја узвраћа ударац, те тако оправда или не ово "шибање мртвог коња" са бескрајним наставцима Ратова Звезда. Наравно, претходни филм јесте био нова Нова нада. Овај филм, након гледања могу рећи, има елемената из Империја узвраћа ударац, а такође и Повратка џедаја. 

Пре две године изнео сам своја очекивања, када сам се бавио претходним наставком, Буђење Силе. Кајло јесте мало порастао, не претерано. О Реј смо "сазнали" нешто, ко су јој били родитељи, али то ми не делује уопште уверљиво. Нема политички коректног момента, мада онај пилот-лак-на-обарачу јесте занимљив из нечега што има везе са идеологијом политичке коректности. Па да кренемо, наравно следи спојловање.

Оно што је замерано прошлогодишњем остварењу које иде "изван епизода", као и многим другим филмовима, посебно новијим делима фантастике, овде нисам морао ни да читам на нету. Гледањем филма јасно се види - гинекократија. Али ствар није банална, за овај филм се не би могло рећи да је "порнић Хилари Клинтон", како је за филмове са убаченим феминистичким мотивима знао рећи екс-вајсовац Гавин Макинес. Јер све је прво огољено "до коске", тачније бесмисла, где иронија постаје једино могуће сагледавање. Принцезу/ генерала Леју смењује "адмирал Холдо", једна средовечна, натапирана. Јасно да је онда побуна мушкарца логичан избор, који би одобрила чак и умеренија феминисткиња. Јер одлуке новог руководства делују издајнички... Да бисмо онда сазнали како жена ипак зна оно што мушкарац не зна, уосталом спремна је на личну жртву која има смисла. Феминсткиње и феминисти (има и таквих) и анти-феминисти, гледајте и учите!

Филму се мало шта може директно замерити. Музика из двадесетих прошлог века у галактичком казину се никако не уклапа и јесте кикс. Па добро... Нешто је горе оно на почетку када се стандардно глупа рањивост империјалне флоте надомешћује још већом глупошћу код побуњеника. Бомбардери су поређани у линији и иду на "дреднот" (преводиоци, ђе сте!) па сви страдају осим једног који згодно остаје да свемирског убицу разнесе. То би биле директне замерке.

Оно од чега се највише очекивало је свакако веће учешће самог Лук Скајвокера, последњег џедаја. Овде је филм био на ивици да понови грешку која је уништила Матрикс 2. Претерано филозофирање. Иако оно што је речено у том филму може да се користи у расправама (реч је о детерминизму), биће да публика не иде у биоскопе да се филозофски или полемички поткује. Тако је овде могло изгледати да ће Лук превише причати о моралном релативизму и томе да џедаји нису добри, те да им треба доћи крај. (Лук, осим тога, лепо објашњава Силу, срећом ни помена мидиклоријанима). Иначе, сасвим ненамеравано о тој теми је све речено у трећој епизоди (Освета Сита), кад Оби Ван каже Анакину који је управо прешао на супротну страну "Само Сит барата са апсолутним судовима". А управо је изнео апсолутни суд пар екселанс...

Ако тога није било, чега је било на том изолованом острву на удаљеној планети џедаја?! Осим што млада Реј сече стену светлосном сабљом имамо и малу реплику оног уласка у пећину из Империје. Сваки такав силазак под земљу има по себи, наравно, јак архетипски набој. Ово није на оном нивоу кад Лук види своје лице испод маске одрубљене главе Дарта Вејдера. Али није ни за бацање. Јер Реј прича у прошлом времену. Коме? Никоме другом до Кајло Рену, највећем негативцу галаксије с ким је у телепатској вези!

Вођа негативаца се овде лично појавио. У Буђењу силе видели смо само нејасни холограм, као и Императора у Новој нади. Борба, односно суочавање с њим, јер ту нико с добре стране није ни приближно моћан, подсећа на Повратак џедаја. Крај је онда јасан, јер Сноук је морао да погине. То је било једино логично. Прво, само име га уназађује и производи коментаре типа "ето, Дизни". Друго, овде јесте уверљив, али као било који уврнути негативац. Као деформисани вођа мафије. Нема ту оне ледене ауре Импетарора у првој трилогији, или оне фасцинантне манипулативности политичара који се праволинијски уздиже, како је у приквелима.
Уопште недостатак уверљивог негативца може знатно да обезвреди филм. Кајло Рен није достојан Дарта Вејдера, што каже Сноук, и то је логично. Као што је логично и он да нестане, буде убијен много пре "краја" (краја трилогије). Исувише логике! Овде Кајло није проблем "по себи", већ што га исувише психологизују, трудећи се да га схвате. То се може разумети, кад имамо још живе родитеље и рођаке да о њему причају. Логично. Јопет, исувише логике...
Дакле, Сноук је убијен када му је Кајло привео Реј, имате једанпут право да погађате ко га је убио! И ту имамо занимљиву сцену која нам доста тога говори, што је добро без јасне намере. Кад су се на кратко нашли на истој страни Реј каже Кајлу да обустави напад на побуњенике. Као да је то тако лако. Женска логика, рекли бисмо. Много је логичнији Кајло са ставом да све треба оставити иза себе, ако треба и уништити - Први ред, џедаје, Отпор... Ипак Реј га одбија и супротставља му се. Иако није објашњено, уосталом делује да се подразумева, мислим да знам зашто је она то урадила. Не, није реч о неким апстрактним идеалима, или ономе што би представљали Први ред или Отпор. Мислим да разлоге зашто је тако поступила можете наћи овде.
Сад о неким, мање битним, стварима... Као што сви знамо Кери Фишер је умрла док је филм рађен, но изгледа да је све битно већ стигла да сними. Дало се очекивати да је некако "убију", али њена улога некако доспева до краја филма. Иако је добар део била у коми, слично како је на крају било у стварном животу. Фин се нешто није прославио. Оно на планети-казину (зашто свака планета има само једну намену?!) јесте занимљиво, али ништа посебно. Као ни неуспешни покушај да буде камиказа, у чему је спречен. Најзад, он није поред Реј као у Буђењу, и то га деградира.
Овде имамо нових фазона. Оно да се прати кроз хиперкосмос није толико ново, мада се отпораши силно ишчуђују. Но скок кроз хиперкосмос право на надмоћнијег непријатеља је сасвим лепа самоубилачка акција. Ипак, оно што је стварно мајсторски је појава џедаја (последњег, наравно) као крајње уверљивог холограма!
Филм је оправдао очекивања која нису била превелика, делује као нешто бољи од претходног наставка. Дакле, оправдао је шибање мртвог коња, даље снимање серијала. Но, оно што није разрешено, остаје. Зато би било добро да следећи наставак, крај трилогије, ако се држи шеме, почне нешто другачије - враћањем у прошлост. Исувише тога је неразјашњено. Чак се и додаје. Рецимо, кад је био тај скок кроз хиперкосмос кроз Сноуков брод, како се тачно Реј спасила? То може остати нејасноћа, чак пропуст у фабули, каквих има бар туце широм серијала. Али ако је није Кајло пустио да оде, она је (про)пустила њега. Јер после свега он устаје најнормалније пошто га је генерал нашао како лежи поред мртвог врховног лидера, и преузима власт...
Како се Сноук дочепао Кајла? Ко је он (Император лично?!) да не знамо, још може проћи. Али Лук није јасан - је ли Кајлово "зло" (побуна против џедаја) аутохтоно или води порекло од Сноука? Најзад, да су родитељи Реј олош који ју је оставио би могло проћи, само да она није у Сили равна Скајвокерима. Ако се већ неће објашњавати мидиклоријанима, њена прича ипак треба бити минимално објашњена.
Најзад, да ли наслов одговара? Могао би бити ироничан, јер Лук мисли за себе да је последњи џедај, али Сила је и даље јака. Ипак он, по свему судећи, неће моћи да заврши обуку Реј, коју није поштено ни започео. Мање је питање како ће се Отпор опоравити, ако их је остало колико да стану у Миленијумски соко. Јер ту је легенда. Као што можемо рећи да Силе има и ако нема (званичних) џедаја.

Иван Вукадиновић

п.с. Пошто видех још неке критике дошао сам до закључка, не толико у вези овог филма, толико следећег дела, и уопште ситуације у којој нас овај оставља. Имамо Кајла и имамо Реј и то је то! Кајло је остао без учитеља, а нема ни ученика, што је било битно у Сит традицији. Први ред је сам (на нивоу имиџа и радње) деградиран од неких нациста будућности на једноставно силу (малим словом). Генерал који је обећавао спао је на ниво пса на ланцу. Кајло сад само на такве може да рачуна. Остала му је само империја (јопет мало слово). 
Са Реј је можда још гора ситуација. Она има дружину којој припада, али тамо никога ко би јој био приближно раван. А сама нема неки бекграунд. Нема обуку џедаја, нема чак ни религију јер је успешно деконструисана. Ова ситуација даје велике (неслућене?) могућности, но још више прилике за зајеб. Флешбекови, за које рекох да су неопходни, могу доста да помогну - да нам расветле бар ово двоје, а могу још више да укопају. А ако би кренули од ово двоје као од празног листа (и оно што знамо можда боље заборавити) учинили би нешто супротно целом серијалу, па и жанру спејс опере. Ето бар једне ствари због које ће бити занимљиво гледати оно за две године. Не из заинтересованости за ликове, већ да би видели како ће аутори из свега испливати...