Постоји једна галактичка цивилизација

У претходном блогу разматрао сам Дрејкову једначину и Фермијев парадокс, посебно што се тиче последњег фактора L - учешће периода живота цивилизације у старости планете (и ако бисмо ставили старост галаксије или свемира не би се суштински променило). Разматрао сам и детаљније књигу Стивена Веба Где су ванземаљци? Дао сам на крају своје решење, али га осим претпоставки које су довеле до њега нисам образложио. Сада ћу то урадити, односно одговорити на нека питања која сам себи поставио. Али претходно да поновимо то решење:
Постоји једна галактичка цивилизација, која експериментише са прављењем других, укључујући и ову нашу. Могуће да је било и других насталих независно од ње, али оне су асимиловане. Ова цивилизација можда постоји милијардама година (рецимо јун месец универзалне године), па је могуће и да је створила живот на нашој планети, па и многим другим, чим су оне настале. Могуће да смо јој постали занимљиви ("ми" - сви Земљани, при чему је предност дата прецима људи), па су нас контактирали, представљајући се као богови. Они се "крију" од нас, као што ни ми не желимо да утичемо на бактерије у неком раствору који посматрамо. Стивен Веб одбацује хипотезу "галактички зоо" јер би неко пробио контролу, али шта ако ова цивилизација (централизована или не) има потпуну контролу над ресурсима, барем онима који би омогућили "откривање". (Треба имати у виду да и ми посматрамо "њих", односно где би могли бити они, али не нађосмо ништа, а наша наука и техника већ имају неке могућности посматрања и закључивања). Мотиви такве хипотетичке цивилизације нам могу бити чудни, али они су оно што имамо (како рекох, у другим галаксијама може бити сасвим другачије - не знамо). Можда праг када би нас "озбиљно" контактирали (и према сценарију асимиловали, ако не и уништили!) није радио-комуникација, па ни посета оближњим сателитима и планетама, него ефикасан међузвездани лет, можда чак бржи од светлости. Можда. 

Шта значе асимилација и уништење?

Можда се све то може једноставно објаснити. Рецимо да ми контактирамо неке ванземаљце на прединдустријском нивоу. За њихове мислиоце и природне филозофе (како смо ми некад звали научнике) ми би сигурно били једно. Чак и да упознају различите људе с наше планете, технологија коју би ови туђини видели била би иста, а из њиховог угла тешко би било разликовати начин размишљања. Ако би уочили разлике између Кинеза и Американаца (и можда пробали да их искористе), то би било као што ми видимо културолошке и политичке различитости у оквиру једне земље... 
Да нас сутра контактира напреднија цивилизација, зашто би нас видели другачије него као једну цивилизацију? Можда би за њих нешто посебно били они "дивљаци" на изолованим острвима којима смо дозволили да не буду "контактирани" ако то не желе (недавно су убили неке мисионаре). Можда би имали неки експеримент само за њих. Иначе све разноликости и поделе ове планете деловале би им небитно. Или би их видели као унутрашње сукобе...
Неко би ме оптужио за антропоморфизам јер сматрам да је освајачка историја наше планете, чак не целе, него она везана за фаустовску (западну) културу нешто опште. Али замислимо контакт две цивилизације различитог нивоа по Кардашеву - рецимо два и три. Уопште није неоснована логика да би технички мање развијена цивилизација, и да је однос сасвим миран и толерантан, преузимала развијенија решења. Са решењима би дошао и начин мишљења. Нека самобитност би се могла очувати, али то је култура, а не цивилизација.
Није немогуће, оставимо малу вероватноћу, да цивилизације нивоа 2 "тврдоглаво" остају на својим решењима, имају своју аутономију, чак их цивилизација нивоа 3 пушта да се шире по космосу. Теоретски је могуће да нас посети таква "вазална" цивилизација, а да ми испрва и не знамо да имају неког "надређеног". Али да је тако овакве цивилизације би имале своје (мање софистициране) артефакте, мегаструктуре и начине комуникације (радио), па бисмо их открили, ако их има више. Како нисмо, скоро смо сигурни да их нема у неком суседству.

Осврнућемо се накратко на уништење. Рецимо да једна галактичка цивилизација експериментише са стварањем "малих" цивилизација каква је наша, и онда их уништи. Мотиви не морају бити битни, можда је једноставно такав експеримент, можда је реч о страху, опрезности... 
То уништење, међутим, не мора бити биолошко истребљење. Поменуо сам у прошлом блогу ЕМП удар. Електромагнетни (им)пулс би могао настати употребом нуклеарног оружја и на дужи рок уништити било какву електронику и сачуване податке. Тако нешто би и без већих жртава "ресетовало" цивилизацију на неко време - вратило је до нивоа пре струје, а нагли технолошки пад би изазвао многе друге проблеме.
Штос је у томе што се ово може догодити и сасвим природно, активношћу нашег Сунца.  Чак је то званично највећи ризик по глобалну цивлизацију у овом веку (шансе да "доживимо" крај века су рецимо пола-пола). Заштита би била бекап системи довољно испод земље. Не знам да тако нешто постоји за комерцијалну, свакодневну, односно не-војну употребу...

Зашто и како се крију?

Рекао сам да се напредни ванземаљци галактичке цивилизације "крију" од нас (наводници нису случајни ни непотребни). И ми се "кријемо" од неких животиња које посматрамо. Ако им поставимо камеру у брлог трудимо се да је не примећују, не играмо се са њима, него пратимо њихово понашање као да нас нема. Но то све не утиче на наше животе (барем не оних који тако нешто гледају на телевизији). И зато је важније питање како...
Да се подсетимо, није реч само о непосредној комуникацији, него би ми могли видети и неке мегаструктуре, ако постоје, али их не видимо... Но ако нечег тако "робусног" нема, можда то одсуство није због нас. 
Уопште, рекао бих да су мегаструктуре као што је Дајсонова сфера посматране из нашег неефикасног погледа на технологију. Можеш да уложиш више енергије, направиш нешто веће, па ћеш још више енергије имати на располагању... Али ми већ знамо за нанотехнологије. Зашто Дајсонова сфера не би била од њих, чиме би била флексибилнија у случају саобраћаја, и не би заклањала поглед на звезду. Можда би само користила зрачење дела спектра (не мора бити видљиве) светлости, и само тако утицала на оно што се емитује споља. Можда (да будем мало антропоморфан) ванземаљци не желе да им неке електране заклањају поглед на звезде - као што некима сметају зградурине тзв. Београда на води. 
Неефикасни радио таласи су можда одавно замењени фокусираним ласерским зрацима, а њих је практично немогуће опазити ако нису уперени на Земљу. А зашто би били? Једино ако неко жели да баш нас контактира и тако "пробије кордон" свемирске изолације о којој прича Стивен Веб. Али колико је то реално?
Чини ми се да је ту "кривац" (уз дужно поштовање) сам Карл Сеган. Он је дао неку идеалистичку, практично утопијску слику Галактичког кодекса. Као да у Млечном путу има милион развијених цивилизација, па су се договориле да не контактирају појединачно оне "у пеленама", да им допусте да сазреју... Лично не верујем да има више од једне галактичке цивилизације.
А ако се у тој једној неко понаша "на своју руку"? Чини ми се да ту Веб (и још неки) једноставно пресликавају слику западних демократија у којима се догађа да процуре информације. Али шта ако та цивилизација већ одавно није биолошка, већ је јединствени (или међусобно дубоко повезани) машински ум?! Можда биолошких потомака има тек неколико, као код Сајлонаца, а остало су машине. Можда је реч о уму кошнице, а можда чак Борг Колективу (у том случају би реч асимилација из претходног пасуса имала сасвим другачије значење - пуштају нас да се "природно" развијемо до неког нивоа да би нас на силу усисали у своје јединство - RESISTANCE IS FUTILE).
Па чак и да има огроман број релативно независних јединки, што би за нас знало више од неколицине научника!? Можда нас неко у будућности и контактира "на своју руку", али то се до сада једноставно није догодило...

Зашто митови (богови)?


Овде имамо једно од могућих објашњења митова, те неких мистерија историје. Морам рећи да су "званични" антрополози и археолози заузели изразито непријатељски став, па су га онда преузели научници (физичари), као што је Стивен Веб, чијој књизи сам у највећој мери посветио претходни блог
Но, треба имати у виду да "друштвене науке" заправо не постоје, реч је о научним дисциплинама. Свакако да реч антрополога или историчара треба да има већу тежину него реч обичног лаика, али није то баш "закон" као што би била реч физичара. Ови имају више знања о нечему чиме се професионално баве, али су им наметнута одређена мишљења, односно, академске кочнице. Погледајмо рецимо шта значи доказ у "друштвеним наукама" - нема баш исту тежину као и у природним, а посебно не као у математици.
У прошлом броју сам већ рекао да се неке ствари једноставно лакше преносе кроз митове. Можда су ванземаљци хтели да нас "погурају" тако да ми не будемо касније рационално свесни да су они били ту. Можда су утицали на развој језика, ако је он дошао тако касно (као што је званична наука донедавно тврдила). Ако је језик толики елиминациони критеријум, као што нам говори Веб, онда није једино могуће објашњење да је настао веома мало вероватним случајем, него је сасвим могуће да има "вештачко" порекло! Мада лично не верујем да је језик настао тако касно ни да је толика реткост, као што већ рекох
Треба имати у виду да је ово само једно од могућих објашњења неких нејасноћа наше историје, мада мени доста драго, оно на којем сам одрастао... Цела моја теорија једне галактичке цивилизације може и без њега. Нешто је битније ванземаљско порекло целокупног живота на Земљи, што је хипотеза коју званична наука не оспорава у толикој мери... 
Најзад, у недостатку научних доказа (индиција има), можда би могли да скренемо у фантастику. Можда Веб није читао Зелазнија, можда би му се свидео више него Асимов (што је мој случај). А код њега имамо како се технолошки развијени "људи" играју богова на разним планетама - књиге Господар Светлости и Створења Светлости и Таме

Цивилизације сличне нама

Ако смо створени од стране галактичке цивилизације, или ако она толерише нас спонтано настале, да ли постоје и друге такве цивилизације у галаксији? У принципу сматрам да их је скоро сигурно било, ако их сад и нема. Али то није много битно јер их практично не можемо контактирати, нити оне нас. Цивилизације кад развију могућности међузвезданог контакта постају део оне једне.
Овде би могли размотрити две ствари. Прво поново онај коефицијенат L (удео старости цивилизиације). Ако је то делић процента, ако је реч о неколико хиљада година (секунде у универзалној години), онда их можда има неколицина у галаксији "истовремено" нашој (ту већ има значаја величина Млечног пута, види шта сам рекао), можда сад нема ниједне осим наше. Ако цивилизације имају експоненцијални развој онда брзо постају део оне галактичке (или бивају уништене). Ако их рокају ЕМП ударима (три одломка горе), онда су можда дуго у нискотехнолошком лимбу. А можда се нека и не развија експоненцијално, него линеарно...
Друго је конзервативност наших научника. Узимамо вероватније решење (знам, знам Окам...), а можда је баш оно мање вероватно тачно. Ако је нека цивилизација послала један (ВАУ!) сигнал па је нестала (утопљена или уништена, јопет да кажем) можда је то објашњење његове непоновљивости. Можда је оно што смо недавно видели да заклања неку звезду ипак примитивна Дајсонова сфера...

Интегалактик

До сада смо се ограничавали на нашу галаксију, али шта је са осталима? Везе између суседних галаксија можда нису нерешиви проблем, али њих има стотине милиона. 
Ако је брзина светлости непремостива граница, онда би за нека путовања биле потребне милијарде година (мада путнику то тако не би изгледало), што је много можда и за дуговечне ванземаљце. Додајмо ту проблеме космичког хоризонта и убрзавања ширења свемира. И најамбициозније путовање било би ограничено хоризонтом догађаја на видљиви свемир. Можда ми нисмо једноставно у видљивом свемиру неке супер-развијене цивилизације... Чак и ако је могуће путовање брже од светлости, можда га ограничава нека математика на нашу једну галаксију - како је експлицитно речено код Асимова, а у Хербертовој Дини или серијалу Star Wars тако нешто можемо претпоставити.
Треба додати да нису све галаксије гостољубиве за живот као наша. Са друге стране, могућа су галактичка изумирања (бљескови гама-зрака рецимо). Довољно развијена цивилизација би можда могла с тиме да изађе на крај, а можда би испланирала своје пресељење - барем до прве гостољубиве цивилизације.
Иван Вукадиновић








Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Винчанска култура и систем вредности