Пет лаких хорор комада (Шести хорор)

 Рече давно лик у роману "о међуљудским односима", како мушкарци као он имају листе, а неки други и жене имају мишљења. Тек, листе су популарне на тјубу, ево једне с пет најгнуснијих хорора и мојим цењеним мишљењем о сваком понаособ.

Martyrs (Мученици) - десетак минута увод, скоро сат убијање, пет до десет минута објашњења, пола сата мучења и ефектан крај (преокрет). Кад сам био клинац, на вестима чујем да муслимани своје борце, кад се негде разнесу, прогласе за мученике. То ми било кул. 

The Human Centipede (Људска стонога) - луди научник жели да од људи направи стоногу, као што је раније од својих паса. Ректално - орални спој. Есте чули за ректалног ђокицу? Имају две згодне глумице у филму, таман за објектификацију. Шта, сад сам вам ја гнусан што гледам тако нешто у таквом филму, а онај ко је радио кастинг са комерцијалним наумом није!? Девојке су бар добиле каријерну шансу.

Канибал холокауст - пријатељица која се бави професионално хорорима (између осталог) рече да то није могла да гледа. Иначе филм приказан на предавању на Филозофском факултету - Антропологија. Другачије ћете гледати древне Амазонце. Нема ту племенитог дивљака, ни критичке историје по којој су им грингоси криви за све. Само необични оброци...

Српски филм - био тјуб посвећен другом филму (Possession ваљда). Помене лик Српски филм, па се само чује биип-бип-биип... Мислио сам зајебава се, али не, то беше да не би попасао јутјуб цензуру описом филма. Наш лик у Америци видео A Serbian Film на диску, па је купио мајци на поклон. Објаснили су му да то није баш паметна идеја.

Сало - 120 дана Содоме и Гоморе. Е ово, до сада, ја нисам могао да гледам. Нисам се усудио ни да почнем. Нисам издржао до краја приказа филма, кад буквално једу говна. Но, Пазолини је Пазолини, платио је главом овај филм (Радивојевићу претили због Српског, од тад није сав свој), култура је култура и хватам се за пиштољ како чујем за исту. Па једног дана ћу скупим храброст и пакло ранисана па одгледам.

Есад... ђе си Есаде? Мислим - е, сад... Муа је писац фантастике, тако види себе, па кад је писао Папа, то је масон имао је потребу рећи како нема ту фантастике, то је антироман о Србији, то је сурова реалност, мада наравно има хорора.

Аца Циркус и путујући Ћациленд. Власници бројних некретнина у иностранству, укључујући и Рвацку (а ми смо усташе!?) и "алтернативних" шатро модерних животних стилова пијачне под шаторима на плус педесет да би показали како су део народа. Около њих они уцењени и они који само тамо могу да виде печење и пиво.

Капо ди тути капи пева За Љиљану, лумпује док Србија буквално гори. Могао је тако да пева и од Стоје Запалићу овај сплав или Синана Све је постало пепео и дим, било би актуелније. Онда се сети бивше Делиблатске, поређа ватрогасце у ганц новим оделима, етикете на њима, нутка им сендвиче. Једноме није до јела, нормалан човек; вођа каже - ма узми, ево има посно, ако постиш...

Иначе, катакана i hiragana su pisma. Могу се користи заједно у једној речи. Al' samo u Japanu. Иначе си неписмен.

Иван Вукадиновић