Подземље је спас

 Црна планета. Крематорија . Стоп! По мраку на минус 300 степени беже од неког у мајицама. То им је кул. Рекоше ауторима филма да -300 не постоји, они рекли то су фаранхајти. Стоп! Онда излази сунце, стене се топе, експлодирају. У хладовини кул. Морају да трче по брисаном терену. Јунак се полива водом из чутурице, трчи двадесет секунди по сунцу. Након девет секунди и последњи молекул воде је испарио. Стоп! Чудовишта испод Ћациленда. Ал гора су она на површини. Бића протоплазме - шоготи. Стоп! Опет ћу играти улогу пропалог песника и револуционара. Протесна шетња, после Блуз и Пиво. О како сам се, ја сам се, ложио на тебе. И клиника Бети Форд, си кларо. Стоп! Питала ме нека где излазиш? Ја реко код Скупштине, Газела је афтер. Стоп! А сада БЛОКАДЕРИ ШТРОКАДЕРИ, BLKATORI TERORISI, БЛОКАДЕРИ СМЕЂАРИ Кад може Ћ уместо Ђ, може и Ђ уместо Ћ - да буде равноправно. Са разгласа пичи JUDAS PRIEST - BREAKING THE LAW, BREAKING THE LAW Стоп! А он је и даље најомиљенији на свету. Сав слободан свет...

Sama po sebi, želja je - za razliku od užitka - izvor patnje, mržnje i nesreće. Svi filozofi - ne samo budistički, ne samo hrišćanski, već i filozofi dostojni da ih se tako nazove - podučavali su upravo to. Rešenje koje nude utopisti - od Platona, preko Furijea, do Hakslija - svodi se na gašenje želje i neutralisanje patnje, i to tako što će svaka želja biti momentalno zadovoljena. Nasuprot njima, erotsko-propagandno društvo u kojem mi živimo teži organizovanom pristupu požudi, ono hoće da razvija požudu sve dok ona ne dosegne neslućene razmere, a da pritom njeno zadovoljenje ipak ostane u sferi privatnosti . Mišel Uelbek, Elementarne čestice Kada sam pročitao prvi roman Uelbeka, čuh da prema ovom piscu nema neutralnih - čovek ga ili omrzne ili mu se vraća. Kod mene je bilo jasno ovo drugo jer odgovarao mi je njegov hladni analitički um . Koji, uostalom, možemo videti u citatu gore. Krenuću od konačnog utiska, a to je da je Elementarne čestice sigurno feel-bad roman . To je uprkos bri...

Неки кажу: "Цивилизација коју изградисмо крхка је још, Тек што, ето, изађосмо из мрака. Из свих тих столећа јада, призор носимо још; Не би ли боље било да све то прогута рака?" Наратор устаје, сабира се и подсећа нас Равнодушно, али одлично,  Устаје и подсећа Да се одиграла метафизичка револуција . Као што су хришћани могли себи да предоче какве су биле античке цивилизације, као што су могли да створе комплетну слику о античким цивилизацијама а да их притом не море ни потреба за преиспитивањем ни сумња, Јер беху достигли одређени стадијум, Степеник један, И прешли на другу страну; Као што су људи из материјалистичког доба могли да присуствују, не разумевајући ништа и заправо ништа не видећи, понављање обреда хришћанских, Као што су могли да читају, опет и изнова, дела проистекла из старе хришћанске културе а да се ниједнога тренутка не одрекну свог, тобож антрополошког становишта, Не могавши да разумеју расправе које су толико узнемириле духове њихових предака, разапетих изме...