Подземље је спас

Priča o bendu koji sam počeo da slušam preko jutjuba, dakle ne u mladosti kad je za takve stvari vreme (i mesto). Zapravo, početak je bio na... pre 15 godina bi rekli kultnoj emisiji, sad ne znam kako se kaže, a mislim na emisiju Deca XX veka , na radiu 202. Pa, vreme je da krenemo na muzičko putovanje... Ovu kod nas skoro pa zaboravljenu grupu kod nas pamte po jednoj, kako se to starinski govorilo ljigi, ili se kaže ljizi... no, na to ćemo se vratiti. Kada sam čuo da ih opisuju kao one hit wonder, kome je cilj bio da radi elektropop muziku, po uzoru na nemačko govorno područje (odatle naziv benda koji je inače iz LA) to me je zaintrigiralo. I naravno pesme, pa i činjenica da je pevačica Terri Nunn konkurisala da bude princeza Leia (Star Wars)... Odoh na YouTube, ukucah "Berlin band" i dobih. Prilično solidno, no to je tek početak. Evo nečeg jačeg, što je nekih 15ak godina kasnije citirano, ili da kažemo parafrazirano. A sad se setimo koja pesma je 90-ih imala to

Београд - престоница забаве Стренџер са две плавуше Лудовање и опијање на сплавовима Овде може оно што не може На вашим просторима Београд - Кула Вавилонска (Такав би био да нема енглеског) Ипак се некима привиђа ксенофобија Као да код њих нико никог не убива Само се нешто питам Кад већ живим у престоници забаве Зашто једва чекам Да скокнем до Берлина  

Предавање на тему удаљености бога Творца (у нашој вери Сварог), односно зашто је Творац удаљен у свим религијама, осим Аврамских, одржано је на скупу Старославаца поводом Весне 2015/7523. Како је из техничких разлога подељено на два клипа, овде имате на једном месту. 0:05 Који вам је омиљени бог/богиња 0:35 Како Сварог (Творац) није најпоштованији?! 1:10 Стварање у словенској вери 2:07 Контроверзе око Сварога 3:30 Индиректни докази Сварога 3:55 Удаљеност Творца у другим религијама 5:35 Брахман, Брахман и Род - апстрактни концепт Стварања 6:50 Зашто удаљен? 7:53 Јахве је променио спол 8:17 Сварог није поражен Побијање бб-школе и теорије о досељавању Словена (из једног угла), идеална вечна садашњост наших старих, неки езотерични аспекти удаљености Творца (за оне који ипак желе да му се приближе).

Још једно од мање познатих божанстава наших старих је Сима ргл или Огњебог којег славимо 14. лажитраве (односно априла). О овом богу нема много података. Тако, српска Википедија каже: Симаргл је божанство Источних Словена, нејасних функција. Није утврђено да ли је у питању једно (Симаргл) или два божанства (Сим, Регл). Сматра се да је његова улога била да „смири“ тј. да отера зиму. Његово или њено време је крај марта и почетак априла, а цвет је висибаба. Сматра се да има два лица: Бабу Марту која одлази али воли да „претреса јастуке“ (перје које пада са неба=снег) и друго лице, лице дечака који својим стопалима топи снег и доноси пролеће. Поштован је и током целе зиме му је приношена жртва у виду пернатих животиња или перја, „да се не разљути баба, што мора јастуке да претреса и не остане вечно“. Сајт Пројекат Растко се ограничава на две од горенаведених реченица – да је божанство нејасних функција, и да су можда то два бога – Сим и Регл. Сајт The White Goddes наводи да је п

(надам се да ће бити део филозофске књиге)   Теорема: Иза сваке јасно изречене тврдње следи доказ. Доказ не мора бити афирмативан .   Лема: Лично реч доказ везујем прво уз науку, а то није само лично него у круговима у којима се крећем. Неки правник би вероватније имао другу перспективу. Овде крећемо од научних доказа, који се могу сврстати у три групе: Математички докази - ако су ваљано дати трају вечно, у оквиру датог аксиоматског система. Докази природних наука - трају док их неки нови подаци не демантују (што се може, али не мора догодити). Било који природнонаучни доказ (теретски) може бити оборен резултатима мерења, новим емпиријским подацима. Тако, можда једном оборе теорију "хашишара Дарина", докажу да је Јахве за шест људских дана створио овакав свет, или оборе актуелну космологију и докажу да је крава стварно лизала лед па створила свемир. Онда стајем у ред да честитам Нобелову награду. Докази друштвених наука - важи претходно речено, уз амандм

Пре свега треба бити реалан и искрен према себи – у Скупштини нема ниједног посланика родољубивих и евроскептичних странака, и то је превасходно њихова кривица. Ако се режим заверио да разбије опозицију, у томе је био врашки успешан, а сама опозиција му је помогла. Већ је добро познато, то су општа места, замерање опозицији што није изашла на једној листи (макар то била техничка коалиција) и тако себи обезбедила 10 до 15 одсто места у парламенту. Видим да сад има неких помака у том смислу, али то није довољно. Једна од тих странака је мислила да ће остати у парламенту само тиме што има став, и заиста су став имали и то је све. Бити парламентарна странка по себи доноси неке бенефиције, не морамо консултовати „теорије завере“ да бисмо то схватили. А та странка и данас, где има одборнике, улази у дилове са режимом. Неки други, и тада ванпарламентарни, су буквално проклињали владу кад је потписан Бриселски споразум. Догодило се да пар недеља касније почне кампања за локалне изборе у Зе

Почетком године Премудри рече да нам (Србији) толико добро иде да га је срамота. Сместа сам реаговао у складу са старом песмом Оливера Мандића "смејем се а плакао би..." а тако су сарказмом и горко-киселим смешком реаговали многи из пућанства . Но, изгледа да нам неће више бити до смеха. Као и обично, то може да значи две супротне ствари. Или ће се показати да је Премудри у праву, па је глупо смејати се... Или ће нам будућим догађајима и ово мало смеха пресести. Јер, када је оно рекао понудио је (преко статистичког завода) неке податке како су плате порасле баш у оном месецу кад их је смањио. Статистика наша дика, што пожели то наслика, како давно рече афористичар. Имам разлога да Заводу за статистику (некад савезном, сад ваљда републичком) верујем и мање него осталим "националним" институцијама. Сада, међутим, Премудри најављује повећање пензија, па чак и плата, које је сасекао. При томе је можда мање битна манипулација по којој ће (можда?) враћање на стари и

  Драга читатељко или читаоче, који ти богиња или бог (словенски, наравно) први падне напамет? Замислимо такво питање на неком скупу, вероватно би највећи број рекао Перун. Неки би рекли Весна, Велес или Световид. Можда Лада, или Морана (о укусима се не расправља). Тек понеко би рекао Сварог, а то је име бога који ствара свет. Не, не кажем да је то исправан одговор, свако има право на своје фаворите. Само, не мислите ли да је чудно што Творац није „најбитнији“ у нашој вери, што се не помиње много, најбитнији празници нису посвећени њему, није имао много светилишта и сл... Чак, по неким виђењима, он спава. Још занимљивија постаје ствар кад погледамо да такав случај није изузетак у религијама, штавише то је скоро па правило у свим верама осим оним Аврамским. Стварање се више посматра као континуирани процес, него као нешто што се једном догодило. Сварог је отац и створитељ богова. Поставио је дванаест стубова на које је поставио небески свод. Исковао је Сунце и поставио га на небо.