Удаљени Творац

Предавање на тему удаљености бога Творца (у нашој вери Сварог), односно зашто је Творац удаљен у свим религијама, осим Аврамских, одржано је на скупу Старославаца поводом Весне 2015/7523. Како је из техничких разлога подељено на два клипа, овде имате на једном месту.
0:05 Који вам је омиљени бог/богиња 0:35 Како Сварог (Творац) није најпоштованији?! 1:10 Стварање у словенској вери 2:07 Контроверзе око Сварога 3:30 Индиректни докази Сварога 3:55 Удаљеност Творца у другим религијама 5:35 Брахман, Брахман и Род - апстрактни концепт Стварања
6:50 Зашто удаљен? 7:53 Јахве је променио спол 8:17 Сварог није поражен


Побијање бб-школе и теорије о досељавању Словена (из једног угла), идеална вечна садашњост наших старих, неки езотерични аспекти удаљености Творца (за оне који ипак желе да му се приближе).



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Слика
Говорићемо о нечему по чему је словенска дивонија занимљива и  другачија од осталих пантеона. За разлику од неких других пантеона немогуће га је поделити по некаквој функционалној матрици, јер се улоге богова и богиња често мешају. Због тога се богови деле на кијевски и полапски пантеон, богове који су обожавани на другим територијама, исл. Но то не значи да концепти који другде постоје, не постоје и овде и о једном од њих ћемо данас говорити. То је специфичан однос уранских и хтонских божанстава. За почетак кратке дефиниције. Хтонско је оно повезано за земљу такође и све оно што она носи – плодност, али и смрт (подземни свет), препорађање, богатство, руде и металургију, метамофрозе, подређеност годишњем циклусу, такође хтонско је везано за воду. Уранско је везано за небо и такође вечност, непромењивост, увођење реда, хармонију, поредак, јунаштво… Тема није битна само због академског изучавања нашег пантеона, него задире и у само питање српског (и шире словенског) идент
Прикажи све

Каже није наше

Слика
У свом претходном блогу о Рунама сам ничим неизазван поменуо оптужбу коју нисам добио, ону за секташтво. С обзиром да је тема била однос човека и заједнице, то ми је добро дошло. А сада ћу рећи нешто о ономе што сам чуо као замерку рунском систему, и бављењу истим. Причи да то није наше посветићемо се мало касније, а сада оно што се такође помиње у складу са тим - Њу ејџ .  Тај појам може да значи разне ствари, и већ сам одговорио на једно таксативно дато мудровање . Са већином "оптужби" сам се чак сложио, мада не са свима. Како рече Хенри VIII - имали смо вегетаријанце у 15. веку, звали смо их сељаци. Али прилепком званим "Њу ејџ" жели се нешто дискредитовати као новотарија, обнављање нечега где нема континуитета, па самим тим губи вредност, етц. Континуитет може бити проблем ако инсистирамо на реконструкцији. Но ако са друге стране имамо да нешто прелази из А у Б, из Б у В... и тако све до Ш, макар и не било прекида колико је то Ш слично оном А, а представљ
Прикажи све

Logički problem indukcije

Слика
Svako zašto ima svoje zato. Kad je bilo neko zašto da nema svoje zato!? Radovan III Ovde bi bilo pitanje zašto se uopšte ovim bavim, i "smaram" neke tekstom iz udžbenika logike. Dakle na ovo pitanje zašto , odgovor je zato što je deda čovek persona ... Zato što postoje danas neki koji sebe zovu "racionalisti", još vole za sebe reći da su humanisti, a drugi ih zovu neoateisti (i sve neki -isti ...). Pogledajmo prvu odrednicu. Zašto je pod navodnicima? U filozofiji odavno postoji podela na racionalizam (prednost se daje sudovima a priori ) i empirizam (prednost imaju sudovi a posteriori )... Neoateisti su pravi vernici empirijske nauke, a ipak oni sebe zovu "racionalisti", valjda lepše zvuči i rimuje se sa "branitelji razuma". No, pogledajmo kako empirizam po sebi stoji (nazivao sebe njegov zastupnik kontradiktorno racionalistom ili ne). Kada zaključke baziramo na empirijskim podacima, mi se u smislu logike kao nauke bavimo induktivnim metodo
Прикажи све