Ја о тзв. патриотској опозицији

Пре свега треба бити реалан и искрен према себи – у Скупштини нема ниједног посланика родољубивих и евроскептичних странака, и то је превасходно њихова кривица. Ако се режим заверио да разбије опозицију, у томе је био врашки успешан, а сама опозиција му је помогла. Већ је добро познато, то су општа места, замерање опозицији што није изашла на једној листи (макар то била техничка коалиција) и тако себи обезбедила 10 до 15 одсто места у парламенту. Видим да сад има неких помака у том смислу, али то није довољно.

Једна од тих странака је мислила да ће остати у парламенту само тиме што има став, и заиста су став имали и то је све. Бити парламентарна странка по себи доноси неке бенефиције, не морамо консултовати „теорије завере“ да бисмо то схватили. А та странка и данас, где има одборнике, улази у дилове са режимом. Неки други, и тада ванпарламентарни, су буквално проклињали владу кад је потписан Бриселски споразум. Догодило се да пар недеља касније почне кампања за локалне изборе у Земуну, и овај покрет се тада понашао као да је ситуација у земљи сасвим нормална. Не мислим да је такво понашање озбиљно.

Оно што највише грађане у Србији занима то је економија, а родољубива опозиција ту не нуди ништа, осим ставова које износи кад режим нешто уради, дакле крајње реактивно. Нема идеја како решити нагомилане економске проблеме ове земље, барем ове идеје не долазе од људи који су против Европске Уније, па тиме и против система који она намеће. Тај систем је либерални капитализам, а изгледа да је некима и даље већи проблем систем који смо имали пре 25, а у неким траговима до пре 15 година.

Различите странке, покрети, покушаји невладиних организација покушавају да искористе евроазијску идеју. Ту има доста инсистирања на малим разликама, доктринарства, чак онога што је одавно названо секташење (инсистирање на интересима и ставовима мале групе људи). И пре него се организују и региструју овакве „невладине организације“ се деле на фракције и све то остаје на нивоу занимације на фејсбуку. Патриотски покрети који постоје већ неко време пате од истих бољки, и само су мало озбиљнији, у смислу да могу понекад изаћи на улицу да протестују, али те протесете нико озбиљно не схвата. Тако да је ситуација међу оганизованим делом српских патриота мучна.

Међутим, добар део нашег народа има сасвим исправне геополитичке и друштвене ставове. Ови људи не виде неку перспективу у оваквим родољубивим странкама, покретима, групама грађана… Због тога у великој мери влада бекство од политике. Људи једноставно не наилазе на одговарајућу понуду. Но, сасвим је могуће да се ситуација може променити ако се понуди народу нешто ново и радикално другачије.

Део интервјуа-представљања Евроазијског пута Евроазија.инфо