Удаљени Творац - Сварог

 

Драга читатељко или читаоче, који ти богиња или бог (словенски, наравно) први падне напамет? Замислимо такво питање на неком скупу, вероватно би највећи број рекао Перун. Неки би рекли Весна, Велес или Световид. Можда Лада, или Морана (о укусима се не расправља). Тек понеко би рекао Сварог, а то је име бога који ствара свет. Не, не кажем да је то исправан одговор, свако има право на своје фаворите. Само, не мислите ли да је чудно што Творац није „најбитнији“ у нашој вери, што се не помиње много, најбитнији празници нису посвећени њему, није имао много светилишта и сл... Чак, по неким виђењима, он спава. Још занимљивија постаје ствар кад погледамо да такав случај није изузетак у религијама, штавише то је скоро па правило у свим верама осим оним Аврамским.

Стварање се више посматра као континуирани процес, него као нешто што се једном догодило. Сварог је отац и створитељ богова. Поставио је дванаест стубова на које је поставио небески свод. Исковао је Сунце и поставио га на небо. Сварог је господар богова и управник васионског поретка. Он и даље ствара свет спавајући, што је слично различитим светским религијама. Сварог је као и Перун бог неба, али њихове функције нису исте. Сварог је више бог васељене и вишег, духовног неба у којем бораве мртви. Перун влада атмосфером. Изгледа да су наши стари више небо, географски исправно да тако кажемо, сматрали удаљенијим. Бог који тамо влада тако је такође бивао више удаљен. И то, видећемо, није изузетак у древним религијама.

Етимологија имена се може извести од Сварга, што је име за доње небо, међутим то је контроверзно, пошто је Перун владар доњег неба. Други начин би био од СВЕ-РОГ, где рог значи обиље, извор свег обиља. Треба признати да се контроверзе везују за само Сварогово постојање, пошто се помиње више само у једном извору, а то је „хроника“ Јована Малала. Како је реч о византијском извору, треба знати да такви избори проблематични за нашу прошлост – као рецимо De administrando Imperio. Међутим, Сварожић се много чешће помиње у изворима о словенској вери, често као име за Радгоста, Дајбога или остале богове. Како се Сварожић може извући од Сварог (као Немањић од Немања) можемо закључити да су богови деца Сварогова.

Сварогов сан је такође контроверзан концепт. Словачки мит (који можда и није древан) нам говори: у почетку не беше ништа осим бога... Бог је спавао и сањао, непрестан сан. Но суђено је да се бог једном пробуди. Некима сад пада напамет Ктулу... Но, приметимо да се овде Сварог именом не помиње. Међутим, у оквиру војске Новорусије постоји батаљон Сварог, јачине 700 људи који не желе само слободу своје земље, него и духовну обнову. Предводи га Олег Варган (псеудоним).

Код старих Грка постојале су различите космогоније (митови о настанку света). Неки су сматрали да је Хаос био први бог, од којег све настаје. Према орфичарима црнокрилој Ноћи, „богињи пред којом и Зевс осећа страх“, удварао се Ветар, па је срела сребрно јаје у утроби Мрака, из тог јајета се излегао Ерот. Космогоније одишу метафизичким значењима, негде постоје упадљиве сличности са савременом космологијом. Тиме се овде нећемо бавити.

У свом делу Грчки митови Гревс наводи мит Пелазга (прехеленско становништво Балкана које су неки повезивали са Србима). „У почетку се богиња свих ствари, Еуринома, подиже нага из хаоса, али не нађе ништа чврсто на шта би стала, тe одвоји воду од неба, играјући усамљена на таласима.“ Од игре даље настаје ветар, од ветра змија Офион, змија је оплођава, она се претвара у голубицу и снесе „свеопште јаје“. Офион греје јаје док се не распрсне, и „из њега испадну Еуриномина деца – све ствари које постоје...“

Овде је битно уочити да Хаос, „црнокрила Ноћ“ (Нихта или Никс) или Еуринома нису божанства која се помињу у много грчких митова (изван самог Стварања), они нису имали своје храмове ни неко свештенство. Могуће да су били значајни у оквиру учења тајних друштава, односно мистерија, уосталом у њиховим митовима се ова божанства помињу. Но, ни тамо нису били најважнији, барем ако закључујемо по самим именима мистерија, него су доминирали неки други ликови – Орфеј, Персефона, Дионис...

Индијски Брахма, који ствара свет, није најзначајнији бог  хиндуизма. Нема толико храмова колико Вишну или Шива. Додајмо да духовно мишљење код Индуса се везује за безлични концепт Брахман, који је више ствар филозофије него религије (код њих не постоји теологија као на Западу). Разлика се види у граматици – у санскриту се именице мушког рода завршавају на –а, женског на –и, а средњег на –ан.

Код нас је такав концепт Род, по некима отац Сварога. Творац или Створитељ. Он јесте све што постоји. Рођен је сам од себе. Монотеистичка страна старословенске вере. Кад је завршио свој циљ (Стварање), могао је да нестане. По Љубинку Раденковићу то је митолошко биће (није бог). Не знам тачно шта то значи, можда баш да је реч о концепту, а не личности – персонификацији.

Према афричким митовима иза богова стоји Највиши Бог, који је некада створио свет, али се повукао због људске покварености. Зато што није више у директном контакту са људима он је створио ниже богове који могу одговорити на људске молитве. То су богови Земље, Кише, Ветра, Ватре... Овде већ можемо наслутити одговор на питање Зашто, но кренимо редом – посветимо се постојећим објашњењима зашто је Творац удаљен.

Најчешће објашњење, у којем често има истине, је да су ти богови, односно њихови следбеници – поражени. Тако, постоји митско објашњење да су Брахму некад и негде обожавали демони, подигли су му храм, па су тај храм други богови разрушили, а обожавање Брахме ограничили. Постоје и објашњења о смени епоха, еона, која се негде налазе директно у митологији, а касније се развијају проучавањем Традиције (Евола, Бахофен).

Тако Грци деле раздобља према металима – Златно, Сребрно, Бронзано и Гвоздено доба. Стари богови бивају поражени, кастрирани (Уран), бачени у Тартар (Сатурн, Крон) или негде спавају (видесмо да је и Сварог по некима уснули бог – бог или свети краљ који спава посебна је тема). Али поменута грчка (и прегрчка) божанства постојала су много пре Урана и Титана. Можда је објашњење да су прва божанства била женска или хтонска, па су побеђена победом уранског или патријархалног поретка. Негде, а у вези са управо реченим, поражени богови творци „припадали“ су пораженим народима, освајачи су могли преузети космогонију, али не и њихов значај.

Гревс каже да „од земље рођени Пелазги“ (хтонски) воде порекло са Блиског истока, што има везе са поменутим митом о Еуриноми. Према Гревсу Еуринома „велика луталица“ је богиња видљивог месеца, њено сумерско име је Јаху „уважена голубица“, одакле настаје хебрејски Јахве. То би могло објаснити зашто у Библији „дух Божији“ (такође се представља голубицом) лебди над истим тим „водама“. Мардук је распорио голубицу на отварању вавилонске верзије олимпијских игара, и тако обележио победу патријархата. Али, чекајте мало, зар нисмо поменули бога Библије, Творца за којег верују да једини, да нема другог!

Да се мало нашалимо, изгледа да је Јахве променио пол. Нико не спори да је то једини бог јудеохришћанства, али до тога се дошло развојем, чије трагове можемо пратити и у самој Библији. Овде видимо како у победи патријархата мушки бог сличног имена преузима творачку функцију богиње, а негде „успут“ остаје и без своје дружбенице Ашере (о њој, као ни о Лилит нећемо овде).

Међутим! Брахма није међу (историјски?) пораженим боговима. Он постоји у савременом хиндуизму, док су богови ведске религије, а најзначајнији су мушки Индра и Агни, помало заборављени. Сварог није матријархално или хтонско божанство, нити се повезује са неким пресловенским становништвом. Ја иначе не знам за догађаје у митологији (нпр. „рат богова“) који би могли описати неко потискивање пресловенског становништва од стране словена. Ово је битно због разматрања историје – од онога што званична историја зове „Сеоба Словена“ до потпуне христијанизације прошло је неколико векова (по тој историји), дакле сасвим довољно да се митологизује тако велики догађај (као например што Хомер описује у Илијади пад Троје). Све ово  нас тера да размислимо о једном другом објашњењу, не одбацујући оно већ дато.

Можда су наши стари једноставно знали да не могу допрети до Творца, односно самог Стварања. Можда су до тог сазнања дошли унутрашњим увидом, или су их интелигентнија бића (а смртна као и сам човек, како је генијално рекао Х. Џ. Велс) некако обавестила о томе колико је свет заправо, у својој основи – компликован. Или је можда сасвим једноставан, али на човеку не-тако-лако доступном нивоу. О томе нас данас обавештава савремена физика.

Уосталом, ни са хришћанским богом не комуницира се баш тако директно (осим код протестаната, но они су све прво рационализовали, па онда секуларизовали). И ту постоје свеци. Христ је на неки начин посредник (о компликацијама теологије нећемо сада). Постоји чак схватање да се повукао из света, до свог Повратка, чак се некако мисли да је пали анђео „Кнез овога света“. Хришћанске цркве су на неки начин посредници – органски кроз заједницу или бирократским ауторитетом. То може бити кохезиони фактор за саме заједнице...

Но, компликована теологија ствара бројне парадоксе и плодно тле за манипулације. Мислим да овај став не треба посебно да доказујем, а није нам остало још много места за причу о томе. За крај, могу рећи само да је поштеније признати како је свет, а посебно његов Настанак мрачна (у смислу нејасна) работа, те како треба одустати од своје самоважности (како би рекао Кастанеда), односно вере да директно можемо комуницирати са Творцем. Осим, можда, ако дотле стигнемо тешким напором, чему треба посветити цео живот. Да ли смо стварно спремни на то? То је лично питање за свакога, а кажу да они што су спознали виде свет другачијим очима. С овом памећу, о томе не можемо много знати.

Ми не знамо за некаква тајна друштва, знања која су преносила, код наших старих, а да су нам подаци о њима сачувани. Међутим, Словени јесу имали врачеве (шамане), а ови сигурно бар нека езотеријска знања. О словенским светим људима читао сам у листу Слава, или можда Крачун. Колико се сећам они су живели у шуми, нису јурили жене, нити се оба-везивали, али нису одбијали секс ако им оне то траже. А тражиле су. Кључно је било не везивати се за материјални свет (породицом рецимо), ако већ желимо у више сфере...

Иван Вукадиновић

(Текст је основа предавања одржаног на Весну ове године. Весна је дошла око поноћи, те ноћи је био „Супермесец“, а дан раније помрачење Сунца. Право време да се прича о самом Стварању.)