Приквели, посебно трећи

Рекоше на трибини да је Буђење Силе добар филм, који онда има хиљаду мана (док лош има само једну - не ваља). А онда се потрудише да изнесу све мане. Нисам стигао да кажем у једној реченици свој општи утисак, а рекао сам их доста о појединачним стварима. Зато га износим сада - мени је, као фану који је одрастао на Ратовима Звезда (наравно да нисам једини!), а посебно као фану Империје, овај филм добар. И то је то!
Да бих поткрепио, а без приче о самом филму (неко још није гледао, и тако то), дајем своју листу филмова серијала Star Wars
1. Империја узвраћа ударац (5)
....
2. Освета Сита (3)
3. Повратак Џедаја (6)
4. Буђење Силе (7)
5. Нова нада (4)
6. Напад клонова (2)
7. Фантомска претња (1)
Како је доста лошег речено о приквелима бавићу се сад тиме, док овај нови филм ваља одгледати још једном па кад се мало слегне...
Прва епизода серијала, иако најлошије оцењен, није лош филм - ако се заборави из којег је серијала, и када се има у виду каква је холивудска продукција у овом (другом) веку филма. Тешко да ће фан рећи, вау! али погледајмо контекст. Филм описује почетак живота Анакина Скајвокера а.к.а. Дарт Вејдер. Он је ту дете, па шта онда очекивати! Можда да се трка на оним шклопоцијама, што је била добра примена филмских ефеката. Уз то у филму је објашњена природа Силе (мидихлоријани - због чега су неки цели серијал пребацили из епске у научну фантастику) и онај Дарт Мол није лош. И то је то, што се тиче првог филма. Наравно, позајмице са другим блокбастерима су ту, па су некако слични масовни фајтови из овог филма и они из Господара Прстенова.
Тек у другом филму наслућујемо како ће Анакин постати Дарт, а и цео политички заплет, што је највећа мана пред трећом епизодом - све је исувише јасно! Ту је она сцена када се први пут чује Империјални марш (када је Анакин побио разбојнике који су му отели и убили мајку) и будући Вејдер изговара чувене речи "Све сам их побио - и жене и децу!" Када смо то гледали рече ми другар - Ово је поглед Дарта Вејдера! Али какав поглед Вејдер иначе има испод маске?! Чисто да се види да и овде има фановских мотива. Фајтови су још бољи, бриљира Кристофер Ли (овде гроф Дуку, у Господарима Саруман, иако већ матор ко Библија) и није тешко погодити да је филм бољи од претходног, али још далеко од домета друге трилогије.
Најзад трећа епизода, Освета Сита. Видите да га стављам на друго место, па ћу сада покушати то да оправдам. У овом филму приказан је анђеоски пад (како рече филмски критичар НИН-а) Анакина Сакајвокера, коме је прорекнуто да ће повратити равнотежу Силе у свемиру. То желе једнако обе стране силе, и то обећање се на крају шесте епизоде остварује.
Овај пад је логички описан кроз две компоненте - рационалну и емотивну (односно ирационално). Рационално гледано, није тешко барем посумњати да ли су џедаји она добра страна. Сетимо се да сам тренутак пада, када од Анакина настаје Дарт и подређује своју вољу вољи Палпатина, будућег Императора, моменат у којем је највећи џедај тражио од Анакина да убије у том тренутку немоћног старца (како је то изгледало). Образложење није било да га убију или ће он убити њих, него да немају времена за суђења, јер тај старац је баш премијер Палпатин, како ће он подмићивати сенаторе и сл... Дакле, имамо директну сумњу у систем, од оног који би требало да га брани. Та сумња је итекако оправдана, али понуђено решење не може бити демократија и Република, него диктатура и Империја. Дакле, џедај предлаже напуштање система који брани. Уосталом, ни Прљави Хари није потезао пиштољ ако 'панк' не би посегнуо за истим...
Оно што овај моменат релативизује је тренутак на почетку када на захтев истог Палпатина Анакин хладнокрно убија тада немоћног Дукуа. Но, ствари јесу сиве... Емотивно гледано Анакина објашњава (оправдава!?) брига за своју жену, принцезу Падме која је трудна. Обећано му је да може победити смрт (овај парахришћански мотив карактеристичан је у тежњама како сита, тако и џедаја, а посебно оних који су били у сивој зони између то двоје - рецимо мистериозни Сајфо Дијас). Овај узрок пада је логичан, јер Анакин у другој епизоди експлицитно каже да је џедају забрањено везивање (а не секс), али он пада прво због своје мајке, а онда и жене.
Други емотивни моменат је његово константно занемаривање од хијерархијски ригидних џедаја, док њему хибрис не да мира. Одлично приказано! Цена оваквог приступа је да џедаји испадају ако не сами искварени, онда невероватно глупи (да схвате заверу премијера који им ради под носом), што се правда општом слабошћу Силе, осећајем Џоде да Тамна страна превладава... Да ли је могло бити другачије урађено? Можда, под условом да су надмашене, а не само достигнуте 4, 5, и 6. епизода, али то Холивуд 21. века не би могао. Тако приказан пад Анакина морао би бити у рангу рецимо Седмог печата, што тешко да је уопште ниво спејс опере, а посебно не ако је ради данашња филмска индустрија.
На страну на трибини изнете мане приквела које не поричем - рецимо да у истима нема хумора, или бар да није вешто изведен. Али зашто Освету Сита стављам чак изнад два филма из друге (а прве снимљене) трилогије?!
Нова нада (оригинално само Ратови звезда, што нам говори да наставак није ни планиран) је леп филм златног времена (почетак осамдесетих и мало раније) Холивуда. Радња је крајње једноставна, о сељачићу несвесном свога правог порекла, који добија задатак да спасе свет. Основни концепти су дати, Сила као и њена Тамна страна, ред Џедаја и Империја, и то је то. Филм носи харизма Харисона Форда. Рецимо да је то у рангу првог Индијане Џонса, минус мистика, плус иконична појава Дарта Вејдера (тада не много више од појаве). Филм ипак не епохалан, тек одлука да се настави и направи серијал учиниће Ратове звезда делом митологије. Што рече давно једна Хрватица на чету (ник Опресија) питање је доброг укуса навијати за Империју. Али то се могло рећи тек кад је Империја узвратила ударац.
Повратак Џедаја је много бољи филм, али праволинијски, и као такав очекиван. Тачно је да се Лук Скајвокер предао, што је ризичан чин (занимљиво кад га Дарт доведе пред Императора сви су у црном), али зар је неко посумњао да неће победити!? Да и не говоримо како је уништење друге Звезде смрти (још уз то недовршене) очекивано, мада је филмски одлично изведено. И на крају крај бајке - журка; док уопште не видимо шта је са Империјом у смислу њене инфраструктуре. Леп крај бајке.
Али није немогуће наставити птичу, што ћемо видети...
 


Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део