Подземље је спас

Те вечери легао сам са осећањем "На Западу ништа ново". Не референцирам се на Ремарков роман, него на песму Рибље чорбе, насталу у мирнодопско време. Помислио сам и оно Борино резигнирано "Још једна победа Партизана..." Уосталом, сутра се ради, но биг дил што је лидер УКИП-а већ признао пораз. Тако је и аустријски слободар за длаку изгубио, Национали фронт је поражен у другом кругу, Грци пљунули па полизали, много тога има у последњи час да не одговара... Кад онда ујутру - тотални преокрет. Сасвим солидна победа блока за напуштање ЕУ, чувени Брегзит. Милион гласова разлике. Треба ли замерити домаћим евроскептицима, онима који себе сматрају за патриоте, што су почели славље!? Истина, још током бројања гласова било је теоријазавереничких мишљења како се "то неће дозволити", а касније су (можда, вероватно, исти!) почели са оним како је све то режија Америке, и наравно (Џеј!) масона... Има ту нечега, можда, и о томе касније. А заправо, резултат није тол

Београдски рабин је једном приликом рекао да је боље служити једног него више господара. Није то његова измишљотина, рекао је неко други сигурно то пре њега, но свидело ми се како је рекао, то сам из тог "извора" запамтио, па тако и наводим... Ове речи су, то би требало да буду, у суштини одбрана монотеизма као нечег бољег од политиеизма, односно "паганства", или вере "звездочатаца" како би рекао Талмуд. Шта је проблем с тим речима? Проблем је то што је сасвим јасно да монотеизам кад истиче Једно, заправо истиче једно од многих , ма колико се они трудили да оно своје представе као једино! Човек служећи "једног господара" тако закономерно постаје лицемер (јер ипак служи и друге) или фанатик (ако је стварно ограничио свој живот на закон тог једног, али не и јединог - чиме јасно све друго пропушта). Узгред, приметимо да ово није ексклузивна дисјункција - могуће је и једно и друго, што се постиже суптилним механизмима заваравања, прво самог себе

Немци су 1943. године успели да освоје нафтна поља Кавказа. (Како су у овој историји Немци добили ДСР, и како је изгледао каснији европски поредак, описано је слично као у роману Отаџбина , а вероватно је одатле и мазнуто. Иначе, виђења наша два историчара понегде личе чак и на оно у култном делу Човек у Високом дворцу ). На југоистоку Европе, Немачка се ослања на Царевину Бугарску, проширену од Солуна, Охрида и пута Ниш-Скопље; НДХ и Велику Албанију. Словенија не постоји. Њени интелектуалци насељени су у Србију и делове БиХ и Хрватске очишћене од Срба. То су делови Хрватске и Босанске крајине северно од демакрационе линије Вишеград - Карловац. Италијани штите српске енклаве јужно од те линије и подржавају замрзнути српско-хрватски сукоб, у жељи да што више ослабе хрватско присуство на Јадрану и у залеђу. У Србији је остварен план од 15. јула 1941. да се бунтовни Срби раселе из Подунавља. Ђердап је преименован у Ајзентор (Гвоздену капију). Коридор 10 је је оивичен величанственим

Много шта је скандалозно у вези пројекта "Београд на води". Кренимо од недостатка урбанистичке дозволе или лекс специјалиса . Чак и неко "легално" рушење нелегалних објеката, оним багером у који би Премудри радо сео "у по бела дана", било би барем селективно спровођење закона (правде?), па као такво не баш "кошер". Иначе, о селективном односу према правди биће још доста речи у наставку, Неко други би могао покренути багере против "Београда на води", или можда палице и фантомке, када су се ови тим средствима служили. Тако гледано, аргументи иницијативе "Не да(ви)мо Београд" стоје, па ипак ми нешто не даје да "свим срцем" станем иза тих протеста. Мада сам размишљао да се појавим тамо због женског света (искрено, то би било на дугом штапу...). За лично не-учешће доста је да ти се не свиђа иконографија. Ова паткица је виђена у Бразилу, на протестима против социјалистичке председнице Дилме Русеф. Много далеко да б

У претходном блогу рекох нешто о самом појму алтернативне историје. О ономе од чега није почела књига Чеде Антића и Предрага Марковића, а могла је (није ли то већ алтернативна историја?) и најзад о конкретној могућности која је постојала да Србија буде католичка земља.  А сада нешто о два могућа алтернативна сценарија, која су распаљивала машту националних романтика од буђења крајем осамдесетих прошлог века. Први догађај је далеко у Средњем веку, и они који причају о томе свесни су да је то била далека могућност... о чијој конкретној извесности се и не зна много. Други догађај је био много скорије и о њему се разговара као о конкретној изгубљеној прилици. За недогађање првог догађаја кривимо околности, можда великаше ( проклете им душе ), док смо за други "сами" криви (односно наше тадашње руководство), а нађе се и не мало теорија завере о утицају масона и слично... Постојале су две могућности за настанак и опстанак српско-грчког царства, што би подразумевало осв

С обзиром на с једне стране глобалну популарност алтернативних историја, као (под)жанра фантастике, а с друге стране на повремену опседнутост таквим идејама код Срба (истина, не знам како је код других народа) због комбинација историјских фрустрација и националне мегаломаније, не чуди што је књига Алтернативна историја Србије , коју су у четири руке написали историчари Предраг Ј. Марковић и Чедомир Антић најпродаванија у овој години.  Такође, не чуди што ће бити тема (надам се не само једног) блога. Но, пре него што ишта о овој књизи кажем, нешто о својој алтернативној историји - јер кажу да је Јупитер прво себи створио браду, Сварог as well ... Моја алтернативна историја, барем прва коју написах налази се у роману Свет Агарте . Ако за тренутак заборавимо не малу улогу скривеног (окултног), ова алтернативна историја, као уосталом и све друге, полази од једног измењеног историјског догађаја - а то је да се догодила планирана Русо-француска експедиција на Индију , у доба Наполео

Према стандардној материјалистичкој доктрини свест, као и простор-време пре открића опште релативности, има секундардну, подређену улогу и била је сматрана само функцијом материје и оруђем за опис истински постојећег материјалног света. Засигурно је могуће да се ништа попут модификације и уопштавања појма простор-времена неће десити са појмом свести у надолазећој деценији. Међутим, правци истраживања у квантној космологији научили су нас да и сама изјава проблема, која се на први поглед може чинити потпуно метафизичком, може понекад имати стварно значење и постати веома значајна за даљи развој науке. Због тога бисмо желели да преузмемо одређени ризик и формулишемо неколико питања на која још увек немамо одговоре.  Није ли могуће да свест има, као и простор-време, своје сопствене степене слободе и да би нас игнорисање овог довело до непотпуног описа универзума? Да ли ће се испоставити, са даљим развојем науке, да су проучавање универзума и проучавање свести неодвојиво повезани и д

Стицајем околности дођох до збирке кратких прича са четвртог регионалног фестивала фантастичне књижевности из Бијелог Поља - Рефестикон, Макрокозма 21. Било је лепо изненађење кад видех тамо причу свог брата од стрица, што нисам очекивао. Оно што јесам приче су двоје пријатеља. Овде ћу пренети импресије укратко. Како сам ове људе у међувремену упознао, изостаће оцене, а њихове приче у чувеној ХААРП збирци добро су оцењене. Иначе мала сугестија: ако оно "21" треба да асоцира на број овог века, размотрити тзв. ромејски календар. Сада 7524. година, што би неком љубитељу фантастике можда лепше изгледало... КАКО ГОРЕ, ТАКО ДОЛЕ - Реља Антонић - прича о циганској врачари која ето тако пробије кројачким алатима у другу Васељену, тамо се подмлади док је не потера у трећу. И тако прави русвај из света у свет. Њен бод (реч није из ове приче, него песничког рукописа Валентине Новаковић) буквално убада богове, боли их, но кад јој се они обрате она их мало "нахрани"... Ду