Алтернативна историја: Untergang und Auferstanden

Немци су 1943. године успели да освоје нафтна поља Кавказа. (Како су у овој историји Немци добили ДСР, и како је изгледао каснији европски поредак, описано је слично као у роману Отаџбина, а вероватно је одатле и мазнуто. Иначе, виђења наша два историчара понегде личе чак и на оно у култном делу Човек у Високом дворцу). На југоистоку Европе, Немачка се ослања на Царевину Бугарску, проширену од Солуна, Охрида и пута Ниш-Скопље; НДХ и Велику Албанију.

Словенија не постоји. Њени интелектуалци насељени су у Србију и делове БиХ и Хрватске очишћене од Срба. То су делови Хрватске и Босанске крајине северно од демакрационе линије Вишеград - Карловац. Италијани штите српске енклаве јужно од те линије и подржавају замрзнути српско-хрватски сукоб, у жељи да што више ослабе хрватско присуство на Јадрану и у залеђу. У Србији је остварен план од 15. јула 1941. да се бунтовни Срби раселе из Подунавља. Ђердап је преименован у Ајзентор (Гвоздену капију). Коридор 10 је је оивичен величанственим и еколошким баријерама удаљеним по пет километара од сваке стране пруге и ауто-пута.

Шездесетих година ситуација се смирила и Немци су решили да направе неке уступке Србима. Тако је 25. марта 1961, на двадесету годишњицу потписивања Тројног пакта, Србима је дозвољено да се опет населе у Подунавље, ако докажу да нису имали везе са партизанима или ДМ бандитима. Генерал Александер Лер, управник области Принц Еуген Гау, одржао је говор у којем је истакао да је Србима било боље кад су сарађивали са Немцима, него са удаљеним Русима и Американцима. Доситеј, Вук, цела елита 18. века говорила је и мислила немачки, рекао је прослављени генерал. Завршио је речима "Пут Србије у Европу води преко Немачке!"

Генерал Милан Недић је рекао да су Срби платили цену свог национализма и антинемачког и антиевропског става. На Хитлеров рођендан у априлу исте године Коста Пећанац је проглашен Најевропљанином. 

Герилске борбе нису престале никада у западној Босни, ни у планинама источне и западне Србије, мада су се у њих Немци само повремено мешали. Крајем шездесетих година, када се појавио алтернативни студентски и контракултурни покрет, у западној Европи, порасла је популарност балканских герилаца. Напад партизана на Завод за васпитање омладине у Смедеревској Паланци који је предводио млади партизан Желимир Жилник, одјекнуо је читавом Европом 1968. године. 

Почетком седамдесетих година јавља се идеја стварања српске Крајине око Јекатеринебурга код Урала. "Хрватски Срби су се вековима борили за Немце, а наши хрватски савезници нису успевали да их униште осим тамо где су имали подршку Вермахта. Зашто не бисмо овај народ претворили у пронемачке козаке", написао је у часопису Ојропеише беобахтер Глајз фон Хорстенау, специјални саветник за НДХ у Европском парламенту у Берлину. 

Четвртог маја 1979. умире Хитлер. Власт преузима Алберт Шпер. Покреће нову "источну политику" веће толеранције према Словенима. Србији дозвољава да потпише Споразум о придруживању ЕУ већ 1981. године. У слободнијој атмосфери први пут се помињу злочини Вермахта. Петер Хандке изазива лавину драмом Град крагуја по којој је 1992. снимљен и филм. Драма описује стрељање у Крагујевцу. Славој фон Жижек, питомац фонда за германизацију Карантанаца, подсмева се Хандкеу. "Има нечег лицемерног у закаснелој болећивости Хандкеа и сличних европских либерала који роне сузе над цивилним жртвама стварања Нове Европе. Они жмуре над чињеницом да је њихово благостање омогућено управо суровошћу Рата за европско уједињење."

Почетком 21. века Србија се опет налази у средишту пажње немачке јавности. Тило Сарацин објављује књигу Немачке грешке која постаје континентални бестселер. Једно од поглавља зове се "Југославија - бедем који смо разорили". Сарацин је ту алудирао на борбу против Калифата, новог свеисламског покрета чији је немилосрдни верски рат протерао милионе људи ка Европи. "Албанци, у које смо такође полагали наде, нису се показали као нарочито поуздани. Колебају се између ислама и трговине хероином."

Године 2014. Образовна комисија ЕУ дозвољава Србији да у уџбеницима помене битке на Церу и Колубари. Списатељица Биљана Србљановић пише патриотски говор "Данке Дојчланд" који је прочитан на Текеришу августа 2014. године...

Предраг Ј. Марковић, скраћено уз мање адаптације

(у писању сценарија показао се не много далеким од своје сестре Милене)