Подземље је спас

У свом чувеном есеју о урфашизму  Умберто Еко наводи као једну од тачака фашизма неспособност да се снага непријатеља реално процени. Непријатељ је истовремено много јак, и то често на начин да му се завиди, а и веома слаб "тигар од папира", кога ће наши већ растурити, па ће "правда тријумфовати". Мени је јасно да то није одлика само фашизма, уосталом под наводницима је реторика коју ја не знам као фашистичку. С друге стране, нема разлога да се не верује Еку да су они као клинци мислили да Енглези једу пет пута дневно (више него они, сиромашни Талијани), а да ће ипак бити поражени... Сличан, али не исти, "националсоцијализам" унео је расну компоненту, којом се уводи појам "ниже расе", која иако нижа , бива смртно опасном. Рационализација је ишла, као и добар део те идеологије, биолошким терминима - и бацил није нешто, али је веома опасан. Међутим (на страну етика, гледамо чисто са аспекта ефикасности) људи, па ни "подљуди" (који су

Видео сам позив на ивент , како се то српски каже, предавање о трансцеденцији свести, а поред је писало и Ананда. Та додатна информација би можда могла да ме асоцира на гаврана Ананду , о којем је писао владика Николај Велимировић. Могла је и да ме упути на нешто друго, ближе ономе што је било... Али није, нисам је практично ни приметио. Уместо тога, отишао сам јер нисам имао ништа у плану за то вече, и још из понеког разлога. Углавном не размишљајући ко ће и шта тамо бити... Монах у наранџастом почео је песмом, молитвом, за коју постоји име у традицији коју представља (може стајати и "традицији" и "представља", видећемо зашто). Наравно да то име нисам запамтио. Користио је музички инструмент сличан верглу, у пратњи тимпана и некакви чињела, док је мантрао Харе Кришна - Каре Рама... То је добијало на интензитету, али нико у публици није био у расположењу ни близу екстази или трансу. Мада неки јесу задовољно певали.  Већ овај ритуал указује на духовност у кој

Пре свега, ја начелно признајем теоорију еволуције (ТЕ), а оно што јој пре свега замерам је само име. Реч "еволуција" учитава нека значења, како се то модерно каже, односно наводи нас на блесаву помисао да је све новије, оно што долази као касније, аутоматски и "боље" (а по којим критеријумима?) Но Дарвин је лепо рекао Survival of the fittest - дакле опстанак оних који се најбоље уклапају, не нужно лепших, комплекснијих, па чак ни паметнијих. Коме није јасно нека погледа примере коала или џиновских мравоједа... Такође, ова идеја има веома широко, практично универзално значење, што ће рећи да се не ограничава само на природу, већ и на друштвене односе (да, неодарвинисти и неоатеисти, ја сам социјал-дарвиниста), па може се рећи да се односи уопште на опстанак сложених система . Иначе, данашња научна парадигма је много склонија да закономерне обрасце понашања сматра неоспорним, него што то ради са физичким законима који се односе на појединачне објекте. Ако се чи

Поводом актуелне ситуације у Турској, појавила су се размишљања о томе да ли ће иста са Америком остати "у љубави". Много тога је ових дана, баш ових дана, актуелно и у Европи, па се и ту може причати о редефинисању веза. А прво би онда требало да их уопште дефинишемо, ако ћемо нешто о томе заиста да знамо. Из наслова се да приметити да реч воли нисам ставио под наводнике. Овај глагол значи да Америка има заједничке интересе са неком државом (односно режимом који је представља) и да има оперативно поверење што се тиче саме државе, чак и у случају промене власти да се ништа у том смислу неће мењати. Поверење је релативан појам, и односи се на оно што властодршци раде и планирају , а не на оно што можда интимно мисле. Видећемо да на тај начин Америка највише воли две крајности - потпуно недемократске режиме, као и оне хипер-демократске. (Израел, на кога ме гугл подсети, испада из приче зато што је због низа лобистичких па и верских околности Америка практично спремна да под

На питање да ли после "брегзита" може доћи до сличног референдума у Србији - технички премијер је одговорио: "То се неће десити док сам ја премијер, избори су били и већина је подржала европски пут". Овакав одговор мандатара у суштини представља импотентност и некога кога не занима мишљење грађана. Заборавља да је референдум уставна категорија и да је ирелевантно шта мисли председник владе. Члан 108. Устава прописује да ће на захтев већине посланика или најмање 100.000 бирача Народна скупштина расписати референдум у складу са Уставом и законом. Тврдња премијера да је на изборима добио мандат да води политику "европског пута" не пије воду, јер то је само 25 процената бирачког тела Србије - шта ћемо са оних 75 процената? Како је "брегзит" успео, било би логично да се и ми замислимо да ли је тај пут најбољи. Живорад Тодоровић,  инжењер у пензији Политика, Међу нама

Дуго сам изучавао традиционализам, односно сам појам Традиције, видим себе као несавременог , како би то рекао Фридрих Н. У много чему се слажем са онима који себе зову традиционалисти, чак мислим да је њихово једно од бољих објашњења савременог света и како смо довде дошли. Могао бих тако написати блог Зашто јесам традиционалиста , што можда једном и хоћу... Па ипак, са многим стварима се не слажем, то те мере да не бих могао рећи како сам део тог "покрета", уосталом не волим много бити -иста .  Такође, моја неслагања су више са онима који се рачунају у срж "правоверја" традиционализма, посебно код нас, и ту рачунам Драгоша Калајића и Александра Дугина, донекле и Јулија Еволу. Мање имам неслагања са онима који су у ширем смислу традиционалисти, по томе што избегавају линеарно схватање историје, или што се интересују за перенијалну филозофију (Шпенглер, Генон...). Сада ћу изнети своја кључна неслагања. Кренимо од метода, односно односа према разуму, његовог

Можда је у неком плану био блог "Стари завет и ја", но не би било поштено тако ставити а да нисам прочитао цело то Штиво, а не би било ни делотворно доносити закључке на основу мањег дела, а тај мањи део је 250 густо куцаних страница. Оне обухватају Петокњижје или хебрејски Тору , дакле књиге Мојсијеве које се могу звати по редним бројевима или: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви и Закони поновљени. Уз то сам прочитао и Књигу Исуса Навина и Књигу Судија. Исуса Навина је један лик на Крстарици духовито назвао Химлер Старога завета . Такође је његову опасну репутацију потврдио не тако давно пауерславац и екс-адвентиста чика Мирољуб , када је својим бившим секташким колегама најавио "репризу сусрета Исуса Навина са Кананцима".  Кратка али занимљива Књига Судија обухвата ствари као што су овај чувени стих: Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола . Овде је све јасно, а контекст (ако се ту мисли

Моји ранији сусрети са Центром за промоцију науке нису ми дали лепу слику о том пројекту, организацији или шта је већ... Један од првих блогова које написах се односио на њихову трибину о ХААРП-у и теоријама завере, где публику нису удостојили кратког описа шта је уопште ХААРП, ко га је основао и чиме се бави. Такође, имам разлога да верујем како су неки чланови ЦПН изгледа чланови и Стојадиновићевог Забавника , како се иначе зове нешто чији је официјелни назив "Атеисти Србије". Начин закључивања ми је много исти.  Утисак је поправљен трибином о Борхесу и његовом лавиринту, која јесте била далеко од епохалног, али јој се формално нема много тога замерити. Тамо сам пазарио два броја њиховог часописа "Елементи" који обимом, опремом и наведеним темама оправдавају цену. Садржај је можда нешто друго, али може постати инспирација за разматрање у блоговима, с чиме сам ево почео. Када помислим на сам појам одлуке , прво ми напамет пада "проблем слободне воље&

Припадници ромске популације, који у Земун Пољу користе станове и бројне привилегије града Београда, својим агресивним и бахатим понашањем свакодневно тероришу и понижавају своје комшије. Најтеже се са њима носе инвалидна лица, стари и немоћни, као и породице са хендикепираном децом, које су доведене у ситуацију да, као закупци, са њима деле стамбени и животни простор. Наши проблеми су добро познати полицији и свим инспекцијским службама, али центар за социјални рад, град Београд у својству закуподавца и ресорно министарство, иако надлежни, остали су глуви и неми. Реч је о новом насељу Камендин III, у Корчагиновој улици, које је од лепо уређеног кварта по мери лица са посебним потребама, за само неколико година претворено у ругло. Травњаци су закоровљени, клупе изваљене, прозори и жалузине на многим становима поломљени. Неки улази су као пећине, електронске браве и интерфони не раде, противпожарнни апарати су исечени, а вешернице и заједничке просторије су претворене у депоније

Стара књига Суфизам (Зодијак) одличан је зборник радова на ову тему, која ми лично до сада није била много позната. Приредио је и превео већину текстова наш познати оријенталиста Дарко Танасковић. Нешто раније, пре читања ове књиге, о теми која ме је посебно заинтересовала у вези суфизма, видео сам један добар текст . Та тема је пантеизам. Титус Букхарт се бави том темом у засебном кратком раду   Суфизам и пантеизам . Но, Букхарт је исувише опседнут фијокама као што су "натурализам" или "традиционализам", што је правац којем сам припада. Он каже да иако се пантеизам многима приписује "јавља се заправо само код неколицине европских филозофа", није наведено која су та неколицина (набројати неколицину није тежак задатак, зар не)... Иако је у неколико страница свог рада Букхарт на ивици суштине проблема, он се стално заплиће у некакву схоластику, причајући о "есенцији" или "егзистенцијалном" континуму. Формула која постоји у Традици

Вероватно је то било моје размишљање поводом годишњице пуча 27. марта 1941, можда сам и био упитан. Тек, на питање шта би било да тог пуча није било, те да је приступање Краљевине Југославије тројном пакту остало на снази, рекао сам како бисмо данас били чланица ЕУ и НАТО . Моја саговорница питала ме је у вези унутрашњих граница, по којима би се Југославија (свеједно!) цепала и изнела свој закључак да би оне вероватно биле другачије, повољније по Србе. На то ћу се вратити, но прво да оправдам себе, како сам то заборавио национално питање... Заправо, линија мог размишљања, за коју сматрам да је није тешко погодити је следећа - без неког већег покрета отпора, односно аутохтоне комунистичке револуције, Југославија би као Хитлеров савезник после рата дошла под класично сизеренство (неки би рекли окупацију) Совјетског Савеза. Била би чланица Варшавског пакта као и остале. Наравно, ниједан немачник савезник у средњој Европи, а било их је много , није имао вредан помена покрет отпора,