Зашто не верујем у конвенционалну теорију о еволуцији човека

Пре свега, ја начелно признајем теоорију еволуције (ТЕ), а оно што јој пре свега замерам је само име. Реч "еволуција" учитава нека значења, како се то модерно каже, односно наводи нас на блесаву помисао да је све новије, оно што долази као касније, аутоматски и "боље" (а по којим критеријумима?) Но Дарвин је лепо рекао Survival of the fittest - дакле опстанак оних који се најбоље уклапају, не нужно лепших, комплекснијих, па чак ни паметнијих. Коме није јасно нека погледа примере коала или џиновских мравоједа...
Такође, ова идеја има веома широко, практично универзално значење, што ће рећи да се не ограничава само на природу, већ и на друштвене односе (да, неодарвинисти и неоатеисти, ја сам социјал-дарвиниста), па може се рећи да се односи уопште на опстанак сложених система. Иначе, данашња научна парадигма је много склонија да закономерне обрасце понашања сматра неоспорним, него што то ради са физичким законима који се односе на појединачне објекте. Ако се чињенице не слажу са научном теоријом, тим горе по чињенице... Ако постоје контрадикције, испеглаће се. Е, ако је нарушен Други закон термодинамике, онда бери кожу на шиљак! 
Овај закон који вели да мера нереда у затвореном систему нужно расте је заправо друга страна новчића са ТЕ - оно што не улаже смислено енергију у своје одржање пропашће; оно што улаже одржаће се и можда еволуирати ка нечем комплекснијем (ако би повећање комплексности оправдало термин напредак или ти еволуција). Додајмо да енергија (ресурси) није неограничена и да свака енергетска размера нужно повећава ентропију "света" (дакле ширег окружења) и имамо арену за борбу за опстанак, а да чак нисмо ни поменули биологију!
Овај принцип може да важи од опстанка различитих свемира (теорија мултиверзума) до опстанка држава у "међународној заједници". Што се тиче овог првог, уочимо да се неких девет константи које описују космологију могу мењати, да различити космоси могу имати рецимо и 17 врста електрона, али принцип природног одабира успешних (опсталих) и неуспешних свемира остаје! Уз теорију хаоса која није још задовољавајуће уклопљена са ова два концепта и која изгледа нема добар маркетинг (а има проблем што различите констелације "фантомски" искрсавају из скупа комплексних бројева, које не меримо) - добијамо тријаду макроскопских опсега који важе свеједно какав је свет око нас. Какав успех филозофског монизма, и какав проблем за доследног атеисту, ако му поставимо само једно питање: Зашто?!
Овакву универзалност нањушила је позната атеисткиња Сузан Блекмур која каже да ако имамо варијацију, селекцију и наслеђе МОРА настати еволуција или "дизајн из хаоса без помоћи ума". Њој се највише свиђа глагол "морати". А мене тај глагол неодољиво подсећа на религију. Што се тиче онога да дизајн из хаоса искрсава без помоћи ума, то ћемо још видети... Иначе је Блекмурова у линкованом предавању изнела низ проблематичних идеја којима изједначава "меме" и "теме" са генима. Одговорићу само у три реченице: Одавно имамо развијене језичке способности, а ево сад и фамозни интернет... И онда се неки Авганистанац који је од 17. у Немачкој сам "радикализује", па изнабада људе у возу секиром. Биће да га меми и теми нису изменили, мислите о том...
Но, пређимо на ствар, оно што је речено насловом. Зашто, иако начелно не одбацујем ТЕ, не сматрам да је оно објашњење које њени заговорници дају за настанак људске врсте задовољавајуће. Пре свега, подсетићу да ТЕ каже да се промене, које најзад воде одвајању различитих врста одвијају случајним генетским мутацијама. Потребно је знати две ствари у вези с њима. 
  1. генетске мутације су ретке, барем оне корисне за опстанак
  2. оне не делују по принципу инвестиција (баш зато што су ретке)
Док је прво добро познато, друго ће бити укратко објашњено. Рецимо да се свако десето дете роди са неком корисном мутацијом. Оном која се одмах "еволутивно исплати". То значи да ће та десетина имати веће шансе да преживи, остави потомство исл, те ће веома брзо њени потомци превладати и дати некој популацији карактеристику коју је та мутација издвојила. Но, ако сваки десети потомак има мутацију А, која даје предност само ако се касније догоди и мутација Б (а иначе је чак штетна), то значи да би некако онај 1% морао да преживи да би у неким будућим генерацијама ове АБ особине правладале. Додајму ту и да мутација Б важи једино у интеракцији, односно да је њена суштина баш комуникација јединки, па сасвим логично треба да је имају двоје или више... Ни тако нешто није немогуће, јер ће та једна од сто јединки имати неко потомство (можда чак и ако је она прва мутација А штетна за преживљавање). Није немогуће ако је вероватноћа једне мутације 1/10, друге исто тако, па ако су то независни догађаји имамо 1/100... А колика је вероватноћа (појединачних) спонтаних мутација у природи? 1/1000 или можда 1/1000000...
Зато кажемо да мутације не делују по принципу инвестиција. Нема оно мутираћу сад иако ми је штетно, па ће неки мој потомак имати корисну мутацију за коју је нужна ова штетна, јер да би до тога дошло потребно је да се уопште роди неко ко има две мутације које су ретке, а тек заједно корисне. А сад погледајмо шта нам каже званична теорија еволуције људске интелигенције
Теорија повезује развој интелигенције са порашћу мозга код хоминида. Глацијализација на далеком северу доводи до сушења тропских шума у Африци које постају саване, па најзад пустиња (процес и даље траје ширењем Сахаре). У овом окружењу примати су изложени нападима великих мачака. Еволуција онда фаворизује бипедализам (ходање на две ноге), можда скупљање хране... Можда је ранија предност поседовања руку (покретљив палац), којих има четири код мајмуна допринела да се једноставно не пређе на брз бег на све четири ноге... То је омогућило убијање ситних животиња, сваштождерство, што је допринело развоју мозга. За неких милион година његова запремина је порасла дупло, а онда за следећи милион још 50% на то дуплирано, дакле три пута за два милиона година.

Е сад, шта је ту проблем? Већи мозак захтева већу лобању, дакле тежи порођај женке. Ово је не мали, него огроман проблем, кад знамо стопу мртворођене деце код људи и животиња (без медицинске неге), те велики број женки који не преживи порођај. Као решење наводи се рађање младунчади у ранијој фази развоја фетуса, што опет дуже везује женку за своје потомке и смањује покретљивост група ових хоминида. Мени то делује као све веће уплитање, а не као еволутивна предност. Ствари с овом теоријом компликује и то што је Хомо Флорензис, назван још и Хобит остао на нивоу величине лобање коју има шимпанза, а да је користио ватру и алате. Да ли је онда сав тај развој мозак био непотребан? Да ли је можда еволутивни ћорсокак?! Како онда није опстао ефикаснији Хобит, него ми, људи?!?
Но за шта би то екстремно повећање мозга било корисно, односно чак неопходно?!? Примати већ домишљато користе алатке, чак за међусобне сукобе и убијање. Шимпанзе су сваштоједи. Видесмо је Хобит палио ватре и без мозга већег од шимпанзиног... Једини смислени разлог је говор, и ту долазимо до још једног дела овог већ дугачког блога.

Ноам Чомски је развио теорију универзалне граматике, по којој су језичка правила усађена у људски мозак. Уосталом, имамо центре за говор, зар не... Сама идеја те усађенсти, урођених особина, сматра се за психолошки нативизам. По Чомском, да би појединац развио језичке способности, потребно је да има
  1. генетске могућности које усвајање језика чине могућим
  2. спољне податке, односно речи одређеног језика
  3. принципе који нису специфични за филологију
Дакле, потребно је да више јединки има развијене центре за говор, више њих да би уопште било неког инпута. А да, неопходна је и еволуција грла. Ларинкс је део горњих дисајних путева, који је неопходан за стварање гласа. Међутим спуштени ларинкс који је одлика људске врсте повећава могућност дављења приликом уношења хране. Дакле, опет имамо мутацију која је сама по себи штетна. Истина, то није толико велики проблем, као онај са величином лобање.
Но, нека модерна еволуциона разматрања указују да се говор "појавио" (занимљив избор речи) релативно касно у људској еволуцији, док је ларинкс морао дуго да се развија, и много пре тога. Такође, Тоба теорија нам говори да је тек после ерупције тог вулкана настала катастрофа од које је преживело тек 10.000 парова примитивних људи. Тек после овог догађаја, пошто су само они довољно интелигентни живели, имамо прелаз из природне у друштвену еволуцију. Али зашто су онда већ дуже време ови примитивни људи имали потпуно развијен апарат (велики мозак, гркљан, центре за говор...) који има смисла само у развијеној друштвеној заједници?!?!

И шта смо овде имали. Велики мозак, који нема смисла ако се не развија говор, који се не може развијати без развијеног гркљана. Одвојене мутације које су засебно штетне, а тек симултаним дејством корисне. И све се то случајно догодило?! Поприлично мало вероватан след догађаја. Неки еволуциониста би рекао - па ево нас и то је доказ... Па, није ли Докинс рекао како је поприлично мало вероватно да Бог (Творац) постоји. Није ли постојање, не само нас него целог света, онда доказ да је оно што је "мало вероватно" ипак тачно?! Ако се иста логика примењује на људску еволуцију...
Наравно, то не значи да нема неке шире еволуције (Космоса ка свести, рекла би Блавацка). Па шта би онда било објашњење. Није ли ипак могуће да је нека страна интелигенција искористила предности примата (развијена шака, касније већ кретање на две ноге, сваштоједство) да би креираним мутацијама подстакла развој интелигентне врсте!? У митовима постоји грађа која ово потврђује (Библија, Веде, Махабхарата, многи други митови, визуелне представе анђела с ореолима, летећих справа). Данас се сматра да ниједан мит није настао без неке основе у стварности. Ко је створио ове створитеље, или како су они еволуирали, посебно је питање. Мој ранији блог о томе
Најзад, што би онај дизајн из хаоса са (давног) почетка блога морао бити безуман?!? Прво је сам настанак свемира погодног за развој живота и интелигенције екстремно мало вероватно догађај. Космолози не мисле да је теорија космолошке инфлације (или теорија струна) то све баш тако једноставно објаснила. Настанак живота једнако је сумануто мало вероватан (да случајно настане ДНК са могућношћу репликације, па уз то још обавијен заштитним слојем липида). Рече ли Хојл, који је иначе био атеиста, да је то једнако вероватно као да торнадо произведе Боинг 747. Докинс је то покушао да побије речима како би онда теиста требало да објасни постојање Бога (што уопште није нужно, вера не тражи научно објашњење), а Докинс би могао да мало проучи теологију, кад је већ побија. Додајмо ту и ове нелогичности око настанка људске врсте, односно њене интелигенције... 
Није ли онда сасвим могуће (мада недоказиво, а такође и необориво) да некаква универзална свест ипак управља и усмерава догађаје?! За разлику од монотеиста религија објаве, ја немам намеру да тој свести дајем било какве људске особине или намере. Атман је поприлично неодређен. Не може се научно доказати, као ни Бог (Тао који се може речима описати није Вечни Тао), но није ли време да се призна да се ипак не може све научно објаснити... Или барем да не треба тврдити да је објашњено, оно где објашњење није недвосмислено доказано.
Иван Вукадиновић
п.с. Ово јесте потрајало, али надам се да је вредело. Ако бар један човек види да је могуће критиковати неке поставке ТЕ, а без индигнације што се мисли да нам је мајмун предак, псеудодуховитости са "Дарвиновом коском" или моралном паником због спознаје чињенице да само оно способно опстаје ("страхоте које је дарвнинизам донео човечанству" - зашто се ваљам од смеха кад видим насловну те књиге...) - овај блог није био узалуд




Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović