Религија, страх и решење

Папа неоатеизма Докинс измислио је појам "меме", културолошку јединицу која би требало да делује аналогно генима у биологији. Било је и критике овог појма, но то сад није битно, јер "меме" је сада само слика преко које иде текст. Подразумева се да су преносиоци "мема" фокусирани само на конкретну слику и текст, којим нешто покушавају доказати, не никако на шири контекст, или "не дај боже" критичко разматрање истог. 
Тако, ако је неко заинтересован само за однос Бертранда Расела према религији, то је његов проблем и његов избор да буде ограничен. Могао бих му сервирати још оваквих "мема" са његовом сликом, али ne ću (да, тако пишу наши западни сусједи).
Кога занима шта је још Расел филозофирао у Анализи материје може наравно да погледа. Добро де, Бога нема, ајде да видимо на чему то свет стоји. Или је то изван поимања модерних атеЈиста, нема ваљда "меме" за тако нешто. Некога би можда занимало да постоји Раселов трибунал  (име није случајно), те да се он бавио доста америчким злочинима, док неки неоатеисти правдају америчке интервенције (Сем Херис, на пример). 
А сада ћу се бавити оним изреченим, не улазећи у неки шири контекст (рецимо дела у којем је то речено). Раселов став према религији иначе је био такав, или још оштрији. Међутим, не бих рекао да је Расел кривио само религију, па бићу нескроман да помислим шта би он мислио на овај мој одговор на његове речи. (А дотле да видимо шта "мисле" они који нас мемовима "просвећују").
Можда би контекст био ипак занимљив, јер чувени логичар прво прича о томе да је религија заснована углавном на страху (што је став о којем би се могло размислити), па онда о страху као таквом (дакле не нужно о страху као покретачу религије), који је извор "целе ствари". На крају се из два става која стоје по себи извлачи трећи који повезује религију са страхом. Али не повезује само религију. Формално није нетачно, али чини ми се да је Бертранд могао и боље. А можда није био свестан ко ће данас преносити његове речи.
Овде имамо образац који иде овако. Човек се боји - страх поприма религиозни карактер - а онда долази свештеник и... Приметимо само да Расел није поменуо свештенике, али се они подразумевају ако се користи израз религија. Но, битно је шта наведени свештеник (као представник много веће организације) ради. Доноси решење. (Нисам баш сигуран како то да пишем, па ћу користити Решење - фалусно уздигнуто почетно слово; и "решење" - дакле, наводно решење). 
Да бисмо схватили зашто је то битно подсетићу се речи једног "лумена", чијег се имена не сећам, но сасвим је могуће да дотични данас проноси "меме". Дакле, рече он "Мирко Ђорђевић је рекао, па му верујем, да је последња вештица у Европи спаљена у Србији". (Рахметли Мирко није био атеиста, но такође није био по струци никакав стручњак за религију - био је професор књижевности, који је нападао СПЦ са "хришћанских позиција", како је националистичка, те паганска, што би ваљда исту требало да смртно увреди).
Паз'те кад Мирко чак може бити у праву. Знамо да је Карађорђе доносио прописе који су забрањивали спаљивање вештица, или на други начин да народ узима "правду у своје руке", против неких сумњивих жена. Али како су то спаљиване вештице у Србији?! Биће да су сељаци живели у сујеверном страху од жена које су имале одређене моћи (или се то тако само чинило). Исконски је страх мушкарца од успешне жене (или је то од мрачних почетака цивилизације). Али у страху су велике очи, па уопште није искључено да је већина "вештица" била остављена, јер се могло проценити да је боље да их не дирају. Ове су жене углавном живеле изоловано, мрзели су их али су их се бојали. А неретко су им долазили по помоћ. Ако би ствари текле добро, народ их није нападао. Ако би кренуле лоше, могло је да се догоди да оне буду криве, па и нешто да се предузме... (Можда је последње спаљивање вештице било у Србији, но ми уопште не знамо за много таквих спаљивања, као рецимо у Новој Енглеској, зар не).
Која је била улога свештеника? Сасвим могуће да је он био присутан у спаљивању, но то је био човек из народа, можда тек писмен, не интегрисани део хијерархије као код католика или већ секуларизоване државе "грађана који читају Библију" као код протестаната. Православни свештеник тешко да је уопште подстицао прогоне вештица по Србији, и то је битно рећи.
Јер свештеник је онај који даје Решење, који ће ти рећи да страх од непријатеља није на месту (посебно не да га заобиђеш од страха) јер треба да се бојиш само Бога, и шта ће ти исти урадити ако га изневериш. Свештеник је онај ко ће ти понудити ширу слику по којој ћеш бити награђен, ако се прикључиш "Божијој војсци", и то ти демонстрирати помпом Цркве или системом образовања који почиње са светом књигом, или макар светим истинама. Знамо да ниједног ни другог није било у Србији, и зато иста није позната по прогонима вештица. А кад знамо како је то Црква утицала можемо проширити причу и на друге прогоне који су људи чинили из страха, али не би били ни изблиза толики да они нису били уверени у свеобухватно "решење".
Уочимо да овај механизам који даје "решење" проблема које изазивају силе мрака није постојао пре појаве монотеизма Објаве (Аврамске блискоисточне религије). Појединац је био остављен себи да се са овим силама избори, уз помоћ свештеника, евентуално. Уочимо да је свештеничка каста била другачија у политеистичким културама, ако је и било (код Словена је сваки домаћин могао бити жрец, мада су постојали врачеви, а касније се појављују и професионални свештеници). Неретко су се демони подмићивали, дакле против њих се није борило. Тако није постојала конзистентна борба против сумњивих људи (вештица, јеретика, незнабожаца...). Хришћанско свештенство је донело Есхатон - веру у неко решење свих проблема у неодређеној будућности, кад дође царство Божије, уједно и Страшни суд за оне који нису били на правој страни. (Кад поменусмо Србију, она је своје есхатолошке наде у великој мери усмерила на национално ослобођење и повратак старе славе. Види Јастребачки пантеон - Петровић, Српска митологија. Још један разлог да се обично не прогоне "вештице"...)
Идеологије ХХ века учиниле су две ствари које су прогоне дигли на ниво који (атеисте ту побијају чињенице) у време религија није био ни замислив. Идеолози су
  1. Уместо Есхатона понудили "коначно решење" у блиској будућности
  2. Уозбиљили ствар помињући научни расизам, социјализам или просто начин мишљења. Није чудо што су онда и прогони дошли на научни - индустријски ниво!
У прошлом веку имали смо хипертрофију принципа Француске револуције (слобода - братство - једнакост) који су, како је то генијално приметио Доријан Нуај, оличени у либерализму, нацизму и комунизму, респективно. У овом веку је либерализам остао као претња.
Нациста се хвалио својим научним расизмом и антисемитизмом који иде даље од једнократних погрома, јер није заснован на вери, него на раси. Слично Средњем веку и Реформацији, и овде немамо само Страх, него и Решење, штавише коначно решење
Комунисти, макар они "стандардни" су оклевали по том питању. Комунизам је смештен у неодређену будућност, а коначне листе непријатеља није било, јер се тавариш Лењин домишљато сетио мангупа у својим редовима. Међутим, када су комунисти покушали своју верзију коначног решења, резултати су били разорни ("Велики скок" и Културна револуција у Кини, Поља смрти у Камбоџи).
Најзад, либералисти су смислили Крај историје (Фукујама), у којем би идеолошки непријатељи требало да буду добри па да се сведу на перформансе, а проблематични народи који се итекако везују са идеологијама (Руси са комунизмом и самодржављем, Арапи са "исламофашизмом", Срби су мали Руси и криви су за све...) да се сведу на меру у којој неће бити опасни. Ситне различитости биће дозвољене (уосталом, и Хитлер је испрва планирао да Јевреје пребаци на Мадагаскар, Словене сабије иза Урала, чак је великодушно замислио Музеј изумрлих народа). Е када се не поступи по наређењу Лидера слободног света, следе Дрезден, Хамбург, Хирошима, Нагасаки, Ми Лај, Грделичка клисура, Фалуџа, Абу Гаиб, Гвантанамо... Куба, Никарагва, Вијетнам, Ирак и Кореја...

И коју смо поуку извукли? Кад се помену злочини ХХ века неоатеиста ће ти рећи да је комунизам, зна се, био исто религија. И кад зрело погледамо, постоји велика сличност између монотеистичких (дакле, не свих!) религија и идеологија прошлог и овог века. Заправо, постоје две сличности:
  1. у име њих се прогања
  2. њихови адепти "знају истину".
Тога није било у паганству. Истину су могли знати само иницирани, а они (врач, шаман, друид...) не би около ходили на истој подучавају народ (јер Истина и није била предвиђена за прост народ) и да га хушкају на "непријатеље истине". Уместо тога су радили свој постао. Зато је прогона неистомишљеника и осталих опасних елемената било много мање. А крвавих ратова је било, јер човек ратује зарад ресурса, али не мора да уништава Другог само зато што је другачији, нити да лицемерно правда своје злочине. Пагански морал је прост и дао га је јасно Могли (Књига о џунгли) - Зашто би ме убио?! Да ли он хоће мене да поједе? Да ли хоћу ја њега да поједем?
Но, биће да је све ово изван могућности поимања оних који деле "меме".
Иван Вукадиновић




Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део