Тајна почетка

У почетку... научници су веровали да Свемир постоји одувек, да је суштински непромењив. Кад кажем да је то било веровање, то значи да та теорија никада није доказана. Међутим, све је указивало да је тако, а знања физике су била тако заокружена да су неки већ тврдили да се нема шта ново пронаћи. Занимљиво је како је ово научно веровање повезивао са својом религијом, рецимо, Исак Њутн који је био познат протестантски фанатик. Свеједно, почетком прошлог века слика је почела да се нагло мења.
Ајнштајн је такође веровао у непромењивост Свемира, теорија која је касније названа Steady State ( насупрот њој је Bing Bang или Велики Прасак). То се уклапало са његовим филозофским (и верским?) ставовима – веровао је у „бога Спинозе“, за њега је бог био хармонија Свемира. Хармонично је да свет постоји одувек, непромењив. Уочимо овде да за религију уопште није неопходан почетак света, заправо постоје религије, рецимо хиндуизам, које играју на карту бесконачних циклуса Природе.
Међутим, из опште теорије релативитета (која описује гравитацију), следи да Свемир не може вечно стајати у месту. У том случају би се галаксије сакупиле неумитном привлачном силом гравитације. Да би остале размакнуте, Ајнштајн је увео космолошку константу, непознату одбијајућу силу. Касније је то назвао својом највећом грешком. Још касније се испоставило да је био у праву.
До преокрета је дошло када је Хабл, по коме се данас назива најпознатији телескоп, открио да се Свемир шири. Ако се шири, то значи да се шири из једне тачке, у којој је био на Почетку. Заправо је кум Биг Бенга, онај ко му је дао име, језуита и научник Жорж Леметр. Са новим научним сазнањима тадашњи папа је пожурио да каже како наука најзад доказује библијско Постање. Међутим, лично му се Леметр супротставио – не, то значи да Свемир има свој почетак, а да ли је он библијски, да ли га је уопште створио Бог, или је настао сам од себе, друга је ствар.
Ипак, међутим, Библија говори о почетку Свемира, а ведска Химна Стварања чак директно помиње „златну честицу“, што би одговарало првобитном атому из којег је настао Универзум. Здраворазумска је претпоставка да ништа не настаје ни из чега, заправо природни закони које нам науке откривају сви одреда то говоре (заправо, скоро сви, остају нам сингуларитети које ови закони не покривају, али их допуштају – то су црне рупе и сам Велики Прасак). Овим је изгледа потврђена логика да Свемир има Творца. Но, атеисти су имали још понеког кеца у рукаву.
Када сам први пут чуо за тзв. антропски принцип, то ми је деловало као још један индиректни доказ да Свемир има Творца или барем Сврху. Свемир је ту да би смо га ми посматрали, иначе не би био тако устројен, дакле Васиона постоји због астронома. На први поглед сулуда идеја, али функционише. Ствар је у изузетно осетљивом подешавању параметара самог настанка Свемира. Да је било другачије, не би нас данас било...
Међутим, атеиста има другачији поглед на ово од мене. Кеплер је испрва разбијао главу тиме како то да је Земља тако погодно удаљена од Сунца. Касније је дошао до закључка да, ето, има много планета, а ми „случајно“ живимо на једној која је на удаљености погодној за живот. Слично ће атеиста рећи за наш универзум – њих има много, а овај ето одговара нама. Остаје ту још „пар“ проблема – порекло енергије која је створила овај наш свемир и сама теорија паралелних светова.
Што се тиче првог, вратимо се „највећој Ајнштајновој грешци“. Постоји ипак одбијајућа енергија, за њу знамо зато што се Свемир све брже шири. Данас се Ајнштајнова космолошка константа назива тамна енергија, и процена је да чини 75% укупне енергије (тиме и материје) Свемира. Мерења показују да је Свемир „раван“ (у простору четири димензије), што ће рећи да је сума енергије од настанка до краја једнака нули. Свемир постоји на „позајмљеној енергији“, која долази од вакуума. Јер Ништа је заправо Све (што опет можемо повезати са виђењима гностика, херметичким иницијацијама и слично). Прецизност којом је „равнина“ откривена је око 1%, што је заправо веома непрецизно – сматра се да је тек милијардити део вишка материје над антиматеријом довео до свега што данас имамо. Дакле, можда је свет и могао настати спонтано ни из чега.
Да би се добила одговарајућа енергија вакуума случајном флуктуацијом потребно је неограничено време (или простор, што је исто) и онда и најмање могуће постаје извесно. Али какво време и простор су постојали пре Почетка?! Друго, остаје питање финог подешавања параметара. Атеиста ће ту рећи да је случајно настало бесконачно много универзума, а ето ми имамо среће да живимо у погодном. Да би се добио одговарајући свемир, процена је да треба да их буде око 10 на 500 – број који прати пет стотина нула – број протона у нашем Свемиру је око 10 на 80. Само што све то ниједном није доказано. (Приметимо да ако у бесконачно много универзума постоји и најмања вероватноћа постојања Бога или Сврхе - у једном од њих Бог или Сврха сигурно морају постојати).
Декларисани атеиста Лоренс Краус каже да антропски принцип није наука. Пралелни светови нису доказани, заправо постоје верзије по којима других светова не можемо бити свесни – дакле не можемо их никад доказати. За научнике је то главобоља. Краус каже да то није научна теорија, а није ни религија, то је нагађање. Поштено је рећи да наука нема одговор.
Други проблем је што антропски принцип (и теорије паралелних светова) само одлажу решење. Као кад бисмо настанак живота објашњавали панспермијом, а цивилизацију боговима-астронаутима. Али шта је створило живот или цивилизацију другде?! Који механизам стоји иза стварања бесконачно много светова, ако их има? Иза квантних флуктуација? Ако се оне догађају у некаквом „простору“ и „времену“, онда ови морају бити под дејством закона који флуктуацијама руководе (самим тим што некакви простор и време ипак постоје). Дакле ма колико закони Природе, на равни бесконачних светова, могли бити чудни или наусмични, има неки Закон који омогућава настанак свих закона. Као што ДНК стоји иза свих живих бића за које знамо. Тако испада да је атеизам само веровање које наука до сада није доказала, а тешко да ће икада моћи...
А како стоје ствари са религијом? Односно, са конкретним религијама. Гледао сам клип аутора који се декларисао као „муслиман и еволуциониста“. Сасвим коректно, ако изузмемо на крају што се запетљао објашњавајући да зло постоји од људи (сви наши проблеми, оно што зовемо „зло“ у свемирским размерама су безначајни, као и ми сами). Међутим, да је инсистирао на конкретним догмама своје религије, могло би се поставити питање шта нам у космичким законима говори да се не сме јести свињетина (није холестерол, заправо има много нездравијих ствари од свињске масти, а које су халал). Шта нам говори да жртвовање овна води у Рај?! (Заправо, шта би место које зовемо „Рај“ уопште било у космичким законима?!) Или, да се дотакнемо других религија Објаве – шта нам говори да Бог има „изабрани народ“ или да се жртвовао на крсту „због наших греха“!? Шта уопште значи реч „грех“ у свемирским безданима?!?
Закони Природе које данас знамо, које нам откривају физика, математика, у мањој мери друге науке, не говоре ништа о нашим веровањима. Легитимно је веровати да богова има нула, један, два, десет, милион или безброј. И ниједно од ових веровања до данас није доказано у научном смислу (егзактно и експериментом проверљиво), а како стоје ствари неће ни бити. Ако Свемир има Сврху, а потписник редова сматра да има, једна од највећих заслуга те Сврхе је што се она не може научно доказати или објаснити. Онда би Она постала обична ствар света који знамо. Тао који се може изразити није вечи Тао.
Иван Вукадиновић (2013.)

Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део