Вршњачко насиље у доба љуЦких права

Уз сваку нову појаву вршњачког насиља извлачи се статистика, пишу радови, конкурише за истраживачке пројекте, радионице, крше руке, опомињу родитељи, наставници, школе. Све док се и даље омаловажава породица, породични живот, школа, ваншколске активности деце и жмури пред бестидном промоцијом насиља у медијима. 

Увек је било и биће малих локалних "силеџија", који тероришу "добру децу". Истина, пре пола века отац би пратио своје дете, уверио се ко га малтретира, припретио малом злотвору који би се обично повукао, а ако би наставио следиле би оштрије, васпитне мере. За мало старије, жестоке момке, постојала је и мера служења војног рока у морнарици. У то, према садашњим мерилима некоректно време, било је сијасет могућности да се деца после  школе забаве "социјализују" на племенити начин: школске секције, млади горани, извиђачи, планинарске дружине, спортска и културно-уметничка друштва, и све то бесплатно. Ни "т" од тржишног диктата. Са садашњим радним временом, родитељи виде своју децу само пред спавање, а васпитне мере се своде на обазриво "немој, љуби те тата!", с тим да дете у гласу случајно не осети траг психолошког злостављања и пријави родитеље. А шта може школа: наставник нема ауторитет ни ђачко знање да проверава, а камо ли да га опомене из страха да не буде оптужен за мобинг. 

Промотери борбе против беле куге никако да схвате да радно време уништава природни биоритам и породични живот, да данашње подизање деце робује тржишним законима. Само да узму папир и оловку у руке и увериће се да новац уложен у достојанствен развој деце осмишљеним бесплатним активностима и пензионим законом који ће баке и деке сачувати да могу да помажу васпитање деце кошта далеко мање од нарастајућег бирократског апарата који "брине" о деци, отвара вртиће, поправне домове и затворе. На страну лечење психо-физичких последица насиља.

Вера Миланковић

Политика, Међу нама

п.с. Све је лепо речено, само треба појачати онај део о недостатку ауторитета наставника. Према данашњим законима не смеју ни да раздвоје ђаке кад се побију. А мали деликвенти знају сва своја права. Кад је наставник или професор могао да заводи ред, није се причало о вршњачком насиљу!