Plavo salo (dijalog Hruščova i Staljina)

 Odlomak po sebi dosta govori, ali nije fazon početi u sred dijaloga. Samo zato ovih par rečenica, a cela knjiga je naravno zaslužila prikaz. I još jedan fun fact: Knjiga je spaljivana u Rusiji, današnjoj Putinovoj Rusiji. 

- Ma, šta ima da se priča - zevnuo je Hruščov. - Ivan Leopoldovič Desinovič. Okoreli odeski Židov bio je osuđen na deset godina LOVELAGA zbog seksualnih perverzija trećeg stepena. Radio je kao muzički pratilac u odeskoj filharmoniji. Mamio je u svoju kuću školarke starijih razreda, pojio likerom i sredstvom za uspavljivanje. Kada bi zaspale - trpao u sve rupe, punio vaginu sopstvenim govnom, zašivao zlatnim nitima. Zatim je oblačio venčanicu, odvozio u luna-park, posadio pored sebe na karusel i vozio sve dok se školarka ne bi probudila. Najviše su mu se sviđala njihova lica u trenutku buđenja. I, povest opisuje jedan dan njegovog logoraškog života. Kako on trpa i kako njega.

- I šta je tu izveštačeno, mon cher? - Staljin je počeo da hrani Hruščova.

- Prvo - na sto strana nema nijedne italijanske reči. O francuskom jeziku uopšte nema ni govora. Engleske fraze se sreću, ali veoma retko. Ispada da svi zarobljenici govore na ruskom? Kakva je to arogancija?

- Čudno - Staljin je posmatrao njegovo lice.

- Drugo, tamo su opisani nekakvi nevini dečiji snošaji. Nema ni jebanja u jetru, ni govnojebanja, ni potkožne jebačine. a klasično logoraško jebanje starca kroz kateter?

- To zna čak i moja Vesta.

- Treće, kuhinja. Taj Denisovič gunđa kako mu je muka od čorbe od sparži i piletine na mađarski način, kojom ih hrane skoro svaki dan. Njihov brigadir (oni tamo imaju prinudni vez biserom i pravljenje čipke) pati od žgaravice, i daje porciju "gorkih, sasvim prepečenih do neizdržive gorčine vidokruga" pečurki drugom zatvoreniku, a ovaj se "radosno naginje na nju". Vino im je navodno samo krimsko, ni pomena od francuskog. Kokain u kokskafeu pomešan je sa šećerom. 

- Izmišljotine. U LOVELAG ide prvoklasni kolumbijski kokain čiji kvalitet kontroliše MDB, svi barmeni u kokskafeima su oficiri državne bezbednosti, njima ne bi palo na pamet da razblažuju robu.

- Uglavnom, nekakvi sumnjivi logori... a i taj tip mi se odmah nije svideo. Lukav. A ruski pisac ne treba da bude lukav. Grub, bezobrazan, zao - molim. Samo ne lukav... Kod mene kao ložač radi Varlam. On je pola života odgulio u krimskom LOVELAGU. Zanimljiv lik. Ima razdvojen falus za jebanje u nozdrve. Ruke savijene u obliku ljudske glave. On je uzeo nozdrve desetini hiljada ljudi. Dao sam mu da pročita. I on mi je odmah rekao: "Ja u takvim logorima nisam robijao". I četvrto...

- Četvrto, ja te volim - Staljin ga je poljubio u usne koje su žvakale.

Hruščov je odgovorio dugim poljupcem. Zatim je bodro ustao, uzeo putir i iskapio nadušak. 

- Mon cher mia, sad ću nešto da ti pokažem - reče Staljin, gledajući svoj koferčić koji je stajao pored vrata spavaonice. - Veoma je važno. Ti i ja čekamo već 16 godina.

Vladimir Sorokin, Plavo salo