Veliki normalizator

Vučić je veliki normalizator, recimo to odmah. Za njega se obično vezuje tzv. Stabilokratija, a postoje i bolji izrazi koji bi objasnili ono što radi. Anestezija, eutanazija... Ipak, biće da imenice od toga izvedene nisu baš zgodne za uporabo, a normalizacija je ono što se uklapa u svetske trendove. Izraz je korišćen pošto su sovjetski tenkovi u Čehoslovačkoj uspostavili potpuno vazalni režim, koji bi mogao biti narodna demokratija samo po imenu. Onda su neki iz tog režima hteli da normalizuju takvo stanje. Ipak, tadašnji sovjetski režim nikada nije bio uspešan u tzv. Normalizaciji, ni izbliza koliko onaj kapitalistički. Pa pre neku godinu smo govorili o „novoj normalnosti“. Izgleda da ona najbolje cveta na polu-periferiji, kakva je Srbija.

Vučićeva normalizacija se zasniva na psihičkim mehanizmima pućanstva, a ima dve delotvorne taktike – dizanje dreke i kukanje. Oni najčešće idu simultano, a nekad i potpuno istovremeno. Odnose se na odnos prema susedima, s kojima imamo neraščišćene probleme koje ne treba negirati, ali cilj nikada nije da se ti problemi reše, pa ni da se Srbija kojoj ovaj precednikuje stvarno postavi „čvrsto“.

Prema Hrvatskoj se skoro uvek koristi kukanje, mada je ista često opravdanje za novo naoružavanje. Ipak, nećemo videti kolonu tenkova koja ide prema Iloku (ili bolje reći Batrovcima, jer AV nikada ne prelazi granicu). Ne bi bilo zgodno prema već dugogodišnjoj članici NATO. Zato kad vojna muzika krene, i ritam kroz vene, negde u avgustu, čućemo tirade o onima koji letuju tamo. Zgodno za dnevnu upotrebu dođe i poneko (ja to neću sporiti, niti procenjivati) umetničko ostvarenje. Film Jasenovac je trebalo snimiti, ali da li je Antonijević zato postao nesporna nacionalna institucija!? Neki od trabanata režima, naravno „patriotskog“ opredeljenja su baš taj film označili kao „pobedu nad jugoslovenstvom“. Zanimljivo!

Ako negde imamo samo ili skoro isključivo „dizanje frke“, to je onda Crna Gora. Režim se tamo oseća nekako sigurnim i nema se šta izgubiti. Tamo su se i testirale ideje o „srpskom svetu“ koji (gle čuda!) nikada nije ni sporio neki od onih izvestilaca evroparlamenta, ili neki EU birokrata, treći sekretar američkog ministarstva, ambasador (pa ne očekujemo valjda da se nama bave ministri spoljnih poslova). A šta mislite zašto tu ideju koju je pokrenuo zvanično Vulin na Zapadu ne osporavaju? Ipak, Crna Gora ovde nije tema.

Zato ćemo više toga reći o Kosovu (i Metohiji). Što se tiče dizanja frke, toga od Banjske uopšte više nema. A bilo je ranije dizanja borbene gotovosti, pokretanja vojske, naravno samo do demilitarizovane zone (dakle ni do same granice), pa je Mesija znao da bude „duhovit“ pred prozapadnim šifrovanim novinarima – „Loše se ste izbrojali, nije šest haubica nego dvanaest“; tipično njegove fore. On je naredio srpskim policajcima da skinu uniforme, pa smo dobili šta smo dobili. Sve je krenulo oko registarskih tablica, koje su navodno dokaz „državnosti Kosova“ i koje su sada opušteno prihvaćene. Zlobnik i cinik bi rekao da je sve bilo dogovoreno. Da li bi bio u pravu?

Treba da znamo kako ide i drugi mehanizam, drugo krilo napada na ostatke zdravog razuma u Srba. Za početak je dosta reći Petković. Ko je njega gledao i slušao pet minuta, sve mu je jasno... Kukanje je sada predominantno, pa ćemo na jadnom, pardon javnom servisu, uglavnom čuti sledeći napev: Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti, Kurti... Njegova politika jeste šovinistička, pa čak i ona „građanska“ oblanda je prevaziđena već u XX veku (ako se ovaj nekadašnji marksista-lenjinista referencira na onaj francuski model nacije, koji se više ne koristi ni u Francuskoj, pa ni u Turskoj, gde su Kurdi imali „građanska prava“ ali su kurdski mogli da govore samo kod kuće, možda...). Nije zgoreg podsetiti se pravog loženja „liberalnih krugova“ u Srbiji kada je Kurti prvi put zajahao vlast. Ali mi Kurtija ne možemo da smenimo, a Vučića?! Jasno je da sva ta kuknjava ide zato da Vučić ne bi bio odgovoran za svoje pogrešne poteze i nečinjenja. A ima tu i podmukliji nivo i o njemu ćemo uskoro.

Vratimo se malo na ono kur... dizanje frke. Vučić s time zna da krene, ali (to se najjasnije vidi na primeru Kosova) ne istraje ni do kraja govora. Već posle prve „asertivne“ tirade čućemo kako niko ne želi da ratuje, pa i one velje patriote su „ hrabri samo do Autokomande“ (posle jednog od brojnih slučajeva ugnjetavanja Srba na KiM oni su blokirali Autokomandu na dva sata i to je bilo sve). Eto, u nečemu je i Vučič u pravu, uostalom crna propaganda, ona koja bi se zasnivala samo na lažima, nikada nije toliko uspešna kao siva propaganda, poluistine, bullshiting...

No na otklonu od „nasilja“ (valjda legitimne akcije na koju po ustavu ove zemlje imamo pravo) ne ostaje se samo kad se govori o mogućem ratu. Istina, teško da bi se za isti mogle mobilisati snage u Srbiji... No Vučić će pred kraj govora proširiti temu – mi uopšte ne smemo da ljutimo Zapad, kad od istog ekonomski zavisimo. Uostalo, i te vajne patriote više vole evre nego rublje, kaj ne... Zato će Vučič na sva zvona udarati kako neće ići u Tiranu (koliko se sećam jedan od skupova „lidera“ prošle godine), pa da u istu ipak ode. Al eto, nije se tamo smeškao, no sve češće ni ostalim „vođama“ bantustana nije više do smeha.

Ni kukanje ne deluje kao samo sebi svrha. Jer onda ćemo čuti kako „naša suza ima roditelja“, najzad! Valjda je to aluzija na nekog pesnika, toliko draga Vučiću i trabantima... I tu ima istine. Tadić je samo znao da se izvinjava i demonstrira neke „kul odnose“ (sa Josipovićem). Jevropa takođe ima problema sa svojom kolonijalnom prošlošću, pa nije baš politički korektno tamo se žaliti na stanje većine. Al zato evo belog naroda čiji političari i zvanični mediji stalno govore kako je ugrožen! Domaćim „desničarima“ koji bi da kopiraju evropske i američke puna srca. Dobro nije baš ko Orban, ali bože moj...

Rekli smo da ima tu nešto podmuklije. Ljudi ne vole da se mnogo bave stvarima na koje baš nikako ne mogu uticati. Ipak je tu reč o silama kojima ne možemo ništa (Kurtijevim zapadnim sponzorima). Realno, ko sada stvarno prati vesti sa Kosova, osim ako nema rođake tamo?! Što se više o tome priča, to se manje želi čuti. Ljudi menjaju kanal, ali to ne rade samo kad je reč o Kosovu, nego i o svemu ostalom. Normalizacija nenormalnog je postignuta, i depolitizacija pride... Nekome je možda ipak stalo, pa će u nekom razgovoru pomenuti šta je čuo na vestima (u vezi Kosova ili možda nečeg drugog). Sagovornik će odmahnuti rukom, jer ne bi da se „bavi politikom“. Ne bi ni da se bavi svojim osnovnim dostojanstvom. 

I tako imamo prazne pretnje, ali nikad pravu opasnost po naše buržoaske, sitnosopstveničke interese. Moći ćemo i dalje da radimo u njihovim fabrikama i nosimo pelene, ili da u dosta boljim uslovima radimo nekoliko meseci u Slovačkoj. Moći će nešto da se muva. I sedi u kafićima, ko za to ima vremena i para. I bićemo mirni „jer smo im rekli“ i što imamo oca svojih suza (a nekada smo imali Oca Nacije).

I zato nemoj da rušimo Vučića...

Ivan Vukadinović