Ah to
stokovanje (da napravim kovanicu od kako se izgovara), u duhu srpskog jezika bi bolje bilo reći
stalkovanje ili stalkerisanje... Prvi put sam čuo za taj izraz na samom početku veka, u vezi jednog od internet foruma, kada se persona
žalila hvalila kako ima svog stalkera. Administracija je bila očajna, svako se mogao predstavljati kao neko od pristunih, pratiti ga/je u tom smislu. Šta li je to, pitao sam se, znao sam jedino za film Tarkovskog
Stalker... Stalker baš znači pratilac, i u tom filmu, na nekim jezicima bi moglo biti sputnjik ili trabant (satelit). Mada ovi sateliti (početak devedesetih Srpska reč:
Milošević na poklonjenju Brozu sa svojim trabantima, valjao sam se od smeha) nisu slični ženi opisanoj u seriji, oni su to radili iz interesa. Ali redom, videćemo i to...
Stokovanje je opisano u pesmi Every Breath You Take koja nam može delovati ne znam kako romantično (mada mene prvo asocira na bezbrojne navijačke obrade). Ljudi ne obraćaju pažnju na reči van refrena, a i ono što čuju i zapamte, obično ne misle o pravom značenju... Iz ženske perspektive to je One Way Or Another mada Blondie tu i ne pokušava da izgleda romantično, već naravno punk - kul i zajebantski - persona s Dorčola bi rekla "mangup riba"... I ove dve pesme nam govore kakvo praćenje može biti - opsesija jednom osobom ili iz zajebancije u dokonosti (suočen s problemima neko može reći da se tako "samo šalio"), može biti i ne vezano za osobu per se, nego radi ostvarenja nekih ciljeva - seksa ili love uglavnom - u kom slučaju će se "plen" napustiti ako ne bude ubrzo "uhvaćen". Samo prvo je stokovanje u užem smislu.
Tako bih mogao reći "svi smo mi pomalo" - momak koji se nađe na ulici ili autobuskoj stanici gde bi devojka trebalo da se pojavi, kao slučajno; ona koja izlazi na mesta gde dolazi i on; praćenje persone na internetu, etc. Samo je pitanje kada se to već može nazvati opsesijom, kada postaje neprijatno (i do koje mere neprijatno), a kada može biti i opasno.
Osobe koje su "normalne" (a i one naravno manipulišu) ili one koje imaju različite dijagnoze mogu nekog pratiti, pa osvrnimo se na to sada. Ako je reč o očekivanju neke koristi (videti gore pomenuto) stokovanje neće biti mnogo uporno - cilj se postiže pa se prelazi na drugi nivo toksičnosti (ili se ona možda prevazilazi?) ili se prosto odustaje, prelazi na sledeću žrtvu. Narcis će biti najmanje uporan u stokovanju nekoga - da, može krenuti u akciju da se privuče nečija pažnja, ali ako se u tome ne uspe potražiće se neko drugi da bi se "popunile zalihe" (što već postaje stručni izraz). Kod psihopate ili sociopate je to uvod u nešto mnogo opasnije (nasilje naravno, mada u seriji vidimo da je stokovanje samo po sebi nasilje) ili će se odustati ako je rizik po sebe veliki (psihopate su vema racionalni kad je vlastita dobrobit u pitanju). Najzad ostaje "pravi stoker", opsednut(a) nekim do te mere da se gubi veza s realnošću, pasivno-agresivnog ponašanja, sa uprezanjem svih mentalnih i ostalih resursa da bi se bilo bliže nekome i da bi se opravdala "veza" koja s tom osobom postoji. A može biti da ima neka (tajna) veza, ako žrtva stokovanja odmah ne nacrta liniju, što takođe vidimo u seriji.
Serija
Baby Reindeer je formata zgodnog za praćenje. Sedam epizoda trajanja 25-45 minuta. Može ipak biti dosta zaustavljanja, imajući vidu kako ona (Marta) kuca poruke pune grešaka, pa može biti malo naporno sve to pročitati (ako se želi zapamtiti šta tačno kaže/napiše, naći u tome
značenje za kasnije, do kraja serije videćemo da je to uzaludan napor). Kako se radnja dešava Britaniji, u izvesnoj meri ima slenga, mada nije to problem ako se ima engleski titl. A sada kreću spojleri, i bilo je (krajnje) vreme. Slike na kraju su delimičan spojler, mada ih može gledati i ko još nije gledao seriju, čisto kao psihološki profil.
Neću ulaziti u profile dvoje glavnih junaka (ostali bi bili zanimljivi, recimo junakova nesuđena tašta ili onaj koji ga je zloupotrebljavao) ali na ovako malom prostoru nisu ni mogli biti obrađeni. Pre nego pozajmim psihološke profile i šta smo naučili, jedna moja perspektiva koja je zapravo nepotrebna, jer sada znam da je serija rađena po stvarnoj priči. Ne ulazeći u detalje te priče (imate link dole), pišem ovo pre nego sam to pročitao, na osnovu svojih impresija serijom.
Stvarno, zapitao sam se (a imajući u vidu Netflix poslednjih godina) a zašto ne bi "običnog momka" tako maltretirala neka žena!? To je moguće, složićete se... Naravno, pitanje je šta bi to bilo "običan", prave definicije nema pa ne bih ni definisao, recimo da je to 25-30% populacije u Britaniji, a drugde i nešto više. Drugim rečima, jeri bilo nužno da to bude neko zainteresovan za trans ženu (inače imam rezervi oko tog pojma, cenim da je moguća tranzicija posle koje se razlika ne bi mogla uočiti), zapaziti jedninu - bio je u vezi samo sa jednom takvom... Naravno, pitanje je izlišno jer je rađeno prema stvarnom događaju (tako se, jeri, ispostavilo) i serija kao takva funkcioniše. Ali ostalo mi je to pitanje nekako "u vazduhu".
Može li se neko tako "običan", da jednom sebe tako shvatim, a videćemo uskoro šta bi to bilo, identifikovati sa likom serije? Pa, s obzirom da je radnja serije u Britaniji preneću vam svoje utiske iz Londona. Tamo sam se osećao kao kod svoje kuće, a evo zašto (moguće da bi neko drugi imao sasvim drugačiju liniju razmišljanja): vidim tamo ljude iz celog sveta, Brazilce, Poljake i sve ostale, pa pomislim što ne bi bilo mesta i za jednog Srbina.
Kakve to veze ima s Donijem?! Pa prosto, on je toliko kompleksan da bi ga bilo teško svrstati u neku kategoriju, fioku. Ima nešto u vezi njega s čim bih se mogao identifikovati, a moguće da ima "nešto za svakog". Krenimo od toga da živi kod majke svoje bivše devojke, što je već zanimljivo, da radi u pabu a karijerni cilj mu je da bude stand up komičar. Neko bi već zbog toga mogao naići na nerazumevanje (da krenemo od roditelja), zbog načina života i izbora karijere... barem je tako u Srbiji, Englezi su valjda to već batalili. Toliko što se tiče "običnog". (Neko drugi bi mogao biti obično-neobičan zato što živi singl, etc)
Doni bi svakako i ostao "običan" da nije u svojoj želji da se probije lakoverno postao žrtva nekog ko je već "uspeo". Kako postaje žrtva u homoseksualnom odnosu to bi bilo ipak rušenje jednog modernog tabua - ne mora uvek gej biti okej! Mada, s obzirom da se predator predstavio kao panseksualac, žrtva droge i seksa je možda bila i neka žena (ranije ili kasnije)... Ovaj toksičan odnos je neka back story i posvećena mu je jedna epizoda u kojoj se Marta ne pojavljuje, osim na samom kraju, kad ulazi u Donijev život. Taj odnos objašnjava zašto je Doni šest meseci nije prijavio, na kraju zašto je postao prijemčiv za nju (ili ona za njega).
Zanimljivo je da Marta provaljuje da je Doni bio žrtva zloupotrebe i čak ga pita "da li je to bio muškarac". S obzirom da on nije o tome nikome ništa rekao, a posebno ne ostavio neki trag, to bismo mogli pripisati Martinoj pronicljivosti. Ona je svakako zanimljiv lik, mada je opisana samo iz Donijevog ugla. Kakva bi bila serija iz njene perspektive?!
Na kraju, ono što obično ne radim - sam kraj. Bačen sam u rebus, pa navodim dve scene iz poslednje epizode. Pošto je Doni na kraju pretposlednje epizode priznao sve što mu leži na duši (tokom svoje predstave, a gde bi drugo!) on postaje selebriti, posao mu dobro ide. Dolazi da se suoči sa onim što ga je zloupotrebio, i susret je veoma racionalan. Lik mu kaže da je video taj snimak i nudi mu saradnju, al da bude drugačije. Doni prihvata. Drugo je kada se on seti Marte, nečeg u vezi nje, pošto je ona već osuđena i počinje da plače. Konobar ga pita da li je sve u redu i prepoznaje ga. I Doni je je nekad bio konobar...
U nekim svojim momentima serija više podseća na Džokera nego na Kralja komedije (mada tamo imamo stalkerisanje posebne vrste). U svakom slučaju preporuka.
Ivan Vukadinović
pripremila Ana Ivanov
Коментари
Постави коментар