Dolazak horora - književnost

Stvarajući univerzum fantastike, moderni umetnik nastavlja da kombinuje slobodu mašte sa opsesivnim temama večnih ljudskih strahova i strepnji.

Vlada Urošević, „Фантастиката, тоа неопходно чудовиште“ у: Црна кула: Фантастичниот расказ во југословенските литератури

 

Rekoh odavno da, ako ništa drugo, Ognjanović ume da ozbiljno radi i ozbiljno se zajebava. To sam rekao povodom Skrobonjinog opširnog zbornika HAARP i druge priče o teorijama zavere, a imajući u vidu njegovu priču tamo (ozbiljna zajebancija), dok bi se ozbiljan rad odnosio na njegov prevod i uređivanje Nekronomikona, Studije strave i šta sam već dotle znao od njegovog pisanja o hororu... Ali čemu ono ograničavajuće "ako ništa drugo"?! Pa znao je on biti žešći drkoš, 27.000 postova na forumu Znak Sagite, dok sam pratio, govori o tome.  

I tako, ovu knjigu Ognjanović piše dok je "mlad da misli o grobu, a star da broji zvezde", kako reče rahmetli Panonski Govnar. Odnosno u uvodu vidimo da je prešao polovinu života, misli o nekim rezimeima istog (ene ga Džej Di potpreCednik napisao memoare u 40 i nekoj), pa je namerio napisati čak četiri dela o hororu kod nas.

Prva je ova knjiga koja se bavi recepcijom strane horor (al videćemo i pod drugim nazivima) književnosti u nas; sledi knjiga koja će se baviti recepcijom stranog filma (koliko sam shvatio); pa domaćim filmskim stvaralaštvom i za kraj, ako uopšte napiše (ako doiživi?), knjiga o domaćim horor piscima, s kojima će se verovatno tad posvađati (ako već nije), kako sam kaže... Pošteno.

Na početku imamo možda previše žustro obaveštenje da nema nameru da striktno deli u okviru bivše države, jer je teško podeliti, pa sad odseći neke koji su delimično stvarali u drugim republikama (izvan Srbije). Možda to i ne mora da se naglašava, a možda treba, zbog nekih reakcija i spočitavanja. U ostatku teksta će se jasno videti da je Ognjanović neprijatelj nacionalizma (tačnije, rad da prikači takvu etiketu), ali nema ideološkog jugoslovenstva. Naglasak je ipak na onome što se dešavalo u Srbiji (i pre devedesetih prošlog veka), ali imamo prikazane mislioce iz Makedonije ili Hrvatske... 

Uostalom, jasno je da se ne može tako satarom deliti ni u okviru podele koju je sebi zadao - neki autori (kritičari, delatnici) su se bavili više filmom, pa je ovde dato ono što rekoše o knjiženosti, neki su upućeni na sledeću knjigu Dolazak horora - film; časopisi koji su pominjali filmove (tj. kako su ih pominjali) se navode i ovde, etc.

No da vidimo šta je predmet radnje, odnosno poprilično korektnu definiciju horora:

Horor je prozni pripovedni žanr sa dominantnom odlikom (differentia specifica) sadržanom u estetskoj nameri izazivanja strave kod čitaoca, što se ostvaruje dvojako: a) kroz izbor tematike prikladne tom cilju (suočenje sa demonskim / monstruozim 'Drugim') i motiva njoj odgovarajućih (često, ali ne nužno, povezanih sa čudesnim / fantastičnim), i b) kroz osobenu žanrovsku retoriku podređenu zadatku da kod čitaoca proizvodi osećanja neizvesnosti, strepnje, nelagode, slutnje, jeze, strave, straha, iznenađenja, neočekivanog šoka i groze, pri čemu su ta osećanja za čitaoca istovremeno odbojna i privlačna...

Kako počeh da čitam javio mi se utisak da je ovo nešto između enciklopedije Larus (zapravog starog izdanja uz koje sam odrastao) i Zlih volšebnika Gojka Tešića. Debljina knjige, a valjda slične budu i preostale tri (ili dve) upućuje na takav zaključak. Ipak, nije mi ova knjiga bila dosadna kao druga navedena, dapače, jerbo su mi zanimljivije polemike oko horora (a ovde ih ima tma i tušta) nego one u srpskoj knjiženosti 1917 - 1943.

Nešto malo o Ognjanovićevom stilu. Skoro 600 stranica malo većeg formata ispunjeno je veoma dokumentovanim pisanjem (otud utisak enciklopedije) uz biografije u fusnotama ili glavnom tekstu, navođenju kompletnog objavljivanja (tekstova ili knjiga) sa horor tematikom, ponekom naslovnom stranom i slično. U tom smislu knjiga može biti veoma korisna, i sam ću je koristiti kao izvor šta bi moglo da se od knjiga nabavi (i gde, kod kog izdavača). 

Kod rasprava je zanimljivo nešto drugačije od čestog korišćenje argument ovoga i onoga. Uobičajeno je da je Argument Ad Rem (po stvari) jedino prihvatljiv u diskusiji, dok se ostali osuđuju - posebno poznati Ad Hominem. Ali kakav može biti "argument po stvari", odnosno koje su nam stvari bitne, iz čega se pokrećemo?! Ako se kaže "argument korisnosti" (dobro bi bilo da pročitate, zato i zato...) to nije osuda takvog "dokazivanja", a ni pohvala, već neutralna konstatacija.

A tu će konstataciju Ognjanović primeniti i na samog sebe, uostalom rekoh koleginici - eto čoveka koji više priča o sebi u trećem licu od Vučića. Stvarno je tako i može se donekle razumeti, jer Ognjanović jeste jedan od najznačajnijih aktera kod nas, glupo bi bilo da izbegava sebe u svojoj enciklopediji (istoriji). No to će ipak biti smešno kad se dođe do forumskih diskusija đe je Ghoul (možda stvarno bolje reći prepucavanja), ne moram vam objašnjavati... A možda je (na samom kraju) i preterano, no dobro, kažu da je Bog prvo sebi stvorio bradu.

Uočljivo je da neće izbegavati da pomene pogrešno navođenje imena, loše prevode, etc... Nije to ni izbegavao ranije, legendarno je njegovo nalaženje grešaka u Bobanovom romanu. Uostalom, kako ima onih koji njega imenuju kao OgnjEnović...

Pre nego krenem po sadržaju dela morama dati jedno IANA (I am not a) priznanje. Priznajem da nisam preterano zainteresovan za horor "po sebi". Kasno sam ja počeo to da čitam (i gledam filmove osim nekih). Mene zanimaju pojedine teme vezane za horor (kakve nalazim kod Lavkrafta, takođe još nekih); ono uvrnuto; određeni stil (u smislu gothic potkulture) itsl (i tome slično). Ne grize me savest što nisam pročitao Skrobonjin Nakot, mada Naživo autora knjige kojom se ovde bavim nameravam da uskoro čitam, kupio u Muzeju natprirodnog. Slično važi i za klasike ovog žanra (videćemo jeri žanr) pa mi je recimo Doktor Džekil i Mister Hajd (nikad nisam ispravno prevodio naslov kao "gosodin Hajd") delo koje me fenomenološki zanima - znam da postoji i o čemu je tu reč - i to je to. Dosta toga i nisam čitao (i nisam gledao) i tako će ostati.

Ako je neka uteha (onome koga bi možda ovo što rekoh uvredilo) ni književnost "kao takva" me mnogo ne zanima, setim se toga često kad vidim poziv na neko književno veče. Zanimaju me teme kojima se knjige bave.

Mogu razumeti Ognjanovića koji profesionalno (možda ne u potpunosti?) živi od horora i to mu je opsesivna tema. Ako bih sumirao većinu svojih interesovanja, to bi uradio rečju postpank - ako ne računam neke životne stvari, vaistinu se time bavim osim direktno u aktivizmu (mada se sa tim prožima, rekao bih), ili kad se bavim istorijom ili naukom, mada se i tu mogu naći neka povezivanja. Horor mi je jedno od bočnih interesovanja...

Ova knjiga je, gledano po sadržaju sastavljena od tri dela: Horor pre horora, Dolazak horora i Horor je došao. No ja ću imati svoju podelu po temama (podnaslovima) koja će se nekad poklopiti sa naslovima poglavlja, a neće se držati baš redosleda izlaganja u knjizi. Pa krenimo.