Подземље је спас

 Џаред Дајмонд се прихватио великог задатка - ни мање ни више него објаснити ток историје , посебно оног дела који неки зову модерна , периода након Средњег века. А прича заправо почиње пре 13.000 година, када су ловци-сакупљачи чинили целокупну људску популацију. Шта се то у међувремену догађало да би нам дало одговор на Јалијево питање (Јали је седамдесетих прошлог века био перспективни политичар из Папуе Нове Гвинеје): "Који је разлог да сте ви белци створили толике товаре, док смо ми црни људи имали тако мало властитог товара?" Товар или cargo   ознака је за западњачку робу која се индустријски производи. Добитник Пулицерове награде и еволуциони биолог дохватио се историјског задатка (у смислу науке чији би домен то био, такође у смислу величине и значаја одговора на питања) да одговори на ову недоумицу. Досадашњи одговори могли би се описати као оно што зовемо расизам (разлике између људи, но ако би акценат био на неким системима вредности то би могао бити културфашиза...

 Druga sezona je dosta fokusiranija od prve, s obzirom da su neke stvari objašnjene ne mora se ovde njima baviti - od samog nastanka zaraze gljiva-kordicepsa, do načina na koji ljudi rešavaju probleme, "oblika vladavine" o čijem nastanku nije mnogo rečeno (nije ni potrebno) a koji se jasno razlikuju, zajedno sa uzetim ideološkim stavom, o čemu sam pisao . Ovde će se serija fokusirati na jednu zajednicu od navedenih (onu u kojoj je Džoelov brat, dakle familiju, kako je više puta direktno kazano); odnos oca i ćerke, tj. njegov razvoj o čemu je već dosta rečeno; te jedan gnusan rat (preterano bi bilo reći besmislen - svaki rat je besmislen, a ovde ne vidimo kako je počeo, već samo da je reč o nepomirljivim frakcijama). Tako je druga sezona u rangu čuvenih drugih nastavaka - recimo Kum 2 ili Imperija uzvraća udarac - na kojma su se filmski serijali dokazivali.  Pozabavićemo se prvo sa dve zanimljive stvari pre nego pređemo na "glavno". Ovde imamo pravu bitku , to je ve...

 Upečatljiv primer iz istorije pisma pruža nastanak slogovnog pisma, koje je oko 1820. godine u Arkanzasu izmislio Čeroki Indijanac koji se zvao Sekvoja, za pisanje na jeziku Čerokija. Sekvoja je zapazio da belci zapisuju znake na papiru, a i da su imali veliku korist kada su se tim znacima služili da zabeleže i ponove duge govore. Međutim, pojedinosti o načinu korišćenja tih znaka za njega su ostale tajna, budući da je Sekvoja (kao i većina Čerokija do 1820) bio nepismen i nije znao da govori engleski, a ni da piše na njemu. Kako je bio kovač, Sekvoja je počeo da smišlja sistem za vođenje mušterija. Nacrtao je svaku mušteriju; a potom je ucrtavao kružiće i crtice raznih veličina što je predstavljalo novčane svote koje mu duguju. Oko 1810. godine Sekvoja je odlučio da stvori sistem za pisanje na jeziku Čerokija. Ponovo je počeo da crta slike, ali je od njih odustao jer su bile suviše složene i umetnički zahtevne. Potom je počeo da smišlja posebne znake za svaku reč, ali je ponovo b...

  Šta se dobija disperzovanim blokadama?   Paraliza sistema Kada se blokiraju ključne saobraćajnice u celoj zemlji – sistem staje. To više nije simboličan protest – to je realna moć naroda.  Korumpirani sistem staje .   Zajedništvo u realnom vremenu Cela zemlja diše kao jedno. Više ne postoji centar protesta – protest je svuda. Ljudi ga osećaju tu gde jesu. Nema čekanja vesti, nema potrebe za tumačenjem. Protest je pred tvojim očima.   Pobednička energija umesto iscrpljivanja Ne traži se od ljudi da ostaju beskonačno dugo, da se smrzavaju ili sede u neizvesnosti. Traži se da blokiraju na određeno vreme, pa nakon dolaska policije i povlačenja – protest niče na nekom drugom mestu. Ali najbitnije, svaka mala blokada je jedna pobeda!   Maksimalno uključivanje građana Ljudi ne moraju da putuju u prestonicu. Svako se uključuje tamo gde živi. Time dobijamo ogroman broj ljudi koji realno mogu da učestvuju – jer se ne traži previše, ali se traži od svih. Takođe, bud...