Богови у савременом свету (фикција)

Да бисмо објаснили оно што интуитивно знамо, какво приказивање богова у делима  савремене (нефолклорне) фантастике нам одговара, треба прво да будемо начисто ко или шта су богови за нас. Древни богови митологија су свакако више-него-људи, гледали ми на њих као на древне хероје, персонификације сила или везу са "натприродним", односно Непознатим.

Словенска митологија је отишла много даље, до стварања света кроз Сан Сварога. Концепт достојан учеВних класа филозофа других народа, па опет нешто што нам неки негирају, тврде да је каснија измишљотина... Но "спустимо се на земљу", међу више-него-људе.

Логика нам говори да су ове антропоморфне представе богова заправо "мало више" људи свог времена и места, идеални типови, не само моћнији и бесмртни, него са потпуно ослобођеним карактерним особинама, а опет свакодневно познатим људима који их поштују.

Сами бирамо, или нам је Усуд одабрао, али је свакако то "наше", да ли ћемо међ' боговима тражити свакодневне појаве нашег света, само мало ослобођене кочница. И то је сасвим легитиман (логичан) избор. Или да када обнављамо сећање на богове, обнављамо сећање и на тип људи (не конкретне личности јер времеплов нам није познат) какав осећамо да је некада био и какав постоји и данас, "у траговима" или ипак много више. По томе се разликују Традиција од њуејџа, по томе се разликује добра од лоше фикције.

Погледајмо Викинге, те најпознатије нам пагане, па ипак "жртве" стереотипа - како негативних, тако и позитивних. И једни и други замагљују знање. Како нам данас изгледају њихове тучњаве и теревенке! Па ипак, они су се добар део године бавили обрадом земље и риболовом, неки скоро стално (зими свакако мање). На њиховим путовањима било је доста трговине, наравно оружјем подржане. И да, било је и пљачки и ратова, по којима су најбоље познати. Па ипак нису (углавном!) убијали из пуке забаве, а свако банчење и оргија беху крваво, радом и ратом, зарађени. Зна ли то данас неки клинац-металац, што се на њих ложи?!

 

Да почнемо најзад о фантастици. Када Роџер Зелазни користи бесмртнике у својим делима, он је лудачки непредвидљив. Ми не знамо на којим је дрогама. Али! Није то једина поента... Тако у Господару Светлости имамо људе који се на једној планети селе кроз тела (ликове) индијских богова. Тако лакше владају локалним масама. Махасематман, скраћено Сем, је бунтовник против таквог система. Он бира лик који одговара Буди зато што ислам и хидуизам не иду заједно, а не воли да буде разапет. Али он је СТВАРНО сличан Буди у побуни против окошталих ритуала, Зелазни стварно преноси поруку преко њега. Сличан му је Нирити ("оригинално" мрачна индијска богиња, у роману мушки лик) који је хришћански свештеник. Он жели "мрачни Средњи век", али је ипак алтернатива владајућој корупцији.

Или шта рећи за принчеве Амбера, ствараоце и рушитеље који делују директно кроз Узор, свет Платонових идеја!?

 

У најновијој антологији домаћих прича - ХААРП и друге приче о теоријама завере имамо два добра и један лош пример. У причи Бранке Селаковић-Милошевић Кикимора спава у мом џепу појављује се мали вриштећи демон. Мало мање познато биће митологије источних Словена. Она вришти до изнемоглости, да би упозорила. Али на шта упозорава?! То можемо видети кроз остале актере приче и на духовити начин осликану испразност савременог света. Јапијевске њуејџ баљезгарије и контакти са корумпираним поповима званичне цркве. Може и једно и друго, ма све моРже! Наравно ту је и убиство и умешане политичко-естрадне "ВИП-персоне" (како се то модерно и неписмено каже). Није то прича о ликовима словенске митологије, па више се помињу нинџа корњаче (генерацијски сасвим разумљиво). Ипак, мотиви су сасвим исправно "употребљени".

 

Тешко је рећи о чему говори прича Реље Антонића Данас падаш у ропство, а још теже о чему не говори. Није то прича о словенским боговима, пре ће остати упамћен лик др. Мирољуба Петровића (тааако - неписмено др са тачком), кога ја иначе зовем чика Мирољуб. Овај "српски креациониста, геолог и теоретичар завере" (извор: Википедија) на крају се показује као главни завереник, који сличи дрогираном Лавкрафту. Али када протагонисти мозгају о основама света, нису то његове идеје. Него је основа Сварогов Сан, заједном са Болцмановим мозговима (концепт бестелесне интелегинције повезан са паралелним свемирима) и лавкрафтовским ентитетима!

 

Међутим, има ко је "посветио" причу боговима, барем их је ставио у наслов. Сумрак богова, свитање вампира Жељка Обреновића  најбољи је пример како не треба! Вампири, "негативци" приче су једнако уверљиви као они из вампирских дневника, блејда и сличних комерцијалних глупости које се бесловесно штанцују диљем света, посебно на англосаксонском говорном подручју. Срамота је да тако о њима пише Србин, када знамо да је вампир једина званично српска реч у енглеском језику. Треба да имамо више поштовања према свом наслеђу.



Богови ратују са њима из неког необјашњеног разлога. А не види се ни да их разлог занима. Како не могу витлати олујама и громовима због "колатералне штете", одржавају мобилност пејнтболом. А кад то не раде ту су секс, дрога и рокенрол који се не помиње (али је цитиран на почетку Блокаут, ваљда да би се испало интелектуалним). И када покушава бити субверзиван, спрдањем са прописима ЕУ, то је толико јефтино и клишеизирано... У ствари, не знам за шта је Обреновић осим клишеа и стереотипа способан (било је таквих критика његовог романа Српски психо, који је "српски" само стога што је радња у БГД, али јебѓа, Лагуна тако боље продаје...)

И онда врхунац свега - "Смрт бога на телевизији". Браво мајсторе! Тако је, еталону глупости! А што би бог жртвовао себе у ријалити емисији?!? Па, просто - да би достигао популарност хришћанства. При томе протагониста себе види као "Ворхоловску икону", а реалније би му било да се огледа као Мају Николић (пошто ни ЈК Дива не похађа ријалитије, бар се тамо дуже не задржава). Биће да Обреновић не зна много о словенским боговима, а ни о хришћанству (какво је некада било, с турбо-варијантама је изгледа присан). Али зна да претвара наше богове у Звезде Гранда.